Почетна / Зелене стране / Зелене стране – Пестицидима до промене пола

Зелене стране – Пестицидима до промене пола

ЖабеПише Мара Кнежевић Керн

Научно откриће да атразин на жабе делује као хемијски кастратор пољуљало је „џендер теорију“ о непостојању биолошке разлике међу половима

Aмерички биолог Тајрон Хејс, професор на Берклију (одсек за интегративну биологију) узбуркао је јавност открићем да пестициди – масовно коришћени при узгоју хране – утичу на хормонски баланс организма, „збуњујући“ природни процес полне идентификације. Ово откриће унело је панику у корпорацију Синџента, с обзиром на то да је њихов крунски производ атразин предмет Хејсове научне студије.

 

ФЕМИНИЗАЦИЈА ДО ТАЧКЕ ПРОМЕНЕ ПОЛА

Овај научник је своја истраживања у почетку фокусирао на утицај фактора природног окружења на водоземце, и закључио да су синтетички хемијски састојци у води, превасходно присутни у пестицидима, утицали на поремећај у њиховом полном развоју.

Иако је ЕПА још 1994. изразила забринутост због негативног деловања атразина на природну средину, најавивши озбиљна научна истраживања, атразин се до данас сматра нешкодљивим. На први сигнал из Хејсове лабораторије да овај хербицид делује на смањење нивоа тестостерона, започела је опструкција његовог рада већ уиграним ЦИА методама, будући да би ово „политички некоректно“ научно откриће могло пољуљати не само Синџента империју већ и темеље „џендер теорије“ о непостојању биолошке разлике међу половима. У том случају би Кончите и слични збуњени представници људске врсте затражили помоћ лекара, и обратили се судовима тражећи одштету од компанија пошто су жртве геноцидног хормонског рата против човечанства.

Главни јунак ове приче Дарнел живи у подруму калифорнијског Универзитета Беркли, у пластичном акваријуму. Ради се о афричкој жаби Xenopus leavis, честој покусној животињи због дугог живота, издржљивости, прождрљивости… Овај водоземац је и добар „узгајивач“ – често доживи и трећу генерацију потомства. Али Дарнел има једну озбиљну деформацију – он је женско. Генетички Дарнел је мужјак, али после боравка у води контаминираној атразином (нешто ниже концентрације од дозвољене у нашој пијаћој води), жабац је развио женско тело – изнутра и споља.

Сецирајући жабе изложене раствору атразина у води, Хејс је приметио промену у унтрашњим органима – није се са сигурношћу могао одредити пол. Жабе су имале и тестисе и јајнике, док су неке од њих имале дупле деформисане тестисе. Закључио је да атразин делује као „хемијски кастратор“ феминизујући мужјаке до тачке кад долази до промене пола. Деформитете код жаба открио је у државама Илиноис, Ајова, Небраска и Вајоминг, што га је мотивисало да прикупља узорке воде и водоземаца широм Америке.

[restrictedarea]

ПРОИЗВОЂАЧИ СУМЊЕ

Хејс каже да „атразин не убија жабе, али ако онемогућава њихову даљу репродукцију, онда он убија читаву популацију“. Овим научним открићем уздрмао је позиције швајцарске корпорације Синџента – уследили су одштетни захтеви из 40 области Средњег запада у којима је атразин продро у пијаћу воду.

Против научника је удружено 25 професора, задужених да га прате и ометају у раду, па „никад не иде кући истим путем“.

Организација под називом Центар за ефикасну контролу послала је протестно писмо ЕПА тражећи да игнорише Хејсове радове. „Произвођачи сумње“ изнели су следеће „научне“ аргументе против Хејса: „Убио је и наставља да убија на стотине жаба, подвргавајући их тестовима без икаквих доказа.“

АтразинЗанимљиво је да Центар води индустријски лобиста и Синџентин консултант Џим Този, па је ЕПА – по добром старом обичају – усвојила примедбе, одлучивши да „хормонски поремећај није разлог за забрану атразина, све док се легитимним протоколом тестирања не дође до идентичног резултата“. На Хејсову примедбу да су његови тестови дуго стајали у Синџентиној фиоци добио је одговор: „Није неуобичајено да произвођач задржи резултате који би могли да утичу на јавну перцепцију њихових производа.“ Очигледно је да се све што произвођачи у таквим случајевима раде своди на суспендовање неверице.

Атразин је регистрован 1959. да би временом постао незамењиви састојак у америчкој пољопривреди. Користи се у узгоју кукуруза и 90 одсто шећерне трске, а њиме се запрашују и травњаци, голф терени и засади божићних јелки. После глифосата раундапа, атразин је најкоришћенији хербицид на планети. Синџента је на њему 2010. зарадила 2,3 билиона долара, а продаја је порасла када је коров постао отпоран на раундап.

Хејса је 1997. позвао Новартис (претходник Синџенте) да испита деловање овог хербицида не би ли га ЕПА регистровала. Веровао је да је са атразином све у реду и започео лабораторијска испитивања на водоземцима, да би временом открио драматичне хормонске промене: мужјак је почео чудно да се понаша, глас му се изменио, а појавиле су се промене на тестисима. Трећина жабаца имала је деформисане репродуктивне органе, многи од њих постали су хермафродити са јајницима и тестисима, а некима су тестиси производили јаја уместо сперме.

Xenopus природно није хермафродит, а промене су се појавиле после боравка у води са атразином – 30 пута мање концентрације него што ЕПА дозвољава у пијаћој води.

 

ЖАБЕ УМИРУ ИАКО НЕ ЧИТАЈУ ХЕЈСА

Научници од 1980. обавештавају јавност о смањивању популације водоземаца, па би Хејсово откриће могло објаснити ову појаву. Новартис и Екориск нису били одушевљени резултатом рада, па су захтевали понављање експеримента, али му за то нису дали средства.

Упркос Синџентиним демантима, бројне признате студије доказују ефекат феминизирања мужјака изложених атразину. Хејс је своја истраживања наставио самостално, објавивши рад 2002. у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.

На својим предавањима Хејс наглашава да је естроген исти код жаба и људи, и да људи такође започињу свој живот у воденој средини. Хемикалије које тако драстично мењају тестисе жаба, сигурно утичу и на тестисе људских фетуса.

Синџента упорно негира ове чињенице, иако су до сличних закључака дошли и научници Џејсон Рох и Криста Мек Кој, потврђујући да атразин омета нормалну функцију тестиса код рептила, риба, водоземаца и сисара. Уместо организовања научне расправе, произвођач излази у јавност изјавом: „У нашем интересу и у интересу фармера јесте да се супротставимо овим скандалозним оптужбама.“

Хејс је у међувремену окупио екипу од 40 коаутора из 13 земаља, и припрема књигу са свим објављеним радовима на ту тему.

Временом је покренут механизам напада на научникову личност, његов стил облачења, начин излагања, сексуалне склоности, што је само наставак праксе примењиване против судије у Илиноису – председавајућег у процесу против атразина. Против Хејса се води прави психолошки рат, са све званичним мејловима у којима га називају шарлатаном, преварантом и забављачем.

Одговорио им је „Манифестом једног лудака“, бранећи свој рад и приватни живот, угрожен чак и претњама „заштитника“ геј популације. Уочи судске расправе (сведочио у корист оштећених атразином), отворено су претили њему и његовој породици.

Против Хејса се подигао и Center for Global Food Issues, „антиорганик“ консултантска кућа, задужена за снимање подсмешљивих видео-спотова против Хејса, познатог по склоности ка писању стихова и реп музици. Захваљујући реповању његова научна открића допрла су до најугроженије популације полуписмених отпадника, којима никада не би била доступна ова информација. Половина радника на фармама, изложених атразину, долази из Латинске Америке. Код њих је – према Хејсовим налазима – у урину пронађено 24.000 пута више атразина него што се користи у експериментима са жабама.

Њујорк тајмс је писао да је кроз пијаћу воду атразину изложено 33 милиона Американаца, о чему је и ЕПА обавештена. Иако је ЕУ 2003. забранила употребу овог хербицида, ЕПА и даље тврди да он није опасан по здравље. Фармери у Канзасу примећују да жабе изумиру, констатујући духовито да „жабе умиру иако не читају Хејсове радове“.

Хејс је у једном интервјуу рекао да експерименти доказују да атразин делује и на мозак мужјака, феминизирајући га и реметећи његов, у природи доминантан положај. „Примећено је да ови жапци – упркос мушким полним органима – имају потребу да заузимају женски положај приликом копулације. Речју – добили су женски идентитет.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *