Излог књиге

Дарко Танасковић, Велики повратак Турске?
„Службени гласник“, Београд, 2015.

Дело најутицајнијег српског исламолога открива које су намере Турске на Балкану, прети ли повратак исламизма и Отоманске империје, која је права истина о „Арапском пролећу“. Циљу који би требало остварити до 2023. (Стогодишњица Ататуркове Републике, кад би Турска, као чланица ЕУ, требало да постане једна од десет привредно најјачих земаља света), на „историјском“ Конгресу АКП 2012. године, обзнањујући (свима познату) намеру да се кандидује за председника Републике, Ердоган додаје још једну футуристичку пројекцију турске величине. Реч је о 2071. години, која је и хиљадугодишњица чувене битке код Манцикерта, у којој је селџучки султан Алп Арслан поразио византијског цара и победоносно кренуо у освајање Мале Азије.

Симон де Бовоар, Неспоразум у Москви
„Лагуна“, Београд, 2015.

Интригантни рукопис, објављен после ауторкине смрти, сада први пут и на српском језику. Књигу Симон де Бовоар није желела да објави због очигледних алузија на њен приватни живот са Сартром. Роман говори о брачној кризи и кризи идентитета кроз коју Никол и Андре, брачни пар професора у пензији, пролазе за време путовања у Москву. Провлачећи проблем комуникације кроз цело дело, Де Бовоар анализира горке последице старења. Последица заоштравања „неспоразума“ јесте све дубље зарањање у прошлост које на крају доводи до запитаности о самом смислу људског живота. У брзом ритму смењују се становишта главних јунака, те тако паралелно стичемо увид у мушко и женско гледиште, њихове разлике и сличности.

Илбер Ортајли, Најдужи век империје

„Српска књижевна задруга“, Београд, 2015.

Књига савременог турског историчара Илбера Ортајлија, представника млађе генерације турских историчара, познатог и  цењеног и у иностраним научним круговима, односи се на 19. век у Турској и на почетке њених реформи, под називом Танзимат, на свим пољима друштвеног, економског, политичког и културног живота, као и на њено постепено приближавање Европи и њеним облицима организовања државе и друштва.  То је и време националног ослобађања балканских народа од турске власти и решавања такозваног Источног питања на Балкану. У Ортајлијевој књизи највише пажње посвећено је процесу модернизације друштва и новим облицима државних институција које су замењивале старе облике организовања цивилне и војне власти.

Лазар Мирковић, Опис рукописа манастира Дечана
„Академија Српске православне цркве за уметности и конзервацију“, Београд 2015.

Књига Опис рукописа манастира Дечана коју су приредили Предраг Миодраг и Ђорђе Трифуновић представља фототипију ауторског рукописа који се чува у Архиву САНУ у Београду, под инвентарским бројем 14.517 и данас, после шест деценија од настанка, Опис рукописа манастира Дечана Лазара Мирковића, према речима самог аутора „може бити од користи за проучавање историје српског народа, историје српске књижевности, историје српске уметности, српског језика, палеографије и црквеног права. Ако гледамо са раздаљине од преко шест деценија, како у предговору књиге наводи професор Предраг Миодраг, Мирковићев Опис рукописа манастира Дечана јесте донекле застарео у односу на домете савремене археографије, али би њега требало сагледавати и вредновати у временском оквиру у којем је настајао.
Најпосле, дело би могло бити од користи ономе ко би се подухватио да напише шта су све Срби преузели из византијске књижевности и како су преводили.