Почетна / Колумне / У комшилуку све по старом

У комшилуку све по старом

Драгомир Антонић 

Не каже се узалуд да је историја учитељица живота. Да није тако не би Србе терали да забораве сопствену паметарницу и уче туђу. Било је тога одмах по Берлинском конгресу и после завршених светских ратова

Хоћеш – нећеш време тече. Стиже октобар месец. Још само два месеца и „ајде Јово на ново“. Сељаци воле месец октобар јер тад сабирају плодове мукотрпног рада. Воле га и грађани, поготово они који се сете да имају блиску родбину, додуше мало остарелу на селу, јер биће нека тегла ајвара или качица сира. Није родбина скроз онемоћала. Занимљиво и многе међународне финансијске организације у овом месецу сабирају опљачкано правећи планове како да наставе у истом правцу. За себе тврде да су господа, експерти, финансијски магови, а нису могли да пронађу неки други месец, већ се држе онога што им је у генима. Српска народна пословица умишљену господу повезује са празилуком, вероватно зато што се он – док није било пластеника – вадио с јесени и пре зиме стављао у трап. Или постоји неки други разлог. Није лако одгонетнути.

 

ГЕЈЕВИ, ЧЕТКЕ И МЕТЛЕ

У Србији ништа ново. Гејеви праве параде у друштву министра културе и екселенције Давежпорта.  Амерички амбасадор увек присутан. Реклама је важна. Његовим опада углед у свету, а и предизборна година је у току. Важно је пред менторима се показати и доказати. Ко зна шта ће бити ако његови заштитници идуће године изгубе изборе. Биће претрчавања. Мора се каријера чувати. Шта кошта да кошта. Гејеви, четке и метле, молерај. Све долази у обзир само нек су телевизијске камере укључене. Нека сви виде како вредно ради. Овако је на глобалној геополитичкој сцени.

[restrictedarea]

У комшилуку све по старом. Што су Срби бољи комшије све горе. Што год ми прећутали или се правили да нисмо чули, они – бивши Срби заведени у евроунијатским папирима и архиви оба римска бискупа под именом Хрвати – арлаучу на сва уста. Увек су мрзели и од мржње се ослободити неће све док постоји и један православни Србин. Док има и једног јединог православног Србина све њихово је лажно. Не постоји.

Многи су чинили злочине према Србима, али Хрвати су без премца. Бројем злочина учињених над Србима и мржњом коју ни данас не скривају – надмашили су све остале: Немце, НАТО, Мађаре, Турке,  муслимане, Шиптаре. Спаљују књиге писане ћирилицом. Само у Другом светском рату су имали двадесет логора за Србе. Први су се досетили да направе логор за децу – „Јастребарско“. Какав злочиначки ум може направити логор за ликвидирање деце до четрнаест година!?

 

НЕУПУЋЕНОМ ЗА НЕВЕРОВАЊЕ

Срби немају право да забораве злочине који су над њима чињени само зато што су Срби. Или што су православне вере. Или што пишу ћирилицом. Или што носе шајкачу и опанке. Или што славе Крсну славу. Или што се крсте са три скупљена прста. Или што певају своје народне песме. Или… много је обичних разлога, неупућеном за неверовање, због чега су све Срби: жене, деца, старци, инвалиди, болесни, немоћни – ликвидирани. Управо због неверице и вечите сумње да су злочине сами Срби измислили, јер тешко је разумној особи из друге државе или са другог континента објаснити да се глава може изгубити због шајкаче или писма, ми не смемо злочине учињене над нама заборавити. Напротив, морамо о њима стално говорити, писати и свакодневно другима објашњавати какви су злочини над Србима учињени. Злочин и злочинце морамо обзнанити, да и други знају шта нам се кроз историју дешавало. Да би то успели морамо ми сами себе убедити, утувити у главу, важност да свет зна  све о злочинима који су нам нанети. Не да би се светили, већ да би спречили понављање злочина. Морамо због потомака ово чинити. На време их упозорити. Да смо тако урадили после првог масовног злочина не би нам се више исте ствари дешавале. Сад само лају као керови, али чим буду добили знак отргнуће се с ланца и поново кренути да кољу по Срему и Бачкој. Циљ им је Земун, јер не лажимо себе, њихов идеал је враћање у некадашње границе Независне државе Хрватске – за Србе злогласне НДХ. Није то било давно. Има још живих сведока који су из Земуна бежали од хрватске каме у Србију Милана Недића. Ваља саслушати њихове приче, бележити и објављивати. Не каже се узалуд да је историја учитељица живота. Да није тако не би Србе терали да забораве сопствену паметарницу и уче туђу. Било је тога одмах по Берлинском конгресу и после завршених светских ратова. Данас нашу децу терају учењу из туђих уџбеника. Кад могу из књига избацити Светог Саву и Његоша како ће се Косовка девојка сачувати.

Молимо се за часне Србе који Србију у Хагу бране.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *