Почетна / Друштво / Стратегија урушавања војске

Стратегија урушавања војске

КУДА ВОДИ РЕФОРМА ВОЈСКЕ ОД 2000.

Пише ВИКТОР МАТИЋ
Одговорност и стратешко планирање увек су били синоними за добру војну организацију. Када се узму у обзир дешавања са српском војском, тешко је отети се утиску да је једино што се стратешки планира од 2000. године њено урушавање

Социолог Јово Бакић рекао је недавно да је једна од лоших појава после 5. октобра 2000. године била и укидање војног рока. „Кад онеспособите грађанина за борбу, репресивна власт нема од чега да страхује. Грађанска војска је једна од највећих тековина Француске револуције, која је, као најважнији догађај у историји, створила грађанина уместо поданика“, рекао је Бакић.

Када се кренуло у укидање опште обавезе служења војног рока, то је чињено уз образложење да ће професионална војска бити далеко ефикаснија и прилагођена очекиваним новим начинима ратовања. Колико истине има у томе да ће војска засигурно бити организованија и ефикаснија уколико буде састављена само од професионалаца показало се недавно у случају трагикомичног проналажења 18 акумулатора за војне авионе у неком запуштеном магацину у Панчеву.

 

ПРОФЕСИОНАЛНА ЛОГИСТИКА И ОДГОВОРНОСТ

Док је српска држава прошле године била принуђена да буквално „жицка“ од руског председника Владимира Путина два акумулатора за авионе како би нека војна летелица ипак контролисала небо изнад Србије, у војном складишту било их је, ни мање ни више, него таквих 18 комада. Опрема за авионе била је заборављена баш у хангару простора који се назива, какве ли ироније, Централном логистичком базом. Таква логистика донела нам је и три месеца небрањено небо, али и велики међународни блам за Војску Србије.

Све то може се отклонити само ако се покаже друга важна особина сваке војне формације – одговорност. Генералштаб Војске Србије је крајем септембра, након проналаска акумулатора који су изгледа набављени још 2009. годинe, покренуо истрагу, а министар одбране Братислав Гашић најавио је да ће одговорни бити кажњени.

[restrictedarea]

„Радимо интензивно на попису комплетне имовине Војске Републике Србије. У том контексту је нађено и то (акумулатори). Да ли постоји начин да се утврди одговорност? Наравно да постоји. Наравно и немојте да уопште имате и трачак сумње да ће они бити процесуирани ако се установи њихова кривица по било ком основу“, рекао је Гашић. Али, руку на срце, морамо да признамо да су нам резултати истрага и решавање афера слабија страна. Ретко ко може да се присети неког од скандала који је оптерећивао српску јавност, а да је добио недвосмислен исход. Има ли онда много наде да се пронађу одговорни за то што су авионски акумулатори били затурени у војном магацину? Посебно ако се зна да је војни сектор од 2000. године, у склопу такозваних реформи и прилагођавања европским стандардима, морало да напусти неколико десетина хиљада људи.

И лаику је јасно да када се отпушта или када добровољно одлази готово две трећине запослених из било које институције, ту не може бити говора о смисленом критеријуму за селекцију. Тако се вероватно и десило да из војске оде неко ко је имао свест да је попис војне имовине, посебно јер је реч о огромном систему, кључна ствар за успешан рад те, али и сваке друге сличне институције. Током потраге о којој је говорио Гашић, утврђено је да постоји и 64 атељеа у војном власништву које су користиле „важне београдске фаце“, као и више од 100 станова у којима нису живели припадници војске. Вероватно да се мало одморе од бриге што српско небо нема ко да чува док су акумулатори „на сигурном“. Треба ли рећи и да за ове атељее и станове за сада нема одговорних, иако је министар најавио да ће саопштити њихова имена чим буде окончана истрага?

СТРАТЕШКО ПЛАНИРАЊЕ

Али такав проблем са одговорношћу сигурно не бисмо имали да смо мало бољи у другој пресудно важној војној дисциплини – стратешком планирању. Како ту стојимо види се добро из чињенице да нам је просечна старост професионалног војника 31 година, а да се каријера професионалног припадника Војске, по закону, завршава после четрдесете. Тако је сада у Војсци око 1.600 војника који су близу пете деценије живота, чији се радни век у оружаним снагама продужава уредбама, јер не постоји јасан план шта са њима урадити. Наиме, они по слову закона морају да напусте војску после 40. године, али с друге стране није јасно планирана процедура које ће их службе преузети пошто нису за пензију. До овога је дошло тако што су наши реформатори некритички преписивали западно законодавство, не узевши у обзир чињеницу да за бивше војнике на Западу постоји велико тржиште рада и да се њихова знања тамо веома цене и добро плаћају. Службе које би код нас могле преузети људе оваквог профила могле би бити полиција, служба за извршење кривичних санкција или комунална полиција, али у време када држава штеди и на новом запошљавању у јавном сектору, стиче се утисак да није довољно разрађен план шта чинити са „ислуженим“ војницима. То, опет, никако није добра реклама за оне који се, и поред ниских плата у Војсци, одлучују да раде за отаџбину. А једно од обећања када се 2008. године почело с формирањем професионалне војске било је да ће војници имати барем дупло већу зараду од просечне плате у Републици.

Из војних синдиката подсећају да од 2008. држава није успела да нађе системско решење за војнике који морају да напусте оружане снаге по сили закона. „Професионални војници имају велики проблем јер, упркос бенефицираном стажу, у 50. години не испуњавају услов за старосну пензију. Они су тако препуштени самима себи“, рекао је Новица Антић, председник Војног синдиката Србије. Према његовим речима, професионални војници немају право на надокнаду трошкова становања нити стамбено збрињавање. Просечна плата војних лица у јануару ове године била је 41.501 динар, а цивилних лица у Војсци 38.346 динара. Због свега, синдикати у одбрамбеном систему тренутно врше притисак на државу да усвоји нове прописе који би прецизно дефинисали услове за запошљавање „престарелих“ војника у државне службе, или да се барем издвоје значајнија средства за њихову преквалификацију.

 

ДЕФИЦИТ У ВОЈСЦИ

Иначе, што се статистике тиче, у Војсци је тренутно упражњено око 15 одсто од предвиђених 29.060 радних места. Највише недостаје баш професионалних војника, њих око 1.500. Према подацима медија, војсци фали и око 650 официра и око 900 подофицира. Министарство одбране тврди да ови подаци не утичу на извршавање војних задатака. Злонамерни би рекли да се, након одласка неколико десетина хиљада људи, и не осети недостатак ових 3.000 у систему одбране, али онима који желе добро Србији то сигурно не може бити утеха.

Поред свега, и министар одбране Братислав Гашић недавно је доспео у жижу јавности поводом два, не баш срећна случаја. Најпре је омбудсман Саша Јанковић препоручио надлежним државним органима да Гашић и начелник Војнобезбедносне агенције Петар Цветковић буду разрешени функција због недовољне сарадње са омбудсманом приликом истраге дешавања током прошлогодишње геј параде у Београду. Потом је и Агенција за борбу против корупције изрекла јавну меру против Гашића због сумње да је, док је био градоначелник Крушевца, доделио новац на медијским конкурсима и предузећима која су у власништву чланова његове најуже породице. Мало пре тога одређени таблоиди бавили су се министром одбране истражујући његову љубав према скупим сатовима. Исувише ствари одједном да би све било плод случајности.

Дакле, сада ствари стоје овако. Десетине хиљада несрећних људи кружи нашим регионом покушавајући да нађе пут ка бољем животу. Иако до сада није било никаквих тежих инцидената, већина тих људи ипак долази са подручја где ратови трају годинама и ваља претпоставити да је много њих на неки начин учествовало у сукобима. Поједини српски суседи подижу зидове ограђујући се од миграната који пристижу из наше земље, док други под истим изговором започињу трговински рат против Београда.

На Косову се, уз све противљење Србије и косовских Срба, спрема формирање Војске Косова, још једне оружане формације која, најблаже речено, неће бити нимало благонаклона према српским интересима. Оснивање такве формације, која је у крајњем исходу велика безбедносна претња Србији, надгледају они који би требало да нам буду партнери – НАТО. Уз све то, Русија је почела бомбардовање положаја Исламске државе у Сирији и оформила коалицију у којој јој помажу Иран и Ирак, што изазива згражање Америке, Турске и њихових сунитских партнера у региону. Укратко, безбедносне претње у свету рапидно расту.

За то време Војска Србије има мањак кадра и не може да попуни своје редове, а потенцијалне кандидате гура подаље ниским зарадама и нејасним правилима о њиховој судбини после 40. године и када више не испуњавају законске услове за продужетак радног односа с војском. Даље, допушта се да небо изнад Србије буде месецима небрањено и да се држава понижава молећи да јој се позајмљују акумулатори за авионе, док истовремено у Центру за логистику у Панчеву постоји 18 таквих батерија. Уз то, министар одбране је оптерећен дневним аферама, без обзира да ли су неке од њих исфабриковане или не.

Чини се да је превише нејасноћа за државу која је, попут Србије, увек на удару. Не би ли Србија могла да се носи са свим недаћама с којима се сусреће, морала би да функционише, на пример, попут данашњег Израела. Без празних ходова, без нејасноћа, погледа упртог напред уместо упразно. Све док нам стратешко планирање и одговорност буду стране речи, наш поглед биће прикован за под.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Neverovatni žuti kadrovi istoricar dimitrijevic vojni analiticar radic i pukovnik rankovic i drugi ,ma sve me muka spopala kada sam video ovog zadnjeg iza dacica u generalnoj skupstini kao vojnog savetnika,,,,za metle za to je obicna nepismena gnjida sa zvanjem vazduplohovnog inženjera .o avionu zna koliko majmun iz dzungle engleski je ucio 2002 za vreme Tadića kada je ocinkario vrhunskog strucnjaka opacica m. Vba je uhapsila jedinog strucnjaka za savremenu avijaciju kod nas i postavila ovog kukavicu za K dira vts na aerodromu .Ujak ga je uveo u vojnu diplomatiju i evo ga danas u gen.skupstini ,,,majko moja ko nas predstavlja u svetu ,,,inače je skolski drug ovog vojnog savetnika tadasnjeg minista Tadića ,sve su uništili smradovi




    0



    0
  2. Svi propusti koje čine nekompetentni ljudi u svim oblastima našeg društva i privrede se znaju.Za ovu vladu je nerešiv problem ustanovljavanja pojedinačne odgovornosti, krivične i svake druge.Pojedinci koji čine ogromne štete, a postavljeni po stranačkoj pripadnosti, niti odgovaraju krivično niti se smenjuju sa svojih položaja da bi se sprečilo urušavanje ovog društva.Birokratija nam caruje kao da nam u skupštini sede sami eksperti iz najširih oblasti.Nevoljno ću vam reći da se u Švedskoj, bilo ministar ili najniže rangiran čovek, kada napravi grešku smenjuje sa tog položaja i zabranjuje mu se doživotno da se bavi poslom na kome je učinio propust, grešku koja je minorna u odnosu na naše ministre i niže rangirane rukovodioce.Po pravilu, oni se premeštaju samo na još viši položaj i funkciju.Od nepotizma i ketmana nije mi ni malo čudno da bi pola stanovnika ove zemlje sa prvom ukazanom šansom otišli u inostranstvo.Groteksne su izjave premijera Vučića da studenti treba predano da uče a radnici više da rade.Predsednik Nikolić kaže da može doći do rata, samo ne znam da li će vojsku angažovati iz inostranstva kao gstarbajtere ili računa na ljude koji sede po kladionicama ili oni koji su zaglibili sa drogama.




    0



    0
  3. Прочитавши саопштење да се министар одбране Братислав Гашић састао са Константиносом Икономидесом, амбасадором Грчке у Србији, и да се разговарало о укључењу Војске Србије у активности везане за борбене групе Европске уније и да је Гашић нагласио опредељење да у будућности у потпуности преузмемо обавезе пуноправног члана и поузданог партнера у изградњи безбедности и одбране ЕУ, односно да је у том смислу, изражена спремност Војске Србије за учешће у борбеној групи HELBROC, коју предводи Грчка.
    Према истраживању новина Правда, наводи се да је HELBROC други назив за борбену групу Балкана при НАТО алијанси, односно да је реч је о војној борбеној групи за брзе одговоре која је установљена сарадњом НАТО и Европске Уније и да ту групу чине Грчка, Бугарска, Румунија, Кипар и Украјина.
    Наведено је, да је ова Балканска група део Европске борбене групе која је део „Common Security and Defence Policy (CSDP)“, односно, иницијативе Заједничке безбедоносне и одбрамбене политике, раније познате као Европске безбедоносне и одбрамбене политике.
    Обзиром да је политика ЕУ неодвојива од политике НАТО и да је ова институција одвојива, али није одвојена од НАТО алијансе, односно, да за поменуту институцију према споразумима важи правило да „ЕУ може да делује само уколико пре тога НАТО одлучи да не делује“.
    Прочитавши горе наведени текст, позивајући се на члан 2. Устава Р.Србије, који говори о носиоцима суверености и који гласи:
    Сувереност потиче од грађана који врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.
    Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.
    Док чл.97, тачка 1. истог устава говори о надлежности Р.Србије и гласи:
    Република Србија уређује и обезбеђује:
    1. сувереност, независност, територијалну целовитост и безбедност Републике Србије, њен међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама;
    Чл. 112, став задњи, истог устава, говори о надлежности председника Републике и гласи:
    Председник Републике, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Бојске Србије.
    А чл.5. задњи став, нашег устава гласи:
    Политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи.

    Цитирајући наведене чланове Устава Р.Србије, већ је много тога речено о свему ономе што се све спроводи у дело а што од свега тога наш устав не дозвољава, што је и био разлог да одговорнима поставим нека основна питања:
    Да ли су одлуке које су доносили наши представници власти у складу са темељним одредбама нашег Устава а ако нису, да ли је итко одговарао за самовољне-не дозвољене одлуке?
    Зашто одговорни представници власти, пре него што донесу важне одлуке за нашу државу, грађанима Србије, јасно и гласно не представе све ризике, све обавезе и које све одговорности и терете стављају држави Србији на леђа, јер својим чином ступања у савезе страних држава, постају њихови саучесници у свим њиховим дозвољеним и НЕ ДОЗВОЉЕНИМ РАДЊАМА.
    Ти исти потписници разних договора и савеза, на тај начин грађане државе Србије и саму државу Србију, сврставају у две НЕ ДОЗВОЉЕНЕ колоне, тако што од грађана наше државе захтевају строго поштивање свих домаћих и међународних прописа, док истовремено желе да ступе у савезе ЕУ-НАТО, у којима доминирају интереси, моћ и војна сила, над домаћим и међународним правом , постављајући се тако, да Међународној заједници и домаћим законодавствима НЕ ОДГОВАРАЈУ за почињени криминал, злочине и геноцид.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *