БЕМУС 0.47

Nikolaj LuganskiПише Смиљка Исаковић

Нова концепција фестивала обраћа се београдској публици ширег профила, оној публици која долази да слуша добру, проверену музику, а не експерименте и перформансе

Бeoгрaдскe музичкe свeчaнoсти (БEMУС) oдржaне су 47. пут oд 21. до 31. oктoбрa, пoд слoгaнoм Пoдсeћaњa и пaрaбoлe. Без иједне речи уметничке критике у „Политици“, која иначе нашироко сваког дана прати разноразне фестивале. Како је рекао Енрико Јосиф, највеће музичке догађаје у Београду пропрати највећа тишина. На овoгoдишњeм издaњу нaшeг нajстaриjeг фeстивaлa умeтничкe музикe прeдстaвљена су музичкa дeлa XX вeкa. Нова концепција обраћа се београдској публици ширег профила, оној публици која долази да слуша добру, проверену музику, а не експерименте и перформансе. Враћене су и фанфаре које је компоновао Иван Јевтић, фестивал је опет добио свој стари сјај.

ГАБАРИТ МУЗИЧКИХ АНСАМБАЛА РТС Свечано отварање и затварање обележили су музички ансамбли РТС-а, што је за шефа-диригента Бојана Суђића, истовремено и извршног и уметничког директора Музичке продукције РТС, био посебан изазов, успешно савладан (притом је прославио тридесет година уметничког рада). На свечаном отварању у форми серије концерата за соло инструменте и оркестар Шостаковича, Копланда, Стравинског, Дебисија и Јевтића, представили су се пијанисти Маја Рајковић и Ромен Дешарм (Француска), трубачи Младен Ђорђевић и Ерик Обије (Француска) и италијански кларинетиста Ђампјеро Собрино. Гостовање француских уметника остварено је под покровитељством Француског института у Србији и банке „Сосијете женерал“, све у оквиру Француске музичке јесени, будући да су развијене земље свесне значаја културне дипломатије. Звезда вечери била је наша пијанисткиња Маја Рајковић, која је у Шостаковичевом концерту остварила интерпретацију за памћење. Све је било ту, од техничке перфекције до психоделичних необичних тема, са брзим прелазима у расположењима и афектима којима је кореспондирао префињени или робусни туше, по потреби. Оркестар РТС одлично је пратио солисте. Но тек су на затварању Симфонијски оркестар и хор РТС показали свој прави габарит, у Посвећењу пролећа Игора Стравинског и кантати Александар Невски Сергеја Прокофјева. Обе композиције од извођача захтевају квалитет и квантитет, што је публика на Коларцу и добила. Појачани корпус дувача истакао се у Посвећењу, док је главну улогу у Невском имао хор са солисткињом Аном Викторовом. Био је то сјајан успех оркестра, хора и диригента Суђића.

[restrictedarea]

У међувремену гостовали су камерни оркестри: Солисти Санкт Петербурга са романтичним програмом и београдски гудачки оркестар Душан Сковран са савременом музиком, којом је обележено педесет година рада. Из Русије су нам дошла и два ексклузивна госта – легендарна балерина Светлана Захарова и принц клавира Николај Лугански. Обоје су већ били у Београду, па је публика похитала да се поново сусретне са великим уметницима. Захарова је играла у Минкусовом балету Бајадера на сцени Центра „Сава“, уз сарадњу оркестра и ансамбла балета Народног позоришта у Београду, а Лугански је свирао романтичаре и романтичне композиторе 20. века на сцени Коларца. И све се десило према очекивањима.

Svetlana_ZaharovaРАСКОШ ИЗВОРНЕ МУЗИКЕ На БЕМУС је враћен и Подијум младих – у Скупштини града наступили су пијанисти Галина Николин и Иван Башић и виолиниста Душан Панајотовић, у сарадњи са Центром лепих уметности Гварнеријус. Вече названо „Плава гробница“ посвећено је стогодишњици страдања српске војске 1915. године. У то име хор АКУД Иво Лола Рибар под управом Милована Панчића је у Етнографском музеју извео дела православне духовне музике Кедрова, Христова, Чеснокова, Чајковског и Рахмањинова, а од наших аутора Стевана Мокрањца и Светислава Божића, уметничког директора и селектора БЕМУС-а. Сала музеја била је премала да прими сву заинтересоване публику, па се за овакве ангажоване догађаје мора размишљати о амбициознијим концертним просторима.

Неочекивано за фестивал класичне музике, изузетно јаке утиске оставиле су две вечери посвећене изворној музици. На концерту народне музике Кроз Косово и Метохију са песмом и игром аутора проф. др Димитрија О. Големовића приказана је раскош мелодија и ритмова који полако падају у заборав. Тиме је драгоценије ово вече које се снажно наметнуло у конкуренцији са Стравинским, Шостаковичем и осталим музичким гигантима. Још невероватнији, због потпуног непознавања тог дела света, био је успех концерта пекиншког етноансамбла Их Цецн, чији су чланови одрасли у Унутрашњој Монголији (гостовање је омогућила амбасада Народне Републике Кине у Србији). Скупштина града била је поприште борбе за места у публици, а онда су бројни гледаоци седели на поду и стајали у вишеструким редовима, па ко издржи. Мали састав од шест извођача, који свирају четвртасту виолу са две жице и коњском главом и певају специјалном техником удвајања гласова, што се све студира на посебним професионалним музичким школама, освојио је публику од првог звука. Кроз музику далеке степе чули смо топот коња, величање Џингис-кана, звучање шаманске религије, песме о номадима, коњима, освајањима и великим љубавима. Звуци слични вувузели или музици Абориџина, али и изузетан шарм музичара, освојили су Београђане, који су у једном моменту запевали рефрен као на Бајагином концерту. Чаробан сусрет са цивилизацијом тако далеком, а истовремено тако блиском. У прилог томе, као гост-солиста наступила је у једној нумери Монголка која већ двадесет година живи у Београду. Будите срећни и здрави, поручује Их Цецн. До следећег БЕМУС-а.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *