Почетна / Друштво / Морална порука из Брисела

Морална порука из Брисела

ЕУ, БАЛКАН И ИЗБЕГЛИЦЕ

Slovenia MigrantsПише ВИКТОР МАТИЋ

Ако је Самит Европске уније и држава Балкана у недељу 25. октобра требало да пружи одговор на питање да ли ће Унија опстати или не пред огромним изазовом мигрантског таласа са Блиског истока и из Африке, онда они који прижељкују крај европске двадесетосморице имају много разлога за задовољство

Европска унија је на Самиту посвећеном решавању проблема мигрантског таласа, који прети да потопи европски брод, показала да је геополитички и морални патуљак. Чланице Уније, очигледно посвађане око најважнијих питања заједничке будућности, показале су да не могу да досегну ниво глобалне силе. У документу од 17 тачака усвојеном у недељу лидери Европске уније покушали су да сакрију горку истину – заједница најразвијенијих европских држава није у стању да понуди глобална решења, нити је кадра да утиче да се криза са мигрантима са Блиског истока и из Африке решава тамо где је и настала – у њиховим матичним државама. Као слепи савезник Америке у ратним походима којима је прекомпонован Блиски исток, али и трајно уздрмана стабилност тог важног региона, Европа је практично пристала на катастрофу која сада са стотинама хиљада очајника у гуменим чамцима запљускује њене обале. Уз то, Европљани су показали да чак немају ни могућност разумне комуникације са кандидатом за пуноправно чланство, са Турском, која је сада једна од кључних држава за решавање кризе будући да највише избеглица и миграната са Блиског истока ка ЕУ креће са турских обала.

[restrictedarea]

ПРЕБАЦИВАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ

Европска унија је показала да је и морални патуљак јер је одговорност за кризу коју је сама закувала пребацила на нејаке државе Балкана, а оне ће сада поред огромних изазова морати и да се позабаве мигрантском кризом пошто им је одлуком из Брисела пресуђено да приме и нешто дуже на својој територији задрже око 50.000 миграната. Да ствар буде још трагичнија, лидери ЕУ одлучили су да Грчкој, што грца под теретом дугова и нефункционалне економије, доделе улогу домаћина за још око 50.000 миграната како би се значајно успорио пут невољника ка најбогатијим државама ЕУ.

Поред тога, поједине државе чланице ЕУ показале су потпуно одсуство солидарности када је реч о пријему избеглица, те је јасно да је угрожена и темељна идеја Уније која би требало да значи заједничку политику и емпатију међу чланицама и у најтежим тренуцима. Тако је, на пример, највећи победник самита ЕУ испао мађарски премијер Виктор Орбан – он се отворено хвалио да је његова жичана ограда према мигрантима, али и према Балкану, спасила Мађаре од нежељених избеглица и његову државу избрисало са мигрантске руте. Остали лидери ЕУ само су мирно слушали Орбана који је затварање граница, до сада незамисливо у европском поретку ствари, сада прогласио добитном тактиком. Похвалио се и да је ограда „неуништива“ и додао да су је правили мађарски затвореници, „властитом технологијом“. „То је за нас најјефтиније, а тиме покривају и трошак свог боравка у затвору“, рекао је Орбан.

Више емпатије према осталим државама ЕУ које примају и највећи терет мигрантске кризе није имала ни Чешка, упорно одбијајући да прими већи број миграната. Тамошњи председник Милош Земан оценио је да ЕУ више није у стању да заштити своје границе. „То је срамота, то је неспособност ЕУ и као еврофедералиста протестујем због тога што ЕУ није у стању да обавља своје основне функције“, рекао је Земан. Критиковао је и Ангелу Меркел, канцеларку Немачке, која ће до краја године примити око 800.000 избеглица, да је лажни хуманиста. „Изјава Меркелове да Немачка жели добродошлицу избеглицама је на неки начин лажно хумана, пошто морамо да се запитамо које избеглице дочекујете доброшлицом. Када то кажете уопштено и поздравите долазак свих избеглица из Сирије, десиће се само то да ће свако бити Сиријац. Па чак и људи који не знају арапски тврде да су Сиријци. Откривене су хиљаде лажних сиријских пасоша“, казао је чешки председник.

Europe Migrants

БАЛКАНСКА ТАМПОН-ЗОНА

Али на страну европски проблеми, хаос у руковођењу Унијом и њихово одсуство међусобне солидарности, људе у Србији и у остатку Балкана далеко више треба да забрине намера Брисела да у овом региону направи неку врсту тампон-зоне која би успорила прилив миграната. Да ствари буду још трагичније, та идеја није до краја разрађена на самиту у недељу, па није јасно како ће тих 100.000 очајника бити распоређено по државама, осим што је извесно да ће половина морати да борави у Грчкој. Самит лидера ЕУ није донео одговор ни на питање како ће балканске државе моћи на својој територији да задрже људе који не желе ту да остану, већ да се што брже докопају Немачке или Шведске. Да ли је то увод у формирање ограђених кампова из којих би излаз мигрантима требало да бране полиције држава региона?

Поред тога, није одговорено ни на питање како ће се на економије држава Балкана одразити продужени боравак десетина хиљада људи за које током зиме треба обезбедити храну, одећу, лекове, смештај. Поред бурних дешавања у региону, где је веома уздрмана стабилност Црне Горе, Македоније и БиХ, јасно је да криза са мигрантима неће повољно утицати да се тензије зауставе. Но како су могле мале државе Балкана, чија је крајња жеља да се једног дана придруже Европској унији, одбити жељу Брисела, уједно и њиховог најважнијег трговинског партнера? Јасно је да „не“ није могло да буде опција иако је сасвим извесно да се сваљивање терета мигрантске кризе на њихова плећа не подудара са националним интересима ниједне државе Балкана.

Србија у свему томе има много разлога за забринутост. Иако је сви великодушно тапшу по рамену због хуманости коју показује у третману избеглица, нико није ни трепнуо док је Мађарска градила ограду на граници са Србијом. Вероватно нико неће ни трепнути ако се убрзо огради и Хрватска која ће сигурно имати већу подршку као чланица ЕУ од оне на коју може да рачуна Београд. Зато би српске власти што пре требало да рашчисте неколико питања са Бриселом.

ALEKSANDAR VULIN

ЕВРОПСКИ КРЕДИТИ И ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ

Прво је да ли ће терет кризе бити равноправно подељен на све државе Балкана, или ће најугроженије остати Србија и Македонија које су и до сада подносиле највећи ударац и преко своје територије пропустиле и до 300.000 људи. Друго важно питање је да ли ће коначно стићи озбиљнија новчана помоћ из Европске уније којом би се Србија учинила способном да на дуже време задржи неколико хиљада људи. Ако је веровати људима из оног невладиног сектора задуженог за избеглице, Србија је сада у стању да обезбеди свега око 800 до 1.200 одрживих места за мигранте који би могли да се ту сместе и преко зиме. На скупу лидера ЕУ у недељу лицемерно је помињана и могућност да се државама Балкана понуде повољни кредити да би изградиле центре за смештај миграната. Уколико ЕУ истраје да нам и за то пласира кредите, најбољи одговор Балкана био би да истраје у одлуци да под тим условима не пристаје да буде тампон-зона за мигранте на путу ка државама ЕУ.

У том смислу забринутост је изразила Српска народна партија која је позвала Владу Србије да одбаци план о мигрантима усвојен на састанку лидера ЕУ, јер је „супротан интересима земље“. СНП је у саопштењу оценила да је Србија тим планом добила улогу „карантина за мигранте пред вратима ЕУ“, пошто се спољне границе Уније „додатно ојачавају распоређивањем пограничне страже Фронтекс на граници између Хрватске и Србије“.

Међутим, за сада ту забринутост нису поделили српски званичници који се баве мигрантском кризом. Министар рада Александар Вулин казао је да за сада за Србију нема нових обавеза из Брисела. „Координираћемо са својим суседима. Уколико било ко на тој линији не буде радио како треба, читава линија неће моћи да функционише. Надам се да ће и остале земље то разумети, као што је то Србија разумела“, казао је Вулин. Према његовим речима, Србија је решила да у предстојећим зимским данима мигрантима обезбеди привремени смештај у већем броју мањих прихватних центара.

NENAD POPOVICУкратко, Србија за сада успева да пронађе начин да помогне бројним мигрантима, али и да очува стабилност државе, тако да грађани не осете много избеглички талас који пролази кроз нашу државу. Но ако не стигне новчана помоћ из ЕУ за решавање кризе, и то у донацијама, а не кредитима, српске власти мораће да направе рачуницу колико Србију заправо кошта таква политика. Србија сада гради свој економски опоравак на одрицању најугроженијих слојева друштва и нема много оправдања да се новац уштеђен на пензијама и платама сада издваја за плаћање цеха који Србија и остатак Балкана нису ни правили. Поред тога, каква је морална порука из Брисела? Ако се Мађарска хвали својим зидом који су градили робијаши, а сличне мере најављују и Словенија и Хрватска, треба ли Србија да и даље изиграва главног хуманисту у региону и своје границе остави незаштићеним.

Сигурно је да се политика држава Балкана према мигрантима већином формира и под утицајем или уценама из Брисела. Али Самит лидера ЕУ у недељу показао је државама кандидатима за чланство да добро треба да се запитају где то желе да уђу, и да ли ће ускоро и бити клуба коме желе да се придруже, или барем како ће он изгледати у блиској будућности. Државе Балкана зато морају да траже и друге путеве – од трговинских односа до спољнополитичких приоритета. Сувише је ово велики и умрежени свет да би се слепо судбине Срба и осталих Балканаца поверавале људима који немају никакав одговор на кризу док угрожава континент. Исто треба да чини и Србија и пажљиво ослушкује интересе својих грађана, а не бриселских бирократа. Кључна реч у наредним годинама може да буде – алтернатива.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *