Благо руске писмености

Пише Мила Милосављевић

Једна од најзначајнијих промена у области књижне делатности била је замена црквенословенског писма тзв. грађанском ћирилицoм коју је 1708. године спровео велики реформатор Русије цар Петар I. Као резултат ове реформе руском читаоцу постају доступне књиге о астрономији, географији, историји, бродоградњи, војним наукама

Када је реч о наступу Русије на Међународном сајму књига у Београду, најдубље утиске оставља, по свему судећи, изложба фотографија „Блага руске књижевности“ из збирке Московског државног обједињеног музеја-парка „Коломенско-Измајлово-Лефортово-Љублино“ посвећена историјату развоја руског писма и књижевне културе.

Споменици писмености као део културног наслеђа сваког народа представљају непроцењиво благо које сведочи о животу и судбини претходних поколења. Корени руске писмености сежу вековима уназад, а њен развој је везан за окретање ка најбогатијем наслеђу хришћанске културе.

У 2015. години се свечано прославља 1000 година од смрти Светог кнеза Владимира – крститеља Русије. Усвајање хришћанства 988. године у Древној Русији као државне религије заслугом кнеза Владимира најважнији је догађај за историју и културу руског народа. Осврћући се на тај велики догађај, председник Руске Федерације Владимир Путин је истакао да је примање хришћанства предодредило судбину и цивилизацијски избор Русије, и да представља одлучујући тренутак, тј. прекретницу у црквеној и у општој историји руске државе. Његова светост патријарх московски и целе Русије Кирил у својој Посланици поводом 1000-годишњице од упокојења Светог Великог кнеза Владимира назвао га је оснивачем Руске цркве која више од хиљаду година шири међу људима реч живота, љубави и мира. Прихвативши веру од Источног Римског царства – Византије, Русија се у пуној мери присајединила највећој културној традицији оног времена и, пошто ју је усвојила, са великом посвећеношћу наставља да је развија. Примање хришћанства је утицало на знатно ширење писмености и у прилог томе сведоче многи познати споменици – руски преводи византијске књижевности.

[restrictedarea]

Још у IX веку просветитељи словенских народа пореклом из грчког града Солуна Света браћа Ћирило и Методије доносе на територију Древне Русије азбуку која је по једном од својих твораца добила име ћирилица. Они су превели на словенски језик текст Јеванђеља и Светог писма. Тиме је народу Древне Русије омогућено да врши богослужење на свом матерњем словенском језику. Појава и ширење писмености чине основу на којој се руска књижевност касније развија. Пре појаве штампарије књиге су умножаване ручно, а преписивачки центри где су стваране, чуване и одакле су распрострањиване били су манастири. Преписивачке радионице осниване су и при кнежевским дворовима. У XIV веку појављују се први руски летописи, а најстарији центри у којима су они настајали били су Новгород, Псков, Кијев. У XVI веку рукописну књигу замењује она штампана. Непревазиђено ремек-дело – прва штампана књига Апостол – издата је на Московском печатном двору (у првој руској штампарији) 1564. у време владавине цара Ивана Грозног – зналца и љубитеља „књижне премудрости“. Широм света постоји око 70 сачуваних примерака овог дела. Јединствени споменик књижевности и књижне графике је рукописни „Буквар“ који је крајем XVII века у Москви објавио учени богослов Карион Истомин. По овом буквару су учила да читају и пишу деца цара Алексеја Михајловича, а међу њима и најмлађи син владара – царевић Петар, будући руски цар. Једна од најзначајнијих промена у области књижне делатности била је замена црквенословенског писма тзв. грађанском ћирилицoм коју је 1708. године спровео велики реформатор Русије цар Петар I. Као резултат ове реформе руском читаоцу постају доступне књиге о астрономији, географији, историји, бродоградњи, војним наукама. Без обзира на увођење новог, грађанског писма, традиција употребе црквенословенског језика очувала се у иконографији, у богослужбеним издањима, али и код старовераца који уносе своје елементе у орнаментално украшавање књига. Руска писменост чији су почеци везани за период примања хришћанства чини основу велике руске књижевности XIX и XX века која је свету пружила врхунска дела писаца попут Лава Толстоја, Фјодора Достојевског, Антона Чехова, Владимира Набокова, Александра Солжењицина. Експонати изложбе су фото-репродукције јединствених споменика XVI–XIX века из збирке Московског државног обједињеног музеја-парка „Коломенско-Измајлово-Лефортово-Љублино“.

[/restrictedarea]