Нови свет у пет корака

Vladimir Putin visits St. PetersburgЗа „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Сигуран сам да ће нам искуство које смо накупили, као и сама данашња ситуација дозволити да коначно начинимо прави избор у корист сарадње, избор у корист мира, рекао је Владимир Путин

Стара руска пословица, описујући природне лепоте језера на коме је пре 12 година одржано прво заседање Дискусионог клуба под покровитељством Владимира Путина, каже: „На небу рај, на земљи Валдај“. Руски лидер искористио је овогодишњи „Валдајски форум“, одржан прошле недеље у црноморском Сочију, да укаже свету да данашње стање на планети – које све више подсећа на Дантеове кругове пакла – не мора и не сме бити опис света будућности. И да, ако већ нови будући свет не буде нужно остварење раја на земљи, свакако не буде ни налик овом данашњем, пуном мржње, насиља, похлепе и отимања.

 

ЕПОХАЛНЕ ПРОМЕНЕ

Као да су бројни светски медији који су извештавали и преносили Путинове акценте са „Валдаја“ намерно или случајно потпуно превидели чињеницу да је он – можда и први пут – целовито изложио своју визију тог новог света, а посебно тачне методе за решавање сиријског и блискоисточног питања. Углавном су се сви фокусирали на његове дневнополитичке изјаве: шта мисли о Америци, Украјини, Асаду, Обами, СССР-у и руским авионима… Путин је, што је много важније, дао и веома прецизна упутства, o корацима и редоследу како би их требало повлачити да би се свет избавио од пошасти тероризма, решио горући проблем миграната у Европи, изградио мир на Блиском истоку, а затим и у целом свету.

Ако је до сада цео свет следио Америку у њеном лидерству, што се показало као пут у много горе сутра, изгледа да је дошло време да се крене стазом мира и сарадње, коју предлажу Русија, Кина и друге земље сагласне са њиховим вредностима. Несумњиво је да је Путинов овогодишњи валдајски говор један од најважнијих у његовој каријери. За разлику од оног минхенског из 2007, готово искључиво посвећеног констатовању стања у свету, у Сочију 2015. Путин је изложио и предложио човечанству конкретан пут којим треба ићи. Ова промена показује колико је Русија ојачала и стекла самопоуздање у последњих осам година. И колико има јаких савезника који иза ње стоје.

[restrictedarea]

ПРЕТЊЕ И „ПРЕТЊЕ”

Путин је на „Валдају“ говорио последњег дана заседања, у четвртак 22. октобра, у оквиру централне теме: „Рат и мир: човек, држава и претња великог конфликта у 21. веку“. Обраћајући се учесницима, политиколозима, експертима и бившим шефовима држава и министрима из 30 земаља, Путин је цитирао Лава Толстоја, који је рекао да је рат супротан људском разуму и читавој људској природи. И поручио да у глобалном сукобу данашњице не може бити победника, већ би исход био само један – гарантовано узајамно уништење! Руски лидер је упозорио да завршетак Хладног рата није донео и крај геополитичког супарништва, али да се оно мора водити у форми конкуренције засноване на политичким, правним и моралним нормама и правилима. У супротном, супарништво и интересно сукобљавање производиће само кризе и драматичне ломове широм света.

„Данас се, нажалост, поново суочавамо са сличном ситуацијом. Покушаји да се по сваку цену наметне модел једностране доминације довели су до дебаланса система међународног права и глобалног управљања, што води до тога да се конкуренцијом – политичком, економском, војном – не може управљати. Шта то може да значи у сфери међународне безбедности? То је пораст броја локалних сукоба, посебно у граничним регионима где се сударају интереси крупних држава или блокова. То је такође и вероватни сумрак система неширења оружја за масовно уништење, а то сматрам изузетно опасним, и то даље доводи до нове спирале у трци у наоружању“, говорио је Путин док су га присутни слушали у потпуној тишини.

Већ се појавила и концепција „првог разоружавајућег удара“, наставио је руски председник. „Под претњом нуклеарног удара из Ирана, срушен је темељ савремене међународне безбедности – Споразум о ограничавању противракетне одбране (ПРО). САД су једнострано из њега изашле. Данас је ирански нуклеарни проблем решен. Као што смо и говорили, никакве претње из Ирана није било, и нема је. Ми смо с правом очекивали да ће рад над ПРО САД бити обустављен, али све се наставља. Ових дана извршена су прва испитивања ПРО САД у Европи. Шта то значи? Значи да смо ми, када смо се спорили са америчким партнерима, били у праву. Нас и цео свет покушавали су још једном да доведу у заблуду, или простије речено – обмањивали су нас. Ради се о покушају да се сруши стратешки баланс не ради саме доминације него да би могли да диктирају своју вољу свима: и својим геополитичким конкурентима, али и својим савезницима“, поручио је Путин.

У овим речима се налази суштина „нове Путинове дијагнозе“. Ако је у Минхену пре осам година констатовао да Американци својим понашањем угрожавају Русију и друге незападне земље, сада Путин саопштава оно што већ сви виде – да амерички диктат не заобилази ни њихове савезнике. Могло би се додати: поготово не њих! Јер амерички савезници сада су ти који свој суверенитет предају Вашингтону у руке. Путин о томе каже: „Реалност данашње глобалне економије јесу трговински и ратови санкцијама. Санкције се користе и као инструмент нелојалне конкуренције, да би се потиснули или потпуно избацили конкуренти са тржишта. Као пример навешћу праву епидемију казни према компанијама које раде у САД, укључујући и европске. Знате, можда то нису руска посла, али је ово дискусиони клуб, па сам слободан да вас ипак упитам: да ли се тако поступа са савезницима? Не, тако се поступа са вазалима, који су се осмелили да раде по својој вољи – кажњавају их за лоше владање. Ево, само прошле године једна француска банка (БНП Париба, прим. аут.) била је кажњена са скоро девет милијарди долара. Тојота је платила 1,2 милијарде, немачки Комерцбанк потписао је споразум о уплати у амерички буџет 1,7 милијарди долара и тако даље.“

 

ПАРТНЕРСТВА И ДВОСТРУКА ИГРА

Приближавајући се изношењу суштине свог плана и визије будућег света, Путин је рекао да се формирање нових економских блокова – подразумевајући недавно створено Транспацифичко партнерство и све агресивније захтевано Трансатлантско трговинско-инвестиционо партнерство – одвија тако што најјачи играчи намећу своје услове. Ова „партнерства“ потпуно су нетранспарентна и формирају се „малтене по свим правилима конспирације“, оценио је домаћин „Валдајског клуба“ и додао да то не чини свет безбеднијим и поставља темпирне бомбе за будуће сукобе. „Ми имамо другачији приступ. Формирањем Евроазијског економског савеза ми покушавамо да изградимо односе са нашим партнерима, укључујући и заједнички рад у оквиру кинеске иницијативе Пут свиле. Ми активно и на апсолутно равноправној основи радимо у оквиру БРИКС-а, АПЕЦ-а, Г-20“, нагласио је Путин.

После овог уводног дела, Путин је прешао на анализу највећих проблема данашњице – сукоба у Сирији и на Блиском истоку и мигрантске кризе. „Терористичка организација Исламска држава контролише огромну територију. Како је то успела? Само се замислите: у случају освајања Багдада или Дамаска, терористичке банде могле би да добију статус званичних власти, био би створен полигон за глобалну експанзију. Да ли ико о томе размишља или не? Цела међународна заједница мора коначно да схвати са киме имамо посла. Суштински, са непријатељима цивилизације, човечанства и светске културе, који проносе идеологију мржње и варварства, газе морал, вредности светских религија, укључујући и ислам, компромитујући га. Не треба се играти речима, делити терористе на умерене и неумерене. Хтео бих да знам у чему је разлика. Вероватно, по мишљењу неких стручњака, у томе што умерени бандити, у умереним количинама и на нежан начин, одсецају људима главе“, истакао је руски председник.

Зашто борба Американаца против ИД није дала резултате, запитао је Путин и објаснио да је реч о „двострукој игри“ Вашингтона: „Објавити рат против терориста и истовремено покушавати да се део њих искористи како би се фигуре на блискоисточној табли померале у сопственом интересу, односно наизглед у сопственом интересу. Немогуће је постићи успех над тероризмом ако део терориста користите као маљ за свргавање непожељних режима. Не можете побећи од терориста, само је илузија да ћете моћи касније да се са њима обрачунате, да их удаљите од власти или да се на неки начин договорите. Ситуација у Либији је најбољи пример.“

China's President Xi Jinping, Russia's President Putin, and U.S. President Obama walk as they take part in an APEC family photo in Beijing

ДУГОРОЧНИ ПРОГРАМ

„Шта је, по нашем мишљењу, неопходно урадити како би се подржало дугорочно регулисање у региону, његова социјална, економска и политичка обнова? Пре свега, ослободити територије Сирије и Ирака од терориста и не дозволити им да пребаце своје активности у друге регионе. А за то је неопходно објединити све снаге: регуларне армије Ирака и Сирије, одреде курдске милиције, различите опозиционе групе, спремне да у стварности, реално допринесу у разбијању терориста, те координирати дејства регионалних и ванрегионалних земаља супротстављених терору. При томе, заједничка антитерористичка делатност безусловно мора да се ослања на међународно право. Друго, очигледно је да сама по себи победа над милитантима неће решити све проблеме, али ће створити услове за главно – почетак политичког процеса уз учешће свих здравих, патриотски настројених снага сиријског друштва. Управо Сиријци морају да одлучују о својој судбини, уз коректно садејство и уважавање међународне заједнице, а не под притиском споља, путем ултиматума, уцена и претњи. Разбијање званичне власти у Сирији само ће мобилисати терористе. Сада је неопходно, не дестабилизовати већ обнављати и јачати државне институције у зони конфликта“, изнео је Путин две прве тачке свог плана за Сирију.

Даље, он је навео да међународна заједница мора све своје активности да усагласи са људима који живе на тој територији и да се према њима односи са поштовањем. „Од принципијелног значаја је укључивање у политички процес муслиманских духовника, лидера ислама, шефова муслиманских држава. Ми рачунамо на њихову консолидовану позицију и садејство, на њихов морални ауторитет. Веома је важно заштитити људе, посебно омладину, од разорног утицаја идеологије терориста, који покушавају да их искористе као топовско месо. Четврто, већ сада је неопходно да израдимо мапе пута за економску и социјалну обнову региона, за изградњу елементарне инфраструктуре, стамбеног простора, болница, школа. Само такав стваралачки рад на терену, после елиминисања тероризма и политичког регулисања, може зауставити огроман прилив избеглица у европске земље и вратити у домовину оне који су отишли. Очигледно, Сирији ће бити потребна обимна финансијска, економска, хуманитарна помоћ да би залечила ратне ране. Ми морамо да одредимо формат у оквиру кога бисмо могли да то радимо, уз привлачење земаља донатора и међународних финансијских институција“, објаснио је Путин.

Очигледно је да он све ово није произвољно рекао, реч је о много ширем плану, глобалног домашаја, који је координиран са најмање две моћне земље Евроазије – Ираном и Кином. По свему судећи, Москва, Пекинг и Техеран вољни су да буду донатори и кредитори послератне Сирије, што би ефикасно и брзо решило проблем са мигрантима, али ове земље то не могу учинити све док важан део Запада подрива мировне напоре. Не ради се ту само о Сирији: Путин предлаже модел сарадње на светском нивоу за цео 21. век, и то би био тај пети корак после кога би све било другачије: Русија и Кина са својим савезницима и званично преузимају лидерску улогу у свету, што Вашингтон за сада није спреман да призна. Колатерална жртва због тога су не само Сирија и Блиски исток већ и Европа која стење под теретом избеглица и економске кризе, као нуспојавама глобалног сукоба Истока и Запада.

„Сирија, уз сву драматичност њеног данашњег положаја, може постати модел партнерства у име заједничких интереса, за решавање проблема који дотичу многе, за израду ефикасног система за управљање ризицима. Такву шансу смо већ имали после завршетка Хладног рата. Нажалост, нисмо је искористили. Таква могућност је постојала и после 2000. године, када су се Русија, САД и низ других земаља суочили са терористичком агресијом. Добра динамика сарадње тада, такође, није успела да се задржи. Нећу се враћати на то зашто нисмо успели да то урадимо, чини ми се да је то свима познато. Сада је важно извући праве поуке из прошлих догађаја и ићи напред. Сигуран сам да ће нам искуство које смо накупили и сама данашња ситуација дозволити да коначно начинимо прави избор у корист сарадње, узајамног поштовања и поверења, избор у корист мира“, закључио је председник Русије.

 

ПОСЛЕДЊА ПОНУДА ЗАПАДУ

За експерте који прате руску политику, ове Путинове речи, изложене на овај начин и у таквим околностима, нема дилеме: ради се о новој, можда и последњој понуди Москве Западу, а пре свега Европи. За разлику од неких ранијих ситуација, околности у свету су се драматично промениле за само последњих годину дана. Пред Европом је сада суштински избор. Да ли ће прихватити Путинов модел решавања застрашујуће безбедносне и економске кризе у свету, или ће остати привржена старим, превазиђеним и деструктивним методама које оличавају Американци. У овом другом случају, европским престоницама би морало да буде јасно да Вашингтон више нема енергије, а ни визије како да преокрене ситуацију у корист Запада, ни у војном, ни у економском смислу.

Обе ове компоненте, на глобалном нивоу, сада преузимају Русија и Кина, уз подршку земаља БРИКС-а. По свему судећи, Путин није изашао са оваквом понудом и планом за будућност без усаглашавања кључних ставова са Берлином, Паризом, Римом и Лондоном. Или са бар две од ових престоница. Остали ће морати да се прилагоде реалности на терену. Ко још није разумео да је Путин изнео план за спасавање од хаоса и ратног пакла, тај ће вероватно бити изненађен догађајима који ће веома брзо уследити. Потези који ће бити повучени биће тешки, али једино исправни. И они ће заувек променити свет.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Најискреније, волео бих да свет у новом веку и миленијуму крене путем мира, поштовања и доградње међународног права, примеренијег најновијим технологијама, које не трпе грешке ни на децималама… Али, људи својих склоности, да лажу и обмањују – миљама, тешко се одричу, а тако ће, и до краја времена… ?
    Оно што карактерише ово време јесте – почетак председничке кампање у САД, па тако и Обамино `пимплање`, не би ли угрозио кандидате своје партије ?!
    Слажем се са политиком Русије, Кине и других држава за побољшање опште климе у међународним односима, на бази врлина, али, искуство учи, да се у свету `пороци` много лакше `примају`, и ко се `клади` на њих, већином – бива у праву …
    Оно што немају Русија, Кина и др. јесте, специфична `мека` моћ Империје… Англо-американци настоје да владају инвестирањем у талентоване, – амбициозне `младе лидере`, које привлаче својим образовним системом и разним `бенефитима` и трајно везују у мрежу својих интереса ?! Медији и маркетинг, као погон конзумеризма, сувише су озбиљне `играчке` да би их препустили неким ентузијастима ?! И онда, англо-америчка дипломатија, попут хоботнице завлачи своје `пипке` у све што је релевантно за њихове интересе – од УН и разних “међународних” организација, држава па до НВО , и ту наставља своју `обраду`, као изузетан `сервис` интереса – кога-год, да то себи може да `приушти` ?!
    Једна `ситница` – питање, да ли би САД пре подигли цену горива на пумпама, па да буде рецимо, ближа оној у ЕУ, све са порезима држави, или су због јефтиног горива, у стању и пола света да разоре ?
    Према томе, могу се све до избора новог председника САД, очекивати разни, `уобичајени` трикови и блефирања, а пуне `торбе` најпрљавијих трикова, тек ако Х.Р. Клинтон постане, номинални шеф Беле Куће…?
    Само, да ли је њој толико стало да постане `као царица, а није удовица` и колико је у стању да схвати шта то, суштински значи, друго је питање…. ?

  2. РАДОСЛАВ

    Путин, Валдај и Нови Свет. Коначно имамо истину са места које је вековима понижавано. Русија дигла се на ноге захваљујући стаменом, стабилном Путину. У Минхену је опоменуо западне партнере како их је он називао дасе НАТО не приближава границама Русије. Запад осиљен снагом како војном тако исто и економијом. Потцењивање највеће државе на свету а уједно и православну нацију руску довело је до стања овога које је Путин изложио на ВАЛДАЈ конференцији. Улога Русије у решавању кризе у Сирији, Ираку а вероватно и Либији показује сву МУДРОСТ ПУТИНА. Ту мудрост и технички способни пилоти успешно решавају ситуацију у Сирији. Америчка надменост, изузетност губи битку на теренима светке политике. Где је Србија у овог момента? Понизно прима амбасадоре Енглеске и Америке уместо да им јасно каже наше је место са Русијом и руским народом мисмо једно родни Славени и Православци.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *