Почетна / Регион / Крај шенгенске слободе?

Крај шенгенске слободе?

За „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Какво решење избегличке кризе што потреса Европску унију предлаже Мађарска

Иако је Европска унија свој ванредни Самит одржала у тренутку када је изгубила контролу над својим спољним границама, десетине хиљада миграната и држава преоптерећених неочекиваним гостима ни тог 24. септембра нису добиле одговор. Право решење избегличке кризе није ни на видику! „Можемо ми то“, опет је у Бриселу рекла немачка канцеларка Ангела Меркел. Али како? То није рекла.

ШЕСТ ОРБАНОВИХ ТАЧАКА

Неформалне одлуке двадесетосморице о распоређивању 120.000 избеглица (које се већ налазе у ЕУ), обећана милијарда евра Турској, Либану и Јордану (да би новопридошле мигранте  збринули и зауставили њихов прилив ка Унији) и 17 милиона земљама бивше СФРЈ, уз одлуку да ће до новембра у Грчкој и Италији (Мађарска је одбила да буде међу њима) бити постављени огромни прихватни „хотспотс“ центри где ће се обављати регистрација, узимање отисака прстију и одвајање избеглица што беже од ратних дејстава од оних што то чине из материјалних разлога (економски мигранти неће добијати азил) – једино доприносе благој релаксацији затроване бриселске атмосфере, али избеглицама (joш увек) то ништа не помаже.

Избегличка криза у Европи већ сада је већи изазов од грчке дужничке кризе и финансијске кризе у еврозони! За ко зна већ који (нови) почетак њеног решавања, неопходно је урадити нешто што ће напокон гарантовати успешан први корак. А то је ригорозна контрола граница Европске уније. Тек онда на ред долазе мигрантске квоте.

Куриозитет ванредног Самита ЕУ у Бриселу био је и тај, што је први пут у Завршни документ ушао и план од свих шест тачака за решавање избегличке кризе у Европи – предложили су га мађарски премијер Виктор Орбан и шеф дипломатије Петер Сијарто.

[restrictedarea]

„Један од кључних проблема је како обавезати Грчку да се држи правила заједничког азилантског европског система и да региструје све избеглице када затраже азил и када дођу у Европску унију! Заједнички систем ЕУ, који предвиђа регистровање тражилаца азила, одлучивање о томе да ли њихов захтев има основа и, ако нема, брзо враћање у земљу порекла или – у прихватне центре у сигурним земљама које су комшије Сирији (у којима не морају да страхују за свој живот). Проблем настаје када би  тај систем, чије решење је овог пута део мађарског плана од шест тачака, требало применити“, подвукао је премијер Виктор Орбан, напомињући да избеглице у Европу не би требало да долазе због жеље за бољим животом, јер право на бољи живот не постоји, већ само право на безбедност и људско достојанство.

Поред ове, прве од шест тачака предлога Будимпеште укљученог у бриселски завршни пакет, ту су још и обавеза ефикасног обезбеђења шенгенских граница, уплаћивање додатних један одсто у буџет ЕУ сваке од чланица (уколико је потребно више новца буџет ће бити повећан – све док избеглице не престану да долазе), изградња сабирних центара за евиденцију и одвајање миграната у Грчкој, Италији, Србији (!) и Бугарској (како би њихов прихват текао уређено и улазак у ЕУ био могућ само преко пунктова у поменутим земљама), право да избеглице проверавају Службе безбедности сваке државе када их преузима, престанак примања миграната са Блиског истока и из Африке уколико би у дотичној држави (Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Румунија…) масовније потражиле уточиште избеглице из Украјине…

РАСПОДЕЛА НОВЦА

На питање да ли је уопште могуће да све унијске чланице прихвате систем „праведне расподеле избеглица“ (поготово што су три од четири чланице Вишеградске групе – Мађарска, Словачка и Чешка – 22. септембра одбиле, а Пољска прихватила, механизам квота за релокацију избеглица усвојен два дана касније у Бриселу великом већином гласова, а не консензусом), Виктор Орбан је рекао да ће се његова земља, иако је прегласана, после расправе у парламенту Мађарске – врло брзо „одредити“ према плану усвојеном у главном граду ЕУ. Изузев Словачке која намерава, како је најавио премијер Роберт Фицо, да предузме све расположиве законске мере да одлуку Брисела поништи, те и даље одбија да прими избеглице према квотама. „Праведна расподела избеглица мора да буде праћена и праведном расподелом новца. Само таквом компензацијом може се очекивати да избеглице – које су већ на територији ЕУ – прихвате и остале земље чланице. Другог решења нема“, тврди Орбан.

Мађарски премијер експлицитно још наглашава да – у суочавању с избегличком кризом – Унија поред краткорочних под хитно мора да предузме и средњорочне и дугорочне мере. Мере кратког рока које су већ на снази (али су недовољне) јесу да се обезбеди довољно кућа, кревета, енергената, прехрамбених, као и хигијенских артикала неопходних за тражиоце азила. Истовремено, Брисел интензивно мора да ради (што још увек не чини!) на дугорочним мерама. Оне подразумевају: чврсто утврђивање спољних граница Европске уније (што је предуслов да унутар ЕУ постоји слобода путовања), хармонизовање постојећег азилантског система, успостављање ефикасне расподеле избеглица, и оно најважније – ефикасног система плаћања трошкова за њих (свака земља да добије новац у складу са бројем избеглица које, после ригорозне процедуре – годишње прими на своју територију).

ПОРУКЕ ИЗ БАВАРСКЕ

Дан после бриселског ванредног Самита ЕУ, мађарски премијер присуствовао је у немачкој покрајини Баварској конвенцији владајуће Хришћанско социјалне уније (ЦСУ), сестринске странке Хришћанско демократске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел. Орбанов долазак на конвенцију посвећену миграцијама (и то на позив баварског премијера и лидера ЦСУ Херста Зехофера) још више је заоштрио сукоб Минхена и званичног Берлина и кристално јасно показао дубину јаза између Зехоферове политике према избеглицама и оне што је на савезном нивоу води канцеларка Ангела Меркел и њена ЦДУ.

На питање шта очекује од Меркелове у погледу нарастајућег таласа избеглица што долазе у Европу, Орбан је у Бад Штафелштајну рекао да „има дугу листу“, оптужујући канцеларку да осталим чланицама по сваку цену покушава да наметне своју визију ЕУ. „Не доводим у питање право Немачке да себи одреди моралне обавезе, али нека их ‚империјално’ не шири другима! Она може да одлучи да ли ће примити сваког избеглог или не. Али то би требало да буде обавеза само за њих! Моја земља, која не размишља на немачки начин, има демократско право на другачији приступ. Мађарска мора да контролише талас масовних миграција и тражимо да се жеље Мађара поштују“, истакао је Виктор Орбан на Конвенцији ЦСУ, поставши први инострани лидер који је у држави чија је Ангела Меркел канцеларка, одбацио њен „морални империјализам“ у европској избегличкој кризи.

И док је Орбан у Немачкој излагао своје идеје о томе како би Европска унија требало да поступа у погледу неконтролисаног таласа избеглица, у Бриселу је висока представница ЕУ за спољне односе и безбедносну политику Федерика Могерини – направила преседан. Домаћинство Конференције о „балканској рути избеглица“, заказаној за 8. октобар, на којој ће бити присутни шефови дипломатија и министри унутрашњих послова чланица ЕУ, али и балканских земаља, одузела је Будимпешти и доделила – Луксембургу.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *