НАЈБОЉИ БЕОГРАДСКИ БРЕНД У ЈУБИЛАРНОМ ПАКОВАЊУ

Пише Никола Маринковић

Еуфорија и медијска пажња ове године су појачане двема чињеницама: у питању је шездесети, дакле јубиларни Сајам, а почасни гост је Русија

Београдски Сајам књига једино је место у Србији на коме страствени књигољупци, ентузијастични издавачи и сви други којима књиге и даље представљају битан део живота чине већину. Издавачи се пажљиво спремају, у нади да ће за осам дана Сајма зарадити довољно новца да реше питања своје егзистенције макар за неколико месеци, а читаоци нестрпљиво обогаћују своје библиотеке књигама које тешко да ће бити јефтиније него у овом тренутку. Еуфорија и медијска пажња ове године су појачане двема чињеницама: у питању је шездесети, дакле јубиларни Сајам, а почасни гост је Русија. После, благо речено, проблематичне презентације савремене српске књижевности на Сајму књига у Москви (о чему смо већ писали), узвратна посета Руса природно изазива подозрење постдемократских монополиста у култури, тим пре што је, сем Хале 2, у којој су концентрисани руски издавачи, добар део домаће књижевне продукције такође у знаку руске културе.

Према лику источнословенском

На низу штандова домаћих издавача поново су се појавила Изабрана дела Фјодора Михајловича Достојевског, сасвим у складу са акцентом руске делегације на православном лику ове источнословенске културе. Посебну пажњу завређује ентузијастички подухват издавачке куће Логос да публици понуди вишетомна сабрана Писма аутора Браће Карамазових и Злочина и казне. Самиздат Б92, издавачка кућа некадашњег (делом и садашњег) медијског предводника глобалистичких кретања у Србији, објавила је нови роман контроверзног руског писца Захара Прилепина, Обитељ. Прилепин је српској јавности постао познат апологетским колумнама о руским акцијама у Донбасу и на Криму, а са његовим романима упознавали смо се трудом малог издавача Драслар партнер. Очигледно, Б92 је препознао тренутак и одлучио да се делимично престроји – рекло би се, на време. Јер Обитељ симболизује руски двадесети век. Радња романа смештена је на Соловјецка острва, на којима је манастир постао логор, а манастирска заједница преобратила се у кажњеничку, као горак предукус судбине Русије у најкрвавијем веку у историји на чијем крају, сведочи Прилепин овим и другим својим делима, ипак сија нада васкрсења.

Капитална издања

Од капиталних издања ове године, поред нецензурисаног издања Magnum crimen Виктора Новака (Catena mundi, Београд) о чему је у „Печату“ већ писано, издвајамо Изабрана дела Рајка Петрова Нога у седам књига, у издању Штампара Макарија (Београд), Ободског слова (Подгорица) и Херцеговина издаваштва (Требиње). Изабрана дела обухватају две књиге поезије, две прозе, једну књигу есеја, једну књижевних критика, а затвара их Књига о Скендеру – одабрани интервјуи и детаљна хронологија живота и рада. Мањи обимом, али не и значајем, јесте пројекат који је обухватио двадесет два стручњака из различитих области (историја, социологија, филозофија, теологија, књижевна историја), уобличен у зборник Срби 1903–1914 – историја идеја (Clio, Београд). Милош Ковић, приређивач овог зборника, уложио је знатан напор да сабере изврсне анализе кључних појмова модерног српског идентитета на његовом врхунцу, пре утапања у југословенски пројекат.

Проза

Из обиља прозне продукције издвајамо нови роман Александра Гаталице, Соната за лошег човека (Вулкан издаваштво), иронијски портрет једног мизантропа, око чијег лика се гради слика подељене епохе: деведесетих година 20. века и непосредне савремености као жељеног дисконтинуитета који се претворио у своју супротност. Вредан пажње је избор прозе Бранимира Шћепановића Оно друго време (Српска књижевна задруга), који обухвата Уста пуна земље и новеле Смрт господина Голуже, Стид и насловну приповетку. Овим избором и обимним предговором Мила Ломпара Шћепановић је поново контекстуализован као писац модерног сензибилитета, који довољно заинтересованим и стрпљивим читаоцима и даље може пружити чисто задовољство сусрета са текстом. Чувено „Коло“ СКЗ овом књигом наставља свој заветни задатак – обнавља континуитете наше књижевне традиције, истовремено померајући границе њеног разумевања.

Из тамне књижевне прошлости израњају нова издања романа Теразије Бошка Токина (Ултиматум, Београд) и мало познате књиге Јездимира Дангића Глад и тамница (Бернар). Токинов роман доноси нам упозоравајућу слику Београда као места декаденције, које обележавају сурове економске поделе, урбанистички хаос и, како писац пророчки истиче, коцкање са будућношћу нације. С друге стране, Глад и тамница је књига за коју је Дангић, свакако непознат и потцењен аутор, далеке 1940. године добио награду Српске краљевске академије. Овај аутобиографски роман евоцира тамновање револуционарне босанске омладине, која се током Првог светског рата свесно жртвовала за државу у коју данас више нико не верује, а Дангић, као њен двоструки заточник, и даље чека своју рехабилитацију – правну колико и књижевноисторијску.

Поезија

Малобројне издавачке куће које штампају поезију још малобројнијим читаоцима и даље (упркос свему) нуде квалитет. Неуморна библиотека Стефан Првовенчани из Краљева издала је низ књига домаћих и страних песника, а за ову прилику издвајамо ново дело Слободана Зубановића, Старац и песме. Укрштај меланхоличног штимунга и наглашених рима даје необичан утисак, довољан да се над овом књигом задржимо макар онолико колико она, лирски сведено, из перспективе старости говори о савремености, у којој има све мање простора и времена за било какву рефлексију. Интересантан ефекат пружају и Три поеме Матије Бећковића (Српска књижевна задруга) – у њима се богати стил песника укршта са метафизичком тематиком, дајући на моменте гротескну, али доследно критичку поезију, у којој се егзистенцијални оквир њених читалаца-савременика у Божјем огледалу препознаје као поремећен. Нови препев Бојана Белића, књига Џона Китса Сан и поезија (Службени гласник) први пут српским читаоцима на озбиљан начин представља дело једног од темељних песника европског романтизма. Како преводилац истиче у предговору, књига обухвата „есенцијалног Китса – већину сонета, све оде, неколико мањих спевова, Хиперион, и прву књигу Ендимиона“.

Публицистика

За књигу Албера Мемија, Портрет колонизатора и колонизованог, коју је 2015. у преводу на српски издао Андрићев институт из Вишеграда, 1956. године написано је „нема великог додира са стварношћу“. Ипак, француске колоније оствариле су независност и Мемијев спис постао је једна од најупечатљивијих анализа колонизације. Данас, када се већи део планете суочава са неоколонијалним пројектима транснационалног капитала, рад Албера Мемија више је него користан. Показујући да је деколонизација неизбежан крај империјалног процеса, он не само да пружа утеху већ и много више – даје основу за разумевање политика у којима таворе српски и многи други народи.

Значајна је и појава новог издања култне књиге Драгоша Калајића, Смак света (MIR Publishing). Калајићев речник модерне декаденције, први пут објављен 1979. године, књига је пророчке природе. На себи својствен начин, аутор се храбро суочава са митовима модерног света и, у контрасту са античким идеалом, маркира широке границе његове, како се новим читањем испоставља, неминовне пропасти.

За крај овог субјективног избора оставили смо нову књигу Небојше Васовића, Полемике и портрети (Задужбина Николај Тимченко, Altera books), у којој су сабрани полемички и критички текстови аутора контроверзне књиге Зар опет о Кишу? писани од 1995. године до данас. Овога пута, „на мети“ су, сем Киша и његових апологета, и Борислав Михајловић Михиз, Владета Јанковић, Мирко Ковач, Филип Давид и многи други, и невини и криви, па можемо очекивати да ће, попут претходних Васовићевих књига, и ова изазвати макар приближан ефекат.

Дејан Папић

БОЉИ ОД ПРЕТХОДНИХ

Сајам наставља своју традицију на најбољи могући начин. Издавачи су се потрудили да изађу са мноштвом занимљивих наслова, са великим попустима али и са лепим штандовима. Атмосфера у халама је права празнична и Београд и Србија могу бити поносни што имају овакву манифестацију, што имају један од највећих сајмова књига у свету. Чини ми се да је Сајам из године у годину све бољи. Подаци о посети говоре и да је све посећенији, што није мали успех с обзиром на кризу у којој живимо. Мислим да је овај сајам бољи од свих претходних, па дакле и јесте на нивоу јубилеја, и надам се да ће такав остати док год се чува овај дух и овај концепт Сајма. Наравно, и све док будемо имали овакву живу издавачку сцену.

Власник и главни уредник куће „Лагуна”

Зоран Вучић

Потражња за делима патријарха Павла не јењава

Важно је, нарочито са аспекта СПЦ, да за 60 година постојања београдског Сајма књига почасни гост буде Русија. Важно је јер су споне које нас везују са словенском православном Русијом једне од ретких које трају и претрајавају све историјске и ине околности. А тај дух заједништва осећа се ових дана на Сајму.

Чињеница је да је ову манифестацију у неколико последњих деценија обележио тренд дефанзиве домаће књижевности. Утолико је већа улога, а и значај СПЦ, као и издавача који делују у оквиру СПЦ, будући да је наш задатак да људима приближимо књиге које негују нашу традицију, културу, и пре свега православну духовност. Издавачку фондацију СПЦ основао је блаженопочивши патријарх Павле, који је био и њен председник, а данас је то патријарх Иринеј. Ова фондација има обавезу да објављује дела патријарха Павла који за свог живота, скроман какав је био, није желео да се та дела публикују.

И данас, шест година после упокојења патријарха Павла, потражња за његовим делима не јењава и мислим да свака православна српска кућа поред Светог писма, Псалтира, Молитвеника и Пролога, мора имати и драгоцена дела патријарха Павла како би нам јаснија била наша вера – он на посебан и једноставан, разумљив начин говори о нашим свакодневним недоумицама, драгоценим и за свештенство, и за монаштво, и за мирјане. Књига Извештаји са распетог Косова сабрала је све извештаје које је патријарх Павле, у то време епископ рашко-призренски, слао Светом архијерејском сабору и Светом архијерејском синоду, а они најбоље осликавају шта се свих тих година дешавало на Космету.

Уз то, дирљиво је како један епископ у својој епархији брине о свештенству, монаштву и своме народу – тадашња организација Епархије рашко-призренске данас би могла бити модел и за оне остале.

Фондација Архиепископије београдско-карловачке Српске православне цркве

Мирослав Тохољ

Српски језик је јунак Сајма

Јунак овогодишњег сајма, па и нашег штанда, свакако је српски језик. Уз учешће специјалних гостију и стручњака, кроз промоције, округле столове и трибине, пројекције и изложбе на штанду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања биће свечано обележени значајни датуми из прошлости Србије: 100 година од одбране Београда, 100 година од смрти Петра Кочића и 100 година од рођења Бранка Ћопића. На моју радост, ове године има доста добрих књига, нових наслова, али и реиздања старијих и готово заборављених дела. Издвојио бих књигу Пуковник Апис Милана Живановића, сестрића Драгутина Димитријевића Аписа у издању Прометеја, које даје увид у најобухватније и најтемељније проучавање историје Црне руке, Аписа и Солунског процеса. Реч је капиталном делу заснованом на прворазредним историјским изворима.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Мати Атанасија Рашић

Повратак традицији

Сама чињеница да је Русија отворила Сајам књига представља подстрек и наду за духовно оздрављење Србије, наше писмености и културе, и како је то рекла Наталија Нарочницкаја, чување блага наше православне културе, наше ћирилице.

За разлику од претходних година, када је нпр. за издавачки подухват проглашена књига Маркиза де Сада, са овогодишњег Сајма послата је порука да се Србија враћа својој традицији, својим коренима и свом идентитету. Будући да је Сајам књига велики вашар интересовања и идеја, значајно је приметити да је ове године присутно доста излагача са богатом понудом православне литературе.

Манастир Рукумија, који ће ускоро обележити 20 година издавачке делатности, радећи на освешћивању и верској обнови духовности српског народа, остаје на путу светосавском, следећи речи владике Николаја да нас не може спасити вештина већ врлина. Ове године издали смо три нове књиге.

Прва је Кувар посних јела на води у коме је представљена припрема живе, некуване хране, колача на води, напитака, јестивог цвећа, као и припрема јела за хроничне болеснике у време поста. Друга књига Посни кувар на уљу је права мала ризница заборављених рецепата јела од сирове хране, варива, ужина и колача на уљу.

Трећа и по мени јако важна је књига Како да славимо крсну славу у којој се поред упутстава како се слава спрема у дому и шта се носи том приликом у Цркву, дају и основне информације о свакој слави, житија светаца, кондаци и тропари. Коначно, важна књига је Узгој домаћих животиња др Милојка Урошевића, која заокружује циклус књига о животу о природи.

Манастир Рукумија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *