Окупатору на црту изашли Брка и Црни

КАКО ОТПИСАТИ ВОЈВОЂАНСКЕ ОТПИСАНЕ

FOTO TANJUG / JAROSLAV PAP / bb

Пише ВИКТОР МАТИЋ

Питање статуса Војводине у оквиру Србије по правилу се актуелизује када су српске власти принуђене да воде битке на другим фронтовима. Нимало не изненађује што се Војводина нађе високо на унутрашњополитичкој агенди у Србији најчешће у току преломних тренутака по питању друге српске покрајине – Косова и Метохије

Нова офанзива војвођанских аутономаша и сепаратиста почела је баш у тешком тренутку када се Србија бори да спречи чланство Косова у Унеску и натера Приштину да спроведе договор о оснивању Заједнице српских општина. Сепаратисти који такве манифестације организују сигурно би рекли да у Србији практично и не постоји право време за борбу за повољнији статус Војводине, јер регион производи много више историје него што може да је свари, али права лавина догађаја у Војводини последњих дана свакако не може бити случајност. Графити Војводина=Каталонија, „Шетња за Војводину“, дефиле стотина војвођанских застава у Банату, напади на НИС и захтеви да се поништи енергетски споразум са Руском Федерацијом, притужбе да Република дугује Војводини велики новац, само су део репертоара коме су сведочили грађани те покрајине у протеклој недељи.

 

БУЂЕЊЕ НОВЕ СВЕСТИ

Сценарио свакога са мало дужим памћењем мора да подсећа на оно што се раније дешавало на простору бивше Југославије, редом од Словеније до Црне Горе. Ова фаза, наиме, назива се буђењем такозваног војвођанског идентитета без којег не може бити значајнијег отпора према остатку Републике. Тиме се покушава и избећи оно што јесте највећи проблем војвођанског сепаратизма – однос са остатком Србије немогуће је манифестовати као национални проблем, јер убедљиву већину становника и у Покрајини чине Срби, баш као и у целој Републици. Али ствари могу кренути и другачијим током ако се најпре створи војвођански идентитет, а потом тако „освешћени“ житељи Покрајине убеде да им је Београд крив за тешко материјално стање и сва друга зла којима су изложени. Готово идентичан сценарио дешавао се и у осталим југословенским републикама, посебно у Црној Гори, а до тренутка када грађани схвате да им Србија ипак није била крива за све, Европа је већ добила нову мини-државу, неспособну да било шта озбиљније произведе и допринесе европској привреди – она једино може да буде нови извор јефтине радне снаге и увозник западне робе.

[restrictedarea]

По правилу, у почетку се тешки послови на почетном „буђењу“ нове свести, у овом случају Војвођана, препуштају ефемерним покретима, странкама или појединцима. Тако су за нову офанзиву у северној покрајини искоришћени мало познати покрети и странке као што су Млада Војводина, Војвођанска странка и Војвођански клуб, као и нови хероји нашег бурног времена, активисти Младе Војводине под надимцима „Брка“ и „Црни“. Тешко се може рећи да те организације окупљају више од неколико десетина активиста и симпатизера, и утолико више чуди што су те формације нимало оригиналних имена (недостаје само Независна Војводина, али појавиће се и то ускоро сигурно) добиле сасвим завидну медијску пажњу, која је већ годинама недоступна талентованим ученицима или научним скуповима.

Тако су медији редом извештавали о томе како су активисти Младе Војводине довољно образовани да у неколико места у Покрајини испишу графите „Војводина=Каталонија“, како су Војвођанска странка и Војвођански клуб успели да окупе „чак“ 200 људи како би у Новом Саду организовали нешто што се звало „Шетња за Војводину“. Ипак, врхунац је била медијска промоција двојице активиста Младе Војводине који су своју животну филозофију објавили под надимцима „Брка“ и „Црни“, све као кријући се од полиције у најбољој традицији партизанских илегалаца и заказујући сусрет са новинарима преко мејла у једној (треба ли уопште рећи) војвођанској кафани.

 

ВОЈВОЂАНСКИ ИЛЕГАЛЦИ

Уз много идеолошке недоречености и ословљавајући се међусобно са друже, ова двојица јуноша изнела су своју визију Војводине, отприлике сведену на следећи цитат: „У мом разреду, од 24 деце колико нас је било у средњој школи, њих 18 је данас у иностранству. Отишли су одавде, из наше Војводине, јер нису могли да поднесу толику количину неправде, коју нам намеће србијански терор из Београда. То је неподношљива ситуација! Ми не желимо да људи наших година напуштају Војводину, желимо да створимо Војводину која ће бити просперитетна и која ће припадати нама, Војвођанима“, прича „Црни“.

Тешко је остати озбиљан пред оваквим исказом и посветити се оспоравању тврдње о „србијанском терору“ који тера Војвођане из њихове Војводине, те се тим послом нећемо ни бавити. Али чињеница је да Војводина већ деценијама има своју извршну управу и да она уређује готово све области живота у тој покрајини. Чињеница је и да Војводина годинама има своје развојне фондове, да је имала банку која је банкротирала без икаквог уплитања из Београда, чињеница је да је таква Војводина строго централизована и да се све важне одлуке доносе у Новом Саду. Такође, Војводином у дугом периоду управљају и странке које се с поносом називају аутономашким, па никаквог привредног чуда у Покрајини нема и људи је и даље напуштају гоњени истим проблемима које осећају и мештани других делова Србије.

Због свега тога, много је лакше говорити о некаквом терору из Београда него објаснити грађанима зашто се и даље системом канала наводњава само занемариви део обрадивих површина у Војводини. Како се ближе избори, јасно је да ће таквих покушаја бити све више и да ће долазити из много озбиљнијих глава од оних које припадају друговима „Црном“ и „Брки“.

 

ВОЈВОЂАНСКИ ЛЕГАЛЦИ

DSC_2543И ту се стиже до суштине, до питања ко стоји иза ефемерних организација и појединаца који данима шетају Војводином, машу војвођанским заставама, исписују графите где пореде српску покрајину са шпанском провинцијом. Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка свакако се може назвати инспиратором таквих покрета. Иако је Чанак више пута негирао да је сепаратиста, неке акције његове странке забринуле су многе у Србији. Још је живо сећање на поделу такозваних војвођанских пасоша у организацији ЛСВ, као и на израду компјутерских стикова у облику Србије којима се, наравно, скидао горњи, „војвођански“ део. Чанкова странка је најгласнија и када је реч о потреби поништавања енергетског споразума с Русијом, али и о захтевима да се измени Устав Србије оцењујући да је положај Војводине по њему катастрофалан.

Међутим, ЛСВ, иако чланица актуелне владајуће коалиције, сигурно није довољно јака да сама одреди судбину Војводине. Зато је одговорност на највећим странкама у Србији, Српској напредној странци, Социјалистичкој партији Србије и Демократској странци. Према резултатима анкета, извесно је да ће после избора у Војводини, који ће најкасније бити одржани на пролеће 2016, после вишегодишње доминације, демократе Бојана Пајтића прећи у опозицију и напредњацима уступити положаје у војвођанским установама.

Питање је шта ће тада урадити Пајтић. Да ли ће губитак последњег бастиона демократа и Пајтића ставити пред дилему да ли је покушај учвршћивања војвођанског идентитета за њега уноснија игра од скоро немогуће мисије скорог изборног тријумфа над напредњацима? Пајтић за сада нема јавних манифестација идеологије коју деле другови „Црни“ и „Брка“, али је чињеница да већ годинама толерише испаде свог лојалног коалиционог партнера ЛСВ, као и да се не супротставља све чешћим позивима на сецесију Војводине, ма како се они дилетантски чинили.

Поред ДС, велика одговорност биће и на Српској напредној странци. Њен председник, премијер Александар Вучић, недавно је осудио појаву графита „Војводина=Каталонија“. „Желим да умирим грађане који живе у Војводини да од тих сулудих и бесмислених идеја нема ништа“, изјавио је Вучић. Премијер је додао да су покрајински избори у наредних неколико месеци неминовни и да ће се тада видети где су они који јавно и они који тихо подржавају сепаратистичке идеје. „Ти никада никакву шансу неће имати на изборима, ни на северу Србије нити у било ком другом делу земље“, казао је Вучић.

Али Вучић се 24. јуна у Београду састао са Чанком и обећао му да ће се део управе Електропривреде Србије преселити у Нови Сад. Председник ЛСВ био је више него задовољан сусретом с премијером, оценивши да је Вучић први председник Владе Србије после дугог периода који је показао интерес за Војводину. Такве изјаве наговештавају да ће Чанак бити и у новој коалицији у Војводини, на ужас оних који његову странку називају сепаратистичком.

Српска политика данас је очигледно пуна трулих компромиса због којих на решавање чекају и најважнија државна питања. У таквим околностима јунаци нашег времена постају и опскурни ликови попут другова „Црног“ и „Брке“. Медијску пажњу већ имају. А да ли ће постати и јунаци неких војвођанских „Отписаних“ биће јасније већ после покрајинских избора који нам се неумитно приближавају хтеле то неке странке или не.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *