Високи стандарди, слободно путовање

Разговарала Наташа Јовановић

Шта је Зелена карта и које погодности нуди, како тече комуникација са Косовским бироом осигурања, те колико су активности Удружења осигуравача на међународном плану важне за државу

У јуну 2011. године, након вишегодишњих припрема и рада на успостављању одређених стандарда, потписан је Мултилатерални споразум којим је Србија постала члан тзв. Подсистема регистарске ознаке. Потписивањем овог споразума са 32 земље (државе ЕУ, Швајцарска, Андора, Исланд и Норвешка), власницима моторних возила из Србије омогућено је да од 1. јануара 2012. године путују у поменуте земље без Зелене карте, тј. контролни органи на границама тзв. Европског економског простора нису више у обавези да траже доказ о осигурању од аутоодговорности за возила са српским регистарским ознакама (налепницама). Ваља напоменути да је Србија једина земља ван Европског економског простора која је чланица Мултилатералног споразума. Тиме се возачи из Србије у свему изједначавају са онима из ЕУ и поменутих земаља, што се може сматрати достизањем највиших стандарда када је коришћење моторних возила у Европи у питању, каже у разговору за „Печат“ Мишо Јанковић, заменик генералног секретара Удружења осигуравача Србије и в. д. директора Бироа зелене карте Удружења осигуравача.

Протеклих година у јавности тема Зелене кaрте најчешће је везивана за питања цене, као и потребе поседовања тог обрасца приликом путовања у одређене земље. Шта је, у ствари, Зелена карта, односно које су посебности тог међународног система? Колико је за грађане важно да њихова земља буде део таквог система?

Зелена карта (међународна карта осигурања) је међународна исправа (потврда) осигурања од аутоодговорности. Сам образац представља доказ о закљученом осигурању од аутоодговорности, тј. доказ да возило поседује валидно осигуравајуће покриће док се користи у иностранству. Прибавља се код иницијалног осигуравача и траје колико и полиса обавезног осигурања. Грађани земаља које нису чланице система принуђени су да плаћају изузетно високе износе за тзв. гранично осигурање, приликом сваког уласка моторним возилом у друге земље, уз дуге административне процедуре. Образац је неопходан свим грађанима Републике Србије који намеравају да својим возилима путују у иностранство, конкретно у неку од земаља Система зелене карте које нису чланице тзв. Мултилатералног споразума: Русија, Белорусија, Украјина, Молдавија, Турска, Израел, Иран, Македонија, Албанија, БиХ, Тунис и Мароко.

[restrictedarea]

Систем зелене карте тренутно броји 46 земаља чланица, а настао је 20-их година прошлог века у скандинавским државама, које су омогућавале прелаз возила преко границе уз признавање полисе осигурања аутоодговорности, закључене у држави порекла возила. Државе су гарантовале за накнаду штете која се у другој држави причини возилом регистрованим у некој од тих земаља. У одређеном стадијуму развитка система, уведен је образац/карта осигурања зелене боје, одакле и потиче општеприхваћен назив Зелена карта. Тај систем, настао пре више од 90 година, био је модел за развој система Зелене карте у модерном и изузетно развијеном облику какав данас постоји. Биро зелене карте при Удружењу осигуравача Србије је члан међународног Система зелене карте од 1954. године. Чланови Бироа су, у складу са Женевском препоруком, сва осигуравајућа друштва која обављају послове обавезног осигурања од аутоодговорности, а њих у нашој земљи тренутно има једанаест.

Систем функционише тако што осигуравачи који се баве осигурањем од аутоодговорности оснивају централну организацију Национални биро осигурања – Биро зелене карте, признат од стране владе државе у којој је његово седиште. У нашој земљи, Биро зелене карте је правно-формално један од законом поверених послова при Удружењу осигуравача Србије и као такав има јасно дефинисан обим права и обавеза.

Поред низа функција које обавља у складу са правилима система (Критски споразум – Интерне регулативе), законима земље у којој обавља послове из своје надлежности и међународним законима, Биро зелене карте се може појавити и као сервис за обраду захтева и исплату обештећења у случајевима када је штета: а) изазвана од стране возила са страним регистарским таблицама на возилу домаћих таблица, лицу или имовини на домаћој територији и б) када се деси незгода између возила страних регистарских таблица на домаћој територији (функција Handling – Обрађивачког бироа). Биро зелене карте такође гарантује да ће домаћа осигуравајућа друштва уредно извршавати своје обавезе према друштвима/бироима у страним земљама, по основу штете коју су проузроковали осигураници домаћих друштава на територијама тих земаља. Потоња функција гаранта (Guarantor), најважнија је функција Националног бироа дате земље и као таква је окосница Система зелене карте.

Рад Бироа зелене карте координира Савет бироа, централна организација основана 1951. године, са седиштем у Бриселу. Савет бироа у свом саставу има низ тела и комисија, од којих су неке експертског типа и баве се унапређењем постојећих и израдом нових регулатива, у светлу константних анализа ситуација из праксе произашле из обимне материје транспорта људи и роба и саобраћајних незгода по том основу. Биро зелене карте при Удружењу осигуравача Србије је активни члан неких од тих комисија и то се са правом може третирати као изузетно признање раду нашег Бироа и његовом месту у систему.

 

Колико су активности Бироа, односно Удружења осигуравача на међународном плану важне за државу? Које користи може имати држава у контексту вашег рада у међународним оквирима?

С обзиром на то да је слобода кретања једно од најважнијих, основних права, сигурно је да је наша улога у одржању високих стандарда за наше грађане који путују ван граница земље веома важна. Треба напоменути и да је Република Србија гарант међународних споразума који регулишу ову материју, тако да свако поступање Бироа при Удружењу осигуравача повлачи велику одговорност у смислу права која наши грађани остварују, као и положаја и угледа наше земље у међународним оквирима. Контакти којe остварујемо учешћем у раду регионалних, али и других међународних тела, пружају могућност отварања бројних канала комуникације који често надилазе саму материју међународне аутоодговорности и гаранција оштећеним лицима. То је добар начин да се матична држава промовише кроз разне видове представљања достигнућа у законској регулативи, а уједно је и потенцијал у другим областима као што је туризам или пак сарадња у спречавању превара и криминала.

Када говоримо о улози Удружења осигуравача Србије у пројектима и активностима од државног значаја, треба напоменути да је оно потписник Меморандума о разумевању са тзв. Косовским бироом осигурања, којим се регулише међусобно признање осигурања од аутоодговорности за возила која прелазе административну линију са Косовом и Метохијом. Постоје ли проблеми и колико се успешно спроводи Меморандум, који је ступио је на снагу 12. августа ове године?

У питању је један од сегмената реализације Бриселског споразума, и Удружење осигуравача је у процес преговора било укључено од самог почетка. Процес је био обележен разним ограничењима и вођен је у атмосфери притиска и условљавања. Са задовољством могу да констатујем да је Удружење осигуравача као представник индустрије осигурања у свему поступало стрпљиво, и у веома доброј комуникацији са надлежним државним органима успело да остане у линији националних и државних интереса. Наш део разговора је практично први финализиран потписивањем Меморандума, што сматрамо доприносом осигуравача општим напорима државе да истраје на принципијелности и одржи свој курс у контексту Бриселског споразума.

Сама имплементација Меморандума одвија се, технички гледано, без прекида, али је обележена питањима која нису нужно техничке природе, односно која излазе из оквира струке. Ми јесмо успоставили комуникацију са тзв. Косовским бироом, али су питања која су се појавила као проблематична углавном обележена општим политичким амбијентом приштинске стране, и до овог момента остају отворена. Ту пре свега мислим на питање терминологије која није у складу са принципом статусне неутралности, јер приштинска страна инсистира на називу своје тзв. државе у документацији која се тиче штетних догађаја, што је очигледан доказ да се интерес грађана и олакшавање кретања, које је требало да буде примарни мотив за потписивање овог документа, ставља у други план. Морам подвући да по овом, као и свим другим питањима из сфере ангажовања Удружења осигуравача имамо веома добру комуникацију са надлежним државним органима и да у том смислу наступамо јединствено и у потпуности у складу са државним интересима.

Удружење осигуравача Србије је протеклих месеци спровело одређене промене. Можете ли нам рећи нешто више о вашим плановима за будући рад?

Од 16. октобра функцију генералног секретара Удружења осигуравача Србије преузео је Душко Јовановић, чиме је временска инстанца од шест месеци рада Удружења у нешто мање формалном капацитету приведена крају. Господин Јовановић поседује екстензивно, дугогодишње искуство у обављању најодговорнијих послова у осигурању, и његов долазак у Удружење осигуравача свакако означава почетак новог раздобља које ће бити обележено интензивирањем активности. План рада за период пред нама, који је Јовановић изнео, веома је амбициозан, и поред подизања ефикасности и рационализације рада Удружења, као главне приоритете предвиђа успостављање интензивније комуникације са државним органима на реализацији низа важних пројеката од важности за индустрију осигурања, али и грађане и државу у целини. Споменуо бих само намеру да се посветимо проналажењу оптималног решења осигурања од природних катастрофа, а важност овог питања не треба посебно апострофирати. Планира се низ пројеката на подизању свести грађана о важности осигурања и његовом месту у обезбеђивању бољег и квалитетнијег живота. Сигурно је да ће нас бити у многим активностима од којих очекујемо значајан хуманитарни, социјални и комерцијални ефекат, надамо се на задовољство свих.

[/restrictedarea]