„Ве четири“ – претеча ЕУ војске!

За „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Избегличка криза наставља да уноси неслогу у Европску унију, што се видело и у Мадриду, на скупу европских „народњака“

Сукоб две филозофије не само унутар ЕУ већ и унутар једне од двеју најјачих политичких опција у Унији, постао је кристално јасан на Конгресу челника европских „народњака“ у Мадриду 23. октобра. С једне стране, немачка канцеларка Ангела Меркел бранила је вредности на којима је основана ЕУ, у првом реду солидарност (у склопу тога изнела је нови предлог да се избеглице у Европу организовано пребацују директно из Турске и са Блиског истока, као и најаву да ће Берлин, посредством Брисела, унијским чланицама поново увести порез за финансирање превоза и прихватања миграната), док је, с друге стране, говор мађарског премијера Виктора Орбана пројектовао потпуно другачију слику. Орбан је на мадридском скупу рекао да је Европа „тренутно богата и слаба“, што сматра „најопаснијом комбинацијом“. На тему избеглица подвукао је да „наша морална обавеза налаже да људима вратимо домове и државе. Омогућавање европског живота тим људима не може и – не сме – бити наш циљ“! Премијер Орбан је поновио да сваки појединац има право на достојанство и сигурност, али да „ни немачки ни мађарски начин живота није основно право свих људи на земљи“. Меркелова је пак и у Шпанији нагласила (алудирајући притом на Мађарску) да избегле треба третирати као људска бића, те их интегрисати у друштво, директно додајући да је „потребно раздвојити избеглице и економске мигранте“.

[restrictedarea]

ТРЕЋЕ ЗЕМЉЕ

У главном граду Шпаније Берлин је ексклузивно обелоданио и да је у завршној фази израде документа на основу кога ће ЕУ с трећим земљама потписивати обавезујуће споразуме о преузимању „великог броја“ избеглица. Треће земље, а ту се најпре мисли на Турску, потом на државе изван ЕУ (дакле и на Србију), као и на чланице Уније које нису у простору „Шенгена“, мораће да се писмено обавежу да ће у ЕУ убудуће (по)слати само договорени број миграната и – ниједног више! Остале ће морати да задрже на својој територији и да се према њима понашају хумано! „Треће државе“ мораће да пристану и да приме све мигранте који буду враћени из Европске уније ако им азил не буде одобрен (Виктор Орбан је током конгреса у Мадриду за такве избеглице одмах понудио бесплатан превоз мађарским возовима не само кроз Мађарску већ до сваког од одредишта у „трећим земљама“).

А поврх свега тога Ангела Меркел најавила је и разматрање предлога о формирању „европских снага“ које би делом замениле националне у контроли граница. Међутим, Брисел је међу првима изјавио да би се тиме задирало у државни суверенитет какав би чланице Уније врло тешко поднеле.

ВИШЕГРАДСКА КОНТРОЛА

Разлика између тог предлога Ангеле Меркел, и већ постојеће контроле граница држава Вишеградске групе (чине је Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска) управо је у томе што немачки предлог претпоставља европски оквир сарадње. „Европеизација“ контроле над спољним шенгенским границама ЕУ подразумевала би да државе препусте део свог суверенитета телима Европске уније (као што је Фронтекс), а тако би уједно уступиле и део овлашћења везан за примања, задржавања и депортацију избеглица и азиланата. А прва која то не жели је – Мађарска.

Иако у европској јавности оштро оптуживан да некажњено жицом и војском „брани“ Европу а да за то нема мандат (јер у ЕУ нема таквог договора), Виктор Орбан је на мадридском скупу „народњака“ доживео управо супротно. „Ово је врло јасан сигнал да четири средњоевропске земље могу успешно да преузму на себе такав задатак, без великих европских сила иза себе“, рекао је пошто је Словенија одбила предлог председника ЕК Јункера за Фронтексовом подршком на граници с Хрватском (с циљем детектовања илегалних прелазака и помоћи у регистровању и узимању отисака прстију) и уместо тога затражила помоћ интервентних јединица Вишеградске групе – Ве четири! Јункеру је гласно поручила да снаге Фронтекса постави на две границе – између Хрватске и Србије, односно Грчке и Турске, док им је он одрешитим тоном одговорио да ће то учинити само на једној, и то на оној између Македоније и Грчке, уз директну поруку да Словенија није у позицији да Европској комисији одређује какве ће одлуке око мигрантске кризе доносити.

Виктору Орбану (који је 29. августа завршио ограду са Србијом, а 15. октобра с Хрватском, обе заједно дугачке 530 километара) подршка пред мадридски конгрес европских „народњака“ стигла је и из Москве. „Више од две трећине политичара на изненадне и(ли) задате ситуације само реагује, док Виктор Орбан према њима – делује! Његов задатак је да заштити границе земље чији је премијер, што он успешно и чини“, рекао је председник Руске Федерације Владимир Путин.

У међувремену, борбене групе Вишеградске четворке (Ве 4), које су иначе изван оквира Северноатлантске алијансе, у овом тренутку у Мађарској имају прву војну вежбу „Балатон 2015“ (учествује преко хиљаду војника) како би у првом кварталу 2016. године званично постале оперативне. Пре тога Варшава је у Печуј послала хеликоптере (и осам комплетних посада) за контролу мађарско-хрватског дела Барање и Подравине и техничку инжењерију (с циљем херметичког обезбеђења „зелене границе“ југа Мађарске), чешки транспортери у Капошвар су из Прага дошли 21. октобра, а дан касније у Сегедин је стигло и стотину словачких полицајаца из Братиславе који ће додатно обезбеђивати границу Мађарске са Србијом…

ВИШЕГРАДСКА  ГРУПА

Вишеградска група основана је 15. фебруара 1991. године. Име је добила по месту оснивања, историјском граду Вишеграду у Мађарској, где је у 14. веку потписан Уговор о узајамној помоћи и сарадњи између владара Бохемије, Пољске и Угарске. Иницијатор обновљеног окупљања ових средњоевропских земаља био је некадашњи чехословачки председник Вацлав Хавел, с визијом да бивше социјалистичке земље заштите заједничке економске интересе, подстичу слободну трговину, развијају саобраћајну инфраструктуру и регионално сарађују на енергетском плану (укратко, да се лакше прилагоде новонасталим околностима демократске транзиције)…

Војна функција савеза није била предвиђена у почетној замисли, али утицај нових трендова на европској геополитичкој карти то је променио. Услед непостојања усклађене и јединствене одбрамбено-безбедносне политике чланица ЕУ (чије су све четири земље чланице од 1. маја 2004. године) према спољним претњама и изазовима, слабости у војноодбрамбеним капацитетима европских држава, као и спорости и фрагментацији големог хетерогеног НАТО-а (чије су такође све четири државе чланице) – препозната је потреба за формирањем посебних војнополицијских интервентних јединица Вишеградске групе. Споразум о оснивању заједничке војске потписан је 2011. у Варшави, а најзначајнији куриозитет је клаузула (за коју је најзаслужнија управо била Мађарска и премијер Орбан, тада у другом мандату) да ће борбене групе „Ве четири“ деловати као самостални контигенти (дакле, изузети из заповедних структура НАТО-а, због, како је Будимпешта инсистирала, „флексибилности“ управљања)… Из тог разлога, бројни аналитичари борбене јединице „Ве четири“ сматрају „клицом“ званичне армије Европске уније, поготово што није повезана ни са службеним Вашингтоном нити с Москвом.

[/restrictedarea]