Има ли Хавана разлога да страхује од Вашингтона

Пише ЉИЉАНА БОГОЕВА СЕДЛАР

У последњих годину дана уочљиво је изузетно отопљавање односа на релацији Хавана – Вашингтон, које је крунисано успостављањем дипломатских односа. Куба, међутим, и даље зазире од руке коју САД наизглед пријатељски пружају

Кубанци нису заборавили ни на већ пословичну изреку да само земља у којој не постоји америчка амбасада може да се нада да неће бити мета инсценираног државног удара. Због тога је стратегија идеолошке борбе коју треба развијати да би се обезбедила ефикасна одбрана не само од традиционалне негативне пропаганде него и од нових облика субверзија које ће се упражњавати, по доласку Американаца на острво, једна од тема којом се власти у Хавани активно баве од како је почео „процес помирења“ са Вашингтоном. То помирење крунисано је тиме што је чувена „Кубанска петорка“ после више од петнаест година проведених у америчким затворима, коначно пуштена на слободу, и што су, уз велику медијску пажњу, као доказ великодушности и добре воље САД, поново успостављени дипломатски односи две земље.

Да Хавана има све разлоге да буде обазрива потврдио је и Ноам Чомски, који је у једном интервјуу, аргументовано устврдио да се не може говорити о промени америчког односа према Куби (и другим земљама које би да развијају разне облике социјализма), већ да може бити речи само о промени стратегије помоћу које САД теже истом циљу: доминацији и потчињавању свих и свега што постоји, интересима богате елите на власти. Иза нових фасада добре воље и даље се, по њему, скривају старе подле намере. Оптимизам лежи само у чињеници да су револуционарне владе Латинске Америке, као никада до сада у историји, повезане и међусобно се подржавају, као и да су већ формиране разне асоцијације са Кином и Русијом, без учешћа земаља Северне Америке, САД и Канаде. Чомски се нада да ће за добробит свих и упркос огромним потешкоћама, борба за независност земаља Латинске Америке успети и да ће те земље наставити да инспиришу све који се не мире са постојећим неправдама, зато што знају да је другачији свет могућ.

О овоме се не дискутује само у Хавани, него и на међународном нивоу. У том контексту у Прагу је одржан тродневни међународни скуп подршке Куби, који је са друштвима пријатељства са Кубом из Централне Европе, организовао ИКАП, Кубански институт за ширење пријатељства међу народима. Поред представника земље домаћина, скупу су присуствовали и делегати из Србије, Бугарске, Украјине, Русије, Немачке, Швајцарске, Аустрије, Француске и Белгије.

У складу са погледима које има Хавана, у закључном документу конференције у Прагу нагласак је био на проблемима који још нису решени, као што су захтеви за затварање америчке базе и затвора у Гвантанаму и поновно успостављање суверенитета Кубе на тој територији, и укидање ембарга, економске блокаде која већ више од педесет година омета нормалан развој острва.

Упркос свему овоме, сиромашна Куба може у бројним областима да послужи као узор и најбогатијим земљама света, о чему сведоче и званични извештаји УН, потврђујући да је Куба једина држава која је успела да оствари Уницефове циљеве зацртане за 2015. годину: да на својој територији искорени глад и екстремне облике сиромаштва, обезбеди основно образовање за све, елиминише родну неједнакост, смањи смртност одојчади, оствари значајне резултате у лечењу и сузбијању маларије и сиде.