Почетна / Интервју / Архиви су питање будућности

Архиви су питање будућности

Ugur UnalРазговарала Наташа Јовановић

Да ли је без истраживања у Архиву Србије у Београду и Османском архиву у Истанбулу могуће сагледати не само историју српско-турских односа већ и историју Балкана?

Протокол о сарадњи Архива Србије и Генералне дирекције државних архива Републике Турске од непроцењивог је значаја за архивисте, историчаре и истраживаче обе земље. Турска и Србија имају заједничку историју и о њој сведоче многи писани документи похрањени у архивима, те уколико неко жели да истражи, употпуни знање или осветли неке историјске непознанице, моћи ће да погледа оригинална документа из периода отоманске владавине у Србији. До сада су истраживачи самоиницијативно и у сопственој режији боравили код нас, али овим протоколом то ће бити институционално организовано, каже у разговору за „Печат“ др Угур Унал, директор Генералне дирекције турских архива.

Да ли Турска као држава препознаје значај архива, и колико у том смислу помаже ваш рад?

Влада препознаје значај архива и на годишњем нивоу за њих се издваја 25 милиона долара, док је у последњих неколико година 100 милиона долара уложено само у Османски архив у Истанбулу. Посебно велику подршку владе добили смо за технолошко опремање и кадровско јачање лабораторије за рестаурацију и конзервацију.

Располажемо огромним и модерно уређеним галеријским простором и читаоницом са 800 места за истраживаче, а зграда се простире на више од 100.000 квадратних метара.

[restrictedarea]

У Османском архиву не налази се само грађа значајна за историју Турске већ су у њему похрањена документа из османског периода, што значи она која припадају народима 40 земаља. А на милионе је оних који се тичу Србије и српског народа. На тој архивској грађи радићемо заједно са Архивом Србије. У току је дигитализација исте, и то ће у великој мери олакшати истраживања. Колега Перишић и ја смо разговарајући протеклих дана направили план да се Архиву Србије уступи сва дигитализована грађа која се односи на историју Србије, што у овом тренутку износи око 200.000 докумената из 15. и 16. века. Османски архив је још богатији за периоде 17. и 18. века на чему ћемо радити наредних година. Уговорили смо и други ниво сарадње – размену истраживача која ће омогућити српским историчарима да истражују архивску грађу у Османском архиву, а турским у Архиву Србије. Такође, договорили смо се да формулишемо заједничке научноистраживачке пројекте који подразумевају превођење и објављивање докумената из једног и другог архива. Предвиђена је и размена архивиста како би упознали рад оба архива и обогатили своја практична искуства.

Из ког периода датира највише грађе која се односи на Србију?

Највише документације има из 19. века, али је Османски архив изузетно богат и грађом из ранијих времена –15, 16, 17. и 18. столећа. То су оригинална документа и међу њима има изузетно значајних, попут наређења султана, али и докумената која се односе на начин живота, наплаћивање пореза, попис становништва. Сва та документа су вредна српским истраживачима јер у њима могу да пронађу бројне податке за теме које их интересују. Различите теме интригирају истраживаче, али по природи највећу пажњу привлачи грађа везана за ратове. Међутим, Османски архив је изузетно богат и грађом која се не тиче ратова… Ми једни друге не познајемо довољно, али се као народи упознајемо преко докумената који сведоче о заједничкој историји.

Да ли ће историчари из Србије на основу грађе која се чува у Османском архиву моћи да дођу до приближног броја српског становништва кроз векове из којих потиче та грађа?  

Османски архив чува велики број тефтера, online casino различитих по начину на који су вршени пописи становништва. Осим тефтера који су, верујем, познати вашим истраживачима, постоје и такозвани тахир тефтери из периода 15. и 16. века, који нуде приближно тачан попис српског становништва у градовима под османском влашћу. Коначан број ипак захтева велики истраживачки рад, који ће захваљујући Протоколу о сарадњи са Архивом Србије бити систематично организован. У Румунији, рецимо, професор Михаил Максим сада има 70 година, а током целог живота бавио се истраживањем тефтера везаних за Румунију.

Колико је за турске историчаре важна грађа која се чува у Архиву Србије?

Имао сам велико задовољство да протеклих дана у Архиву Србије видим документа на османском језику и веома сам захвалан колегама у Београду што су очувана у одличном стању. То су веома значајна документа за нас, за наше историчаре и научнике, као и она из фонда Књажеве канцеларије која сам такође имао прилике да видим.

Без истраживања у Архиву Србије у Београду и Османском архиву у Истанбулу, не само да је немогуће сагледати историју српско-турских односа већ је немогуће сагледати историју Балкана. Мислим да су наша два архива по ономе што чувају у својим фондовима најзначајнији за истраживање историје Балкана. Моје искуство са Архивом Србије и директором др Мирославом Перишићем једно је од најбољих које сам стекао у досадашњој међународној сарадњи. Већ приликом првог сусрета у Истанбулу, који је иницирао др Перишић, схватио сам са колико се стратешког размишљања и приступа ради у Архиву Србије, а у то ме је још више уверило све што сам ових дана у Београду видео, доживео и чуо.

Импресиониран сам издавачком делатношћу Архива Србије и по избору тема и по садржају, а и у визуелном погледу. Посебно сам одушевљен серијом издања „Историја српске дипломатије“ у оквиру које су управо објављена два тома зборника докумената српских дипломатских извештаја из Цариграда од 1830. до 1868. године.

Захвалан сам Архиву Србије што је пре потписивања Протокола о сарадњи објавио ове зборнике, и на дан потписивања протокола промоцијом ових књига о којима сам имао част да говорим дао још једну додатну димензију. Све ово говори колико је важно ко се налази на челу архива јер је реч о институцијама чуварима памћења.

Колико Турска као држава ради на истраживању докумената у другим земљама, значајних за њену историју, и у којим?

Потписали смо 43 протокола о сарадњи, између осталог и с Русијом, са којом имамо одличну сарадњу, приређујемо заједничке изложбе и заједничке књиге. Са Немачком нисмо остварили сарадњу, као ни са Француском. Што се тиче Балкана, протокол је потписан са свим земљама, осим са Грчком. Важан део стратегије наше културне политике је да откријемо у којим страним архивима се налази грађа значајна за нашу историју и колико је има, а спремни смо и да финансијски помогнемо заштиту грађе на османском језику. Наша културна политика посебан значај придаје архивима будући да нису прошлост већ будућност.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *