Почетна / Свет / У бој, у бој, у бој…

У бој, у бој, у бој…

за „Печат“ из Лондона Дејан Лукић
Конзервативни врх у Великој Британији извлачи на положаје дуге цеви и најављује жесток обрачун с домаћим и страним непријатељима „националне безбедности“ – Путином у Кремљу, „лошим“ џихадистима у Сирији и у Ираку и „унутрашњим напријатељем“, лидером Лабуристичке партије

Грчки митски јунак, храбри и непобедиви Ајак, ових дана је на Темзи помињан и слављен, али у виду „чуда невиђеног“ – истоименог тенка британске армије. Британски Ајакс треба да плаши и опомиње сваког ко би се одважио да угрози националну безбедност Уједињеног Краљевства. Овај оклопни „страх и трепет“ представила је јавности војна команда на великом Међународном сајму оружја у Лондону. Ајакс треба да замени своје времешне претходнике; имаће далеко већу ватрену моћ, боље ће се кретати, лакше подносити ударе и боље маневрисати од претходника старих 45 година. У ствари, Ајакс ће бити део нове серије оклопних возила од којих свака (серија) носи име из митологије.

 

ОБЈАВА РАТА СА ГОВОРНИЦЕ У МАНЧЕСТЕРУ

Британски део компаније Џенерал динамикс није без разлога овако крстио нови тенк који ће се пак појавити у пет варијанти – свака са различитим оклопом и специјалном борбеном наменом. Домаћи део Џенерал динамикса, америчке компаније за свемирска возила, наручио је прошле године, по цени од 3,5 милијарде фунти, 589 Ајакса за Армију Њеног краљевства, од чега ће њих 245 бити без традиционалне оклопне куполе.

Случајност или не (избори се ближе), на Острву се појавила прича о Ајаксу паралелно са одржавањем годишње конференције владајуће Конзервативне партије, на којој су – занимљива коинциденција – покличи: „У бој, у бој“ заглушили све остале разматране теме.

[restrictedarea]

Шеф дипломатије Филип Хамонд имао је, тако, свој моменат славе на конференцијском подијуму који је, у току његовог говора, а узет са нешто метафоре, више указивао на топовску цев Ајакса него на академску трибину. Шеф Форин офиса је, праћен честим устајањем на ноге целе сале испуњене конзервативним саборцима, предочио нацији три највећа државна непријатеља који, сада и у непосредној будућности, прете безбедности Уједињеног Краљевства. Не зна се ко је из те тројке већи сатана и црњи гавран – Владимир Путин у Кремљу, Исламска држава на Блиском истоку или „домаћи издајник“ у Лондону у лику Џеремија Корбина, новог лидера опозиционе Лабуристичке партије?

Ако је Владимир Путин у Кремљу (евентуално) помислио да у тренутној уобразиљи Вајтхола није баш Велики Сотона, време му је да се преиспита. Путин је „агресор“ и зато га треба зауздати. У том циљу „Британија ће да предводи оне снаге у Европи које траже да се западне санкције према Русији задрже и јачају све док Путин не оконча агресију у Украјни“. Јер „ако данас зажмуримо (према тој, Путиновој агресији) ко зна шта нас сутра чека“, узвикнуо је говорник и добио аплауз у Манчестеру.

Не ради се само о Путиновој „агресији“ у Украјини; ствар је много крупнија и опаснија; у питању је опасност по националну безбедност саме Британије. Зато је неопходно организовати све глобалне снаге будући да „наша национална безбедност почива на одржавању и поштовању међународних закона и кажњавању оних који их нарушавају“ (буран апалуз).

„Објава рата“ Русији с говорнице у Манчестеру била је, у ствари, само лапидаријум претњи које је Хамонд већ раније упутио Путину, само што Путин, изгледа, слабо слуша, лоше памти и још мање хаје.

У ранијем програмском говору на трибини Краљевског института за опште услуге, Хамонд је већ наговестио чему Путин и Русија могу да се надају ако овако наставе и шта влада у Вајтхолу мисли гледе овог буђења руског медведа под Путином, а после тако „кооперативних“ Јељцина и Горбачова.

ОПАСНОСТ И ЕНИГМА

Сума сумарум, Русија је под Путином, још једном, „потенцијално највећа опасност по британску националну безбедност“, а сам Путин је до сада „упорно одбијао да Русију укључи у светски поредак базиран на правилима и законима међународне заједнице“. Та „међународна заједница“ су, подразумева се, Вашингтон, Лондон, Париз и остатак пратилаца.

Било је у овом манчестерском наступу шефа Форин офиса и суптилног, научног објашњења Путиновог понашања.

Путин је, на страну Крим, Донбас и сада његови „самољоти“ на небу Сирије – колико опасност, толико и „енигма“ која у Вајтхолу није до краја одгонетнута, па се никада не зна шта смера и где ће да удари. Следствено, један од приоритета националне безбедности Британије јесте да „наше обавештајне службе обаве њихов део посла“. Тај посао је национално „виталан“, каже Хамонд, и зато „наше обавештајне службе, МИ5 (унутрашња безбедност), МИ6 (спољна контраобавештајна служба) и велики, шпијунски, електронски Центар владе у Челтенхаму крај Лондона, треба „хитно“ да појачају активности како би се Путин одгонетнуо. „Брзина којом Русија подиже њене оружане снаге, у комбинацији с Путиновим агресивним наступом – укључујући ту и летове руских (извиђачких) авиона изнад суверених, туђих, НАТО држава представљају за нас озбиљан повод за забринутост.“

У мноштву реаговања која је на Острву изазвао овај манчестерски и онај претходни иступ шефа британске дипломатије, оба испуњена претњама Русији, шире расположење као да је синтетизовао извесни Шобан Манинг у јављању за Би-Би-Си: „Ево једне добре идеје: оставите Русију на миру. Какво право ми имамо да нападамо Русију кад ми сами нисмо нимало бољи. ОК, Русија је ‚крива’ колико и све остале земље на свету. И једини начин да се ова ситуација реши јесте да се учини нешто што, изгледа, ниједан наш политичар није у стању да уради; да преиспитамо наше кривице и наше погрешне потезе… Западни свет има ту много тога да учини; да погледамо у очи онима према којима смо грешили; који су фактички, физички, ментално и емотивно патили због наших интереса и западне мегаломаније оличене – поглавито – у понашању Британије и САД… Јер из бола следи огорчење… Жањемо оно што смо посејали. То је истина коју зна свако мало дете, али коју богати и моћни заборављају.“

Ако је судити по тоновима и ватреној реторици самог премијера Камерона, глас рационалног гледања на Темзи као да је тренутно на годишњем одмору. Коцка је пала, а Хамонд се плаши да „западне земље морају сада да се помире са истином да су сви покушаји, још од почетка Хладног рата, да се Русија укључи у међународни поредак, били неуспешни“.

У бој, у бој, у бој…

 

НАШИ И ПРАВИ ЏИХАДИСТИ

Ова Путинова Русија, иду даље повици, није више ни савезник ни партнер, после Украјине, Крима и руског бомбардовања „умерених“ западних џихадиста у Сирији, него је Запад суочен са „руским вођом одлучним да не буде партнер у међународном поретку базираном на систему очувања мира између народа… Путин се (напротив) одлучио да тај систем минира“ (Хамонд). Чињенице су, дакако, на страни ове тезе: „Председник Путин је нелегално анектирао Крим (!?), а тренутно употребљава руске трупе да дестабилизује Украјину.“ Враћање Украјине Русији, након што ју је својевремено Никита Хрушчов галантно изместио из Совјетског Савеза и испоручио Кијеву, захтева – све и да није Сирије – „озбиљан одговор Запада“ и свих расположивих „цеви“.

У бој, у бој, у бој…

Будући да се Путинова „агресија“ у Украјини дирекно тиче британске националне безбедности, Хамонд је, наступајући пред Комитетом за спољне послове Парламента, наговестио могућност да Британија приступи интензивном наоружавању Порошенкових Украјинаца за потребе отпора против „отворене руске агресије“. Пред тим комитетом, Хамонд је, истина, посумњао да би британско оружје много помогло Порошенку, упркос већинском захтеву конзервативних посланика у Вестминстеру да Кијев треба наоружавати најмодернијом ратном техником са Запада. И да би задовољио ратоборно расположење у Партији, Камерон је, преко Хамонда, објавио како све опције остају отворене: „Ми желимо да све опције оставимо у игри, али, исто тако, не желимо растурање украјинских оружаних снага“, рећи ће Хамонд.

Русија под Путином упорно, дакле, квари рачуне Западу и, ево, сада угрожава и националну безбедност Британије ваздушном „агресијом“ на Сирију где се тренутно, по приоритетима Вајтхола, налази други црни ђаво после Путинове Русије – Исламска држава. Ту, такође, Путин квари рачуне – бомбардује „наше исламисте“ уместо да бомбардује „праве терористе“ које, по номенклатури Вашингтона и Лондона, представља регуларна сиријска армија и „геноцидни“ Асад.

 

ГРАНИЦЕ НАЦИОНАЛНИХ ПРИОРИТЕТА

Башар ел Асад мора да оде, командује Хамонд у Манчестеру, али и каже да се Британија налази на челу коалиције против Исламске државе, па и за (неподобне) џихадисте има поруку: „Британија има капацитете и домет да вас прогони и стигне где год се налазили.“ И још каже „ми ћемо вас и вашу идеологију поразити без обзира на то колико то трајало“. У тој борби против „лоших“ џихадиста, Британија је, каже, спремна да сарађује с другима, „чак и с Русијом“.

Али „ако Русија жели да се бори против Исламске држве“, онда мора да туче „праве“ а не „погрешне“ исламисте у Сирији (и у Ираку).

Другим речима, Русија мора да учествује, раме уз раме, са западном коалицијом чији је пак приоритет не обарање исламиста него резиме у Дамаску.

Црвена линија је, што се тиче Лондона, јасно повучена. У Манчестеру је конзервативна влада одредила границе националних приоритета у баратању са Исламском државом на Блиском истоку. У тим приоритетима прво место заузима ликвидација „проруског“ режима у Дамаску. Остаје још да се на домаћој сцени обави обрачун са „унутрашњим напријатељем“, лидером Лабуристичке партије Џеремијем Корбином. У Манчестеру је већ проглашен (буран аплауз) – као и Путин у Кремљу – „опасним по националну безбедност“. Човек се изјаснио против империјалног интервенционизма и – каква бласфемија! – најавио да ће, победи ли на предстојећим изборима, демонтирати нуклеарне подморнице Траједент с њиховим атомским пројектилима. По свему што је, за кратко време од избора за лидера Партије рекао и наговестио, намеран је да политику левог мигавца – десног скретања Тонија Блера отправи у историју, а Лабуристе врати њиховом изворном, левом бићу. Да ли ће успети? Британски лабуризам, после пораза на протеклим изборима показује, доласком Корбина, неке знаке опоравка од блеризма; а сам Корбин се представља као аутохтони левичар и на тој платформи придобија поверење Британаца. Али конзервативни врх већ извлачи на положаје дуге цеви и најављује жесток обрачун с домаћим и страним непријатељима „националне безбедности“ – Путина у Кремљу, „лоших“ џихадиста у Сирији и у Ираку и домаћег „изасланика“ Корбина у Лондону који се усудио да чак и помишља о ликвидацији британског система нуклеарног одвраћања. У бој, у бој, у бој…

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Добар приказ.. Само, формални лапидаријум, суштински може да се сведе на вербално – лапрдање, а `Горди Албион`, као да је решио, да од свог гордоумља – потпуно `скрене` с памети ?
    Можда ту има и додатног беса, због тога што ову `добру вилу`, нису позвцали у „нормандијски квартет“ ?
    Или, што њихова `симфонија` – „рад“ на Блиском истоку, који су кројили пре сто година, и који је створио `деонице` (државе) као и `играче – свираче` ( раљније – аутократске династије и сл., сада и `ИД` и сл.), – грозно, паклено `шкрипи`, а уласком Русије у `њихов забран` – добија сасвим нове `звуке`, који су за њих – неподношљиви ?
    Енглески „мајнд-сет“ ваља посматрати кроз њихову `заљубљеност` у – „савршени злочин“; због тога су им `филигранске` крими- новеле, скоро – опсесија ? Све, да би избегли и те `мале грешке`, које само савршени `инспектор` може да пронађе / А где то још, у стварности, има `савршених` инспектора ?/ ?
    Својеврсну детронизацију (губитак утицаја у свету) коју прожиљава
    Британија тешко подноси ?
    Савремене ИТ технологије, не трпе грешке, ни на децималама, а обмањивачи умишљају, да и даље – на миље могу да варају – ако имају за ту сврху кадре `институте` и медије ?
    Али, `маса` грешака – грехова ипак има своје лимите, и у своје време то се `санкционише`…
    Најбоље им је, да послушају савете разумних – да преиспитају властите грешке и – исправе их, (right wrongs), у суштинском смислу, не из једне обмане у другу…
    Одавно је речено, да „неваљали неће разумети“, а то се `очитује`, по њиховом (лошем) расуђивању…
    Узгред, и та `левичарска` нада, има своје глобалистичке `ране радове` – `компатибилне` са једним крилом Беле куће… ?




    0



    0
  2. Ако тај Corbyn није Сорбин, да није у неком сродству са О. Кромвелом ? Јер, лоше време током „Малог леденог доба (1645-1715), као да је `унервозило` Енглезе, па су тад имали – републику ?
    И ово време је, попут Руса – непредвидиво ?




    0



    0
  3. Engleska kraljica ima potencijala da bude najstariji građanin u svetu.Čestitam englezima na poštovanju tradicije i brige o svom suverenu, ali i na lordovima za koje se komentariše da ih ima previše i da su im troškovi za njihovo sastajanje, ispijanja svega i svačega previsoki.Ukidati nasleđivanje titula smisao snobizma i tradicije bi im se potpuno izgubio.Da bi skrenuli pažnju sa tih neprijatni kuloarskih priča, oni se okreću priči o novom savremenom naoružanju, kao da ga već sutra započinju.Samo nas zbunjuju kritikom Rusa, i nedostatkom doslednom kopiranju amerikanaca da ako su protiv nekoga okrenuli oružje, to čine samo zbog nacionalnih interesa i borbe za demokratiju.Ako nisu znali, treba im reći u lice a ne iza leđa što je njihova česta osobina, amerikanci ih ne podnose samo zbog načina njihovog govora koji, mada isti, čini im se potpuno nerazumljivim.Baš mi ih nije žao.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *