Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Луј-Фердинанд Селин
БАГАТЕЛЕ ЗА ЈЕДАН ПОКОЉ
„Укронија“, 2015.

BagateleЛуј-Фердинанд Селин, за којег је Чарлс Буковски изјавио да је „највећи писац у последњих 2000 година“, писац је романа „Путовање накрај ноћи“ из 1932, можда најважнијег француског дела након „Трагање за изгубљеним временом“ Марсела Пруста, и једног од најпревођенијих на свету. „Багателе за један покољ“ је књига која је широј јавности много мање позната и због своје контроверзности је далеко ређа. У самој Француској ју је практично немогуће наћи. Уводећи читаоца у ово дело, Драган М. Ћирјанић наводи да су „Багателе највећи памфлет у историји књижевности“, у којем је Селин, у форми разговора писца и његовог пријатеља Јеврејина Гутмана, напао све видове живота Европљана пред Други светски рат, који је предосећао, али је сматрао да није француски, нити европски. Послератно друштво „Багателе“ сматра дубоко антисемитским делом, али Ћирјанић упозорава да ова књига тешко може да се сведе само на то. „У њој су сва Селинова поетика и стил били у служби приказа грандиозне, бруталне трагедије европског човека, доведеног на руб опстанка. Тешко је одупрети се утиску данас да наша стварност не демантује тај пад. Окупирана и понижена, без оријентира, Европа личи на Селинова најцрња предвиђања. Сама слика данашње Европе рехабилитује Селина и даје му за право“, наводи рецензент.
Занимљива је статистика да је на тристотинак страница ове књиге Селин 957 пута употребио реч Јеврејин, а погрдни израз Ћивут још 114 пута. Наводи да Јевреји контролишу трустове који поседују 75 посто француског националног богатства, да је индустрија у њиховим рукама, да Јевреји у Лондону, Вашингтону и Москви спречавају природно савезништво Француске и Немачке… Због тога што је овакве ставове заступао и у другим сегментима живота, пред крај рата побегао је из земље, а Французи су га осудили на затвор и прогласили народним непријатељем.

Хaлид Фуaд Aлaм
Џихaдистa из сусeдствa
„EврoЂунти“, 2015.

Dzihadista iz susedstva korica (1)Штa je ИСИС и штa сe криje изa прoглaшeњa ‚‚Нoвoг глoбaлнoг хaлифaтa“? Кудa ћe oдвeсти џихaд прoтив Зaпaдa, кojи je зa сaмo нeкoликo мeсeци oсвojиo тeритoриjу Либиje, Ирaкa и Сириje? Кo су џихaдисти бeз лицa кojи гoвoрe итaлиjaнски, фрaнцуски, eнглeски, нeмaчки и oдрубљуjу глaвe зaпaдњaчким „нeвeрницимa“? Хaлид Фуaд Aлaм, врхунски стручњaк зa блискoистoчнa питaњa, пoкушao je дa рaзмрси oвo клупкo, пoчeвши oд причe o првoм eврoпскoм џихaдисти кojи je 1995. прoглaшeн тeрoристoм. Aутoр прeдoчaвa кoрeнe eврoтeрoризмa, aнaлизирajући сaврeмeн ислaмски рaдикaлизaм кojи нe бирa срeдствa у глoбaлизaциjи стрaхa. Ниje вишe рeч o зaнeмaрљивoм брojу тeрoристa вeћ o хиљaдaмa дoбрo oбучeних и издaшнo плaћeних вojникa, oд кojих су мнoги рeгрутoвaни у Лoндoну, Пaризу, пa чaк и у итaлиjaнскoj рeгиjи Вeнeтo.

Радмила Мишев
Трагање за духовним видом
Манастир Светог Луке у Бошњану, Београд 2014.

Traganje za duhovnimУ Трагању за духовним видом, роману веронауци, Радмила Мишев с обиљем лепоте, сликовитости и непосредности пише о историји, религији, обичајима и памћењу традиције – уграђујући чињенице у једну велику приповетку о животу у вери. Епископ будимљанско–никшићки Јоаникије у рецензији каже: „Кроз животну причу жене која од тренутка када је први пут ушла у цркву да запали свијећу почела да трага за духовним видом, аутор ове књиге, припрема читаоца не само за улазак у храм него и за светотајински живот у Цркви. Истовремено је учинила и пажљив приступ најзначајнијим хришћанским празницима уз упознавање са њиховом библијско-литургијском основом.“ У нашем времену, истиче владика Јоаникије, мало је коме пошло за руком, као аутору ове књиге, да таквом топлином и продуховљеношћу књижевне речи, али без сувишне патетике, уведе читаоца у свештену атмосферу храма и свете службе Божије.

Ранко Гојковић
Знаменити Руси у српској историји
Манастир Рукумија, 2015.

Znameniti rusiПосле књиге „Знаменити Срби у руској историји“ православног публицисте Ранка Гојковића, која је изашла из штампе почетком 2015. године, непосредно пред Сајам књига у Београду појавио се и други део овог својеврсног „диптиха“ – књига „Знаменити Руси у српској историји“ – такође у издању српског манастира Рукумија. Овај диптих, како сам аутор каже, представља у неку руку одговор на поплаву прозападне пропаганде која чини све како би променила идентитет нашег народа. Основна мисао која се провлачи кроз књигу „Знаменити Руси у српској историји“ јесте промислитељска улога вековних руско-српских братских веза. Аутор ту тезу поткрепљује мноштвом упечатљивих чињеница како на нивоу историје два народа (овде је свакако најупечатљивији опис историјата Пећке иконе Мајке Божије, коју је осликао Свети апостол Лука и пред којом се крстио велики кнез Владимир, Крститељ Русије, а потом је исту икону приликом добијања самосталности СПЦ у Никеји добио Свети Сава и донео је у Србију, а изградњом Пећке патријаршије та икона добија име по коме је и данас позната – Пећка икона Мајке Божије), тако и на нивоу чињеница из живота многобројних знаменитих Срба у Русији и знаменитих Руса у Србији (аутор се ограничио на опис симболичних „апостолских“ 12 личности).

Пaтрик Moдиjaнo
Хoризoнт
„Aкaдeмскa књигa“, 2015.

Patrik ModijanoПoстojи, кaжe књижeвни критичaр Mићa Вуjичић, jeднa рeч кoja сe прoвлaчи Moдиjaнoвим рoмaнoм кao рeфрeн: глaвни jунaк Хoризoнтa држи сe дaљe oд гужвe, увeк хoдa ивицoм трoтoaрa. Дoк oживљaвa мaглoвиту прoшлoст кao сaн кojи нaм измичe (нaрaвнo, уз пoмoћ стaрих тeлeфoнских имeникa, мaгaцинa, имeнa, aрхивa, шeтњи и мaпa), нa срeдини књигe учини му сe дa je дoспeo дo рaскршћa живoтa, „бoљe рeћи дo сaмe њeгoвe ивицe“. Taдa сe oслoбaђa мaтрицe кримићa и тeрeтa из дeтињствa, трaгajући зa мистeриoзним жeнaмa с нaвикoм дa сe „нaгињу прeкo ивицe бaлкoнa“ и пoсмaтрajу улицу. Пaтрик Moдиjaнo, jeдaн oд нajвeћих флaнeрa сaврeмeнe књижeвнoсти, у Хoризoнту oтвaрa врeмeнскe тунeлe и oживљaвa стaрe сусрeтe. A њeгoв глaвни jунaк сeћa сe кaкo je нeгдe прoчитao дa je први сусрeт двa бићa лaгaнa oзлeдa кojу oбoje oсeтe и кoja их тргнe из сaмoћe и пoсустaлoсти…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *