НАТО милитаризација Пољске

Пише Зоран Милошевић

Пољски званичници преко медија уверавају становнике да ће војне базе САД на територији ове државе „створити много радних места“, али ће, истовремено, значити и „јачање источног бедема НАТО”, као и адекватан одговор на збивања у Украјини

После започињања руске војне операције у Сирији, обавештајне службе и медији извештавају о појачаним активностима НАТО-а у Пољској, и проглашавају ову државе за узор осталим чланицама те алијансе и Европске уније. У Пољској се одвијају бројне активности НАТО-а и армије САД, а новост је да је у оквиру НАТО програма Education Enhancement Program започета и војна обука украјинских инструктора. Поред тога, Пољска је управо ових дана са Грузијом потписала уговор о размени тајних информација, а пољска армија на граници према Белорусији изводи велике војне вежбе Dragon-15…

ИСТОЧНИ НАТО БЕДЕМ

Недавно, 8. октобра, Пољска и САД потписале су у Бриселу Уговор о размештању складишта тешког наоружања и војне технике армије САД на територији Пољске. Према изјави пољског министра одбране Томаша Семоњака, ова складишта биће изграђена и почеће да се користе већ средином 2016. године. Уговор даје право САД да отвара војне базе и „јача савезничко присуство“. Базе за тешку технику градиће се на пет места. Пољска је предложила војни аеродром у Ласки, Центар за обуку копнене војске у Дравском-Поморском, војне комплексе у Сквежине, Цеханове и Хошчне, изјавио је прес-секретар Министарства националне одбране Пољске Јацек Сонта.

Премијерка Пољске Ева Копач преко медија уверава становнике да ће војне базе САД на територији ове државе „створити много радних места“, али ће, истовремено, значити и „јачање источног бедема НАТО“ као и адекватан одговор на збивања у Украјини. О томе да војне базе САД у Пољској могу служити и припреми за рат са Русијом пољски медији не говоре, али је зато британски Тајмс о томе писао још прошле године. Недавно је у истом духу писао и италијански генерал Фабио Мини, бивши командант КФОР-а на Космету, у чланку за познати италијански часопис Лимес, упозоривши на опасност од агресивне политике САД која може довести до великог конфликта у Европи. Мини каже да је познато да Министарство одбране САД планира операцију глобалног нивоа, при чему Американци траже одговарајућег непријатеља, што Европу може увући у конфликт. САД су обновиле ратне планове у случају агресије Русије на Прибалтик. Према подацима часописа Форин полиси, план укључује не само акције НАТО-а већ и самостална борбена дејства оружаних снага САД.

[restrictedarea]

ПОТРАГА ЗА НЕПРИЈАТЕЉЕМ

Донедавно „велики непријатељ“, чак идеални непријатељ, била је Кина. Године 2012. фокус америчких стратега пренет је са Атлантског на Тихи океан. Мобилисани су сви противници Кине на Далеком истоку и у Океанији. Но планови САД суочили су се са кинеском армијом која је показала своју снагу, како на копну тако и на мору, а поред тога ова држава одговорила је широком лепезом економских иницијатива разбивши новоформирани савез. Потом је пронађен нови непријатељ – Иран, све време држан као „резервни непријатељ“ на нишану милитаристичких западних медија. Али Иран је постао легитимни лидер на Блиском истоку, а договором око нуклеарног програма ова држава је изгубила статус „Великог непријатеља“.

Европа, опет, изгледа демилитаризовано и незаштићено. Зато не изненађује жеља Пентагона да обнови непријатељство са Русијом, још једним одличним кандидатом за „титулу“ „Великог непријатеља“. Везе са Русијом покидане су санкцијама, НАТО се шири на Исток, избила је украјинска криза, а стално се у медијима подгрева теза да је Русија била крива за „агресију на Грузију 2008. године“. Притом, САД су се приклониле државама „нове Европе“ које желе конфликт са Русијом. Насупрот њима, „стара Европа“ не жели рат са Русијом – резултати истраживања јавног мњења Истраживачког центра Пју показали су да већина испитаника у Француској, Немачкој и Италији не жели да ратује против Русије, тј. противе се примени војне силе да би се заштитиле друге државе Алијансе. Овакво јавно мњење представља опасност за принцип колективне самоодбране, који је камен темељац НАТО-а, истиче лист Вашингтон егземинер. Зато се САД окрећу ратоборној „новој Европи“, тј. Пољској и прибалтичким државама. Но, уколико би се такав конфликт развио, у опасности би се нашла цела Европа.

ВОЈНЕ ВЕЖБЕ

Почетком октобра 2015. године постало је јасно да ће НАТО у Пољској отворити центар за обуку официра контраобавештајних служби, који ће, према речима заменика министра одбране Пољске Роберта Купецког, „стварати заједничку доктрину“. Први директор Центра биће пољски контраобавештајни официр. У Центру очекују „ђаке“ из Хрватске, Чешке, Литваније, Немачке, Румуније, Словеније, Мађарске и Италије.

Због украјинске кризе у Пољској је од 2012. године НАТО већ извео 13 великих војних вежби, при чему је само на једној од њих („Анаконда“) учествовало 12.000 војника из Пољске, САД, Немачке и Канаде. Сви маневри су имали антируски и антибелоруски карактер, о чему сведоче војне мапе и планови вођења борбених дејстава. Званично, све ове вежбе започињане су изазивањем конфликта „реакционарних режима и њиховом енергичном експанзијом“. Маневри НАТО-а у јесен 2013. године (Steadfast Jazz 2013) били су највећи од оснивања Алијансе, а према плану то је био „одговор на могући напад Русије и Белорусије“.

Сада се милитаризација Пољске наставља. Као доказ да је то потребно пољски медији цитирају генерала Бена Хоџиса, команданта армије САД у Европи, о томе „да граница Пољске и Литваније представља најугроженији регион у Европи“.

Позивајући се на некакве експанзионистичке планове Русије, НАТО предлаже да се људство и техника Алијансе пребаци на Исток, преко територија четири државе Централне и Источне Европе, при чему главно одредиште представља Пољска, наводи портал geo-politica.info.

Да је ђаво однео шалу сведочи и пољски протал Onet.pl који сведочи о ратном расположењу пољске елите која би да иде у рат, и то против Русије. Пољска је однедавно у Европској унији постала пример како се треба односити према НАТО-у и безбедности, јер је повећала издвајања из буџета за армију. Поред тога, ова држава је све чешће место великих и честих маневара, где се обучавају савезнички војници. Само 2015. године у Пољској је обуку прошло 14.000 војника из 19 савезничких армија и три државе-партнера. Наравно, следе и нови маневри уз учешће и америчких војника. Без њих не иде.

БЕЛОРУСКИ ОДГОВОР

На НАТО-пољске претње реаговао је министар одбране Белорусије Андреј Равков, јавно изневши став да је Белорусији, после свега што се догађа у суседним државама, потребан систем наоружања за одбрану од земаља НАТО-а, и то више од ваздухопловне војне базе. Белорусији су потребни системи наоружања за одбрану од милитаризације Пољске, изјавио је министар, а преноси Спутњик.

Да је Равков у праву сведоче и нови подаци из Естоније, где је, према извештају локалног естонског листа Валгамаалане (25.10.2015), ушао први ешелон тешке борбене технике послат из Пољске. Према саопштењу Министарства одбране, техника је требало да буде размештена у градићу Тапа у понедељак, 26. октобра. Ради се о 40 комада тешке борбене технике, међу њима и четири тенка M1A2 Abrams, 10 оклопних транспортера за превоз пешадије модела Bradley и три самоходне хаубице Paladin. Следеће седмице стићи ће још два тенка за разминирање и техника за подршку. Све ово намењено је америчкој јединици из Треће пешадијске дивизије САД, која се већ налази у овој држави.

[/restrictedarea]

Територијалне претензије

На плакату припремљеном за прославу Дана независности проглашене 11. новембра 1918. године у оквиру граница Пољске уцртан је и украјински град Лавов. Прославу организује друштвена организација Активна Варшава, чији су чланови поводом спорног плаката изјавили да су, једноставно, преко Пољске са границама из 1918. године поставили мапу Пољске са границама из 2015. године. Ипак, прекрајање граница није остало без реакције, тачније изазвало је праву буру, наглашава портал BaltNews.
Интернет корисници обратили су пажњу и на то да се осим Лавова на плакату у границама Пољске нашао и део Белорусије и Литваније.