ЗАМКА ПОГЛАВЉА 24

Пише Никола Врзић

Хоће ли Србија, захваћена избегличком кризом на коју не може да утиче а чије последице (мора да) трпи, успети да сачува душу и да сачува државу? Да, али само ако настави да ради оно што сада ради и уз то ако престане да ради оно што сада ради. Што и није тако компликовано: само треба да бринемо о сопственом и да не бринемо о туђем, ЕУ интересу. У том случају настрадаће само наше ЕУ интеграције, што ће рећи да наша корист од туђе кризе може да буде барем двострука

Наступило је неко чудно време, у којем теоретичари завере постадоше најпрецизнији аналитичари и прогнозери наше невеселе стварности која има озбиљну перспективу да се претвори у још гору будућност. Реч је о избеглицама са Истока, Блиског и нешто даљег, скроз до Авганистана. Иако Србија вероватно није мета таласа и таласа избеглица, и пратећих сумњи да ти таласи у себи крију и намеру спровођења друштвеног инжењеринга с каквим се Европа није суочила још од Велике сеобе народа, метом тих таласа и пратећег инжењеринга – на које најпре упозорише споменути теоретичари завере – могла би заиста да постане. Уз помоћ наших европских пријатеља, у склопу наших ЕУ интеграција и преговарачког Поглавља 24.

Ко је покренуо избеглице, јасно је таман колико то не сме да се изговори у слободној и демократској Европи; НАТО, наравно, то јест Американци. Да ли су избеглице само нужна последица увођења америчке демократије на Блиски и даљи Исток, или су пак намерно усмерене ка Европи да би Европу (још више) ослабиле у складу са нечијим пакленим планом и намером да се Европа не отргне од Америке, последично приближи Русији и тиме Америку лиши светске хегемоније, питање је битно али само за разумевање овога што нам се догађа. Нећемо се сада тиме бавити, макар и због очигледне чињенице да на те планове и намере не можемо да утичемо ама баш нимало. Него ћемо се позабавити чињеницом на коју можемо да утичемо, чињеницом да са таласима избеглица суочени јесмо, и с тиме повезаним питањем шта, суочени са овим проблемом, можемо и морамо да учинимо да бисмо се очували? Под условом да нам је сопствени интерес битан у мери у којој је њихов интерес битан нашим европским партнерима, макар и преко наших леђа. Па отуда и похвале упућене Србији, и обећања помоћи ако се њиховим проблемом позабавимо ми, а не они… Другим речима, показаћемо да би Немачка желела да се заштити од избеглица које ка њој хрле, и да исказује тенденцију да јој у тој заштити Србија буде штит.

ПОЛИТИЧКА ГЕОГРАФИЈА МИГРАЦИЈА

Најпре елементарна географија, уз помоћ информација које нам пружају „Амнести интернешенел“ (АИ) и вести из нашег ЕУ комшилука.

Из комшилука, румунски министар унутрашњих послова Габријел Опреа најављује да ће безбедносне мере на граници са Србијом бити ојачане. „Одлучили смо да ојачамо безбедносне мере на граници са Србијом како бисмо спречили колатералне ризике по Румунију од прилива миграната који бележе суседне земље“, рекао је на седници румунског Националног комитета за ванредне ситуације, додајући да ова земља обезбеђује и 546 километара граничне линије ЕУ са Србијом, и „на том граничном подручју ћемо интензивирати безбедносне мере. Разматрамо могућност интензивирања сарадње са другим националним полицијама, појачање оперативних способности на граници са Србијом, као и увођење опреме за надзор границе дању и ноћу“. Сувишно је напомињати, али ево: све ове мере не предузимају се да би избеглице биле боље прихваћене, већ да би се спречиле да из Србије уђу у Румунију. Бугарска? Агенција „Бета“ јавља прошлог уторка: Бугарска послала оклопна возила на границу са Македонијом. „Желимо да превентивно појачамо чување границе коју обезбеђује погранична полиција“, рекао је Николај Караиванов из бугарског Министарства одбране. „Бугарска добро чува своје границе“, додао је и њихов шеф дипломатије Данијел Митов.

Митову за право даје јулски извештај „Амнести интернешенела“ („Кршења права избеглица и миграната на границама Европе у Македонији, Србији и Мађарској“) који заправо даје уверљиво објашњење зашто су источне избеглице из Турске, која им је стециште и полазиште, у Европску унију хрупиле кроз Македонију и Србију уместо кроз Румунију и Бугарску. „Побољшана сарадња Бугарске и Турске“ – обе чланице НАТО – „у 2013. и 2014. драматично је редуковала број људи који улазе у Бугарску, померајући правце миграција назад ка Грчкој“. У Грчкој пак, наводи исти извештај, „средином августа 2012. грчке власти предузеле су мере да блокирају копнену границу с Турском, ангажујући додатне полицијске снаге и градећи ограду дужине 10,5 километара. То је драстично редуковало број миграната и избеглица који прелазе копнену границу, усмеравајући их према много опаснијој морској рути између Турске и грчких острва.“ Овако сабране и сконцентрисане на острвима – а тиме и лакше за контролу даљег кретања, примећујемо – избеглице и мигранти крећу кроз Грчку на север ка једином проходном путу, ка Македонији и Србији, и „западнобалканска рута сада је један од најживљих нерегуларних путева у ЕУ“. А на северу тог пута Мађарска, и мађарски зид, жичани, ускоро и од чвршћег материјала, а уз њега и додатни, легални…

Укратко, већ и летимичан поглед на мапу показује да су избеглице и мигранти из Турске, преко Грчке, усмерени баш према Македонији и Србији. И да им се ту, пред мађарским зидом, пут завршава.

У сваком случају, захваљујући бугарском затварању граница према Турској и Македонији, и усмеравању избеглица из Грчке баш ка Македонији и даље ка Србији а не према Бугарској, што би било логичније а уз то и краће, како наводи АИ, „Србија и Македонија тренутно служе као препуњена цев за избеглице и мигранте које ни Грчка ни Мађарска, нити, уистину, читава ЕУ, не желе да прихвате“.

[restrictedarea]

ЗАШТИТА ДУШЕ И ДРЖАВЕ

На овакво поступање наших европских пријатеља, очигледно, не можемо да утичемо. Не можемо да их спречимо – ни ми ни Македонци, ни ми и Македонци заједно – да нам избеглице из Турске преко грчких острва, Атине па Солуна, пошаљу на кућни праг. Отуда, без много помпе, али медијска помпа нам овде није ни потребна већ конкретан резултат, Србија ради оно што мора штитећи свој интерес. Према несрећним избеглицама се односимо људски и пристојно – то нам је, уосталом, дубоко у националном коду, чојство нам то налаже – и тиме чува своју душу, и шаље их у тишини даље, уосталом, тамо где и желе да оду, штитећи пак тиме, уз душу, и државу која би под теретом десетина и стотина хиљада, и то туђих људи, свакако и неумитно поклекла, и финансијски и генетски.

Ово је јако важан моменат: хиљаде и хиљаде избеглица у Србији о којима нас медији свакодневно извештавају, у Србији су заправо само закратко; код нас су тек на неколико дана. Не остају овде. Не још, што је други јако важан моменат до кога ћемо тек доћи премда се искрено надамо да нећемо. Србија, наиме, тренутно има улогу својеврсног проточног бојлера.

Извештај АИ показује да Србија – уосталом, као и Македонија, као и Грчка, као и Мађарска – показује извештај да и Србија овај врући кромпир, тај људски талас несреће и нежељеног терета, пребацује другоме. Македонци избеглице враћају назад у Грчку или их гурају у Србију (на пример М. А, избеглица из Сирије с којим је АИ разговарао у Србији: „Македонска полиција нас је ухватила и одвела у полицијску станицу. Тамо је било око 40 породица. Тамо смо остали четири сата, а онда нас је све полиција одвела на српску границу и само су нас пустили.“) а на исти се начин, како је забележио АИ, понаша и српска полиција. Неке избеглице враћа у Македонију – „Окружила нас је српска полиција. Одвели су нас у полицијску станицу и дали нам неки документ, а онда су нас вратили у Македонију и оставили нас око два километра од Лојана. Документ је био о напуштању Србије, а не о упућивању у камп за азиланте.“ – а остале практично усмерава ка Мађарској по моделу који Македонци примењују у односу на свог северног комшију, Србију. Х. из Марока: „У Београду смо отишли у полицију и рекли да смо из Сирије и да желимо да одемо у камп. Полицајац нам је рекао: ‚Показаћу вам пут у Европу. Немојте да идете у камп.‘ Рекао нам је да идемо у ЕУ, и да ће нас бацити у затвор ако се вратимо.“

При чему бројке, као и реакције Мађара и извештавање западних медија, показују да случај Мароканца Х. нипошто није изолован случај. „Српска полиција наизменично усмерава избеглице на њиховом путу према Мађарској, или прави представу враћајући их натраг“, пише ових дана, примера ради, „Њујорк тајмс“. Званичне бројке наших државних органа показују да је у Србију ове године ушло око 100.000 особа (92.677, била је званична бројка пре више од недељу дана, уз очекивање да ће у наредних недељу дана она премашити бројку од 100.000) док УНХЦР, агенција Уједињених нација за помоћ избеглицама, наводи да је Мађарска „примила 120.000 захтева за азил до сада ове године“, док британски „Индепендент“, позивајући се на званичнике, наводи да је чак „140.000 миграната ове године ушло из Србије у Мађарску“. С обзиром на све ово, не чуди изјава Золтана Ковача, портпарола мађарске владе, који је за њихову државну телевизију изјавио да је „потпуно неприхватљиво да власти земаља дуж такозване балканске руте помажу мигрантима да дођу до шенгенске границе“.

Тако да се тактика српских органа власти у овом тренутку чини јасном, и у изнудици у којој се налазимо не може јој се много приговорити. Враћањима избеглица са јужне границе натраг у Македонију макар се делимично успорава њихов улазак у Србију, а истовремено им се олакшава пролазак у Мађарску како би се убрзао њихов одлазак из Србије, што и они сами желе јер, једнако као и ми, знају да овде много шта друго и не могу да очекују. И све се то, наравно, одвија баш како и треба, дакле, без имало медијске помпе и уз сву иритантну проевропску реторику о европејском односу према избеглицама која је заправо сасвим небитна све док је резултат овакав.

СОЛИДАРНОСТ ЕУ КСЕНОФОБИЈЕ

Питање је, међутим, да ли ће резултат остати овакав још задуго. Вести које долазе из Европске уније и из нашег Министарства унутрашњих послова, наиме, обеспокојавају поприлично.

У слободној и демократској и отвореној и цивилизованој Европи кружи баук ксенофобије. Понављајући да ће Словачка одбити квоте за пријем избеглица, њен премијер Роберт Фицо поручује: „Будимо искрени. Па нисмо у стању да интегришемо стотине хиљада наших ромских суграђана. Како ћемо интегрисати људе који живе неким сасвим другачијим начином живота, с другом вером… Немојмо се претварати да не видимо страх људи. Плаше се. Не само у Словачкој већ у целој Европи.“ Слично ће и чешки председник Милош Земан: „Ти људи због изразитих културних разлика неће бити у стању да се асимилују. Други ризик је да ће довући заразне болести, али то не прецењујем. Као треће, то је ризик да ће Исламска држава послати ћелије агената-спавача. Оне би касније могле да се активирају, да изводе терористичке нападе какве су у прошлости извеле у Паризу, Лондону и Мадриду.“ А вицепремијер ове земље Андреј Бабиш тражи: „Спољну границу шенгенског простора треба хитно затворити како би се та територија већине чланица ЕУ бранила од прилива избеглица, а у одбрану би требало укључити НАТО.“ У Словенији, јављају медији, интернет портали су принуђени да запошљавају додатне администраторе како би цензурисали навалу коментара о избеглицама препуних говора мржње, у Аустрији Хајнц Кристијан Штрахе из Слободарске партије тражи да и Аустрија подигне зид сличан мађарском, Велика Британија, како би обесхрабрила потенцијалне придошлице, усваја законе према којима ће имигрантима што раде на црно бити заплењивана имовина а они осуђивани на затворске казне, у либералној Холандији ће одбијеним азилантима бити ускраћивани и елементарни смештај и храна и биће затворено 30 регионалних центара за смештај азиланата, протестује се и у Финској, а у Немачкој, како пише магазин „Фокус“, број напада на избеглице расте – у овој години је у просеку скоро сваког дана било напада на њих – само у једној недељи у августу избио је пожар у шест азилантских домова, у градићу Хајденау код Дрездена десничари су се сукобљавали с полицијом током неколико ноћи…

Немачка је, притом, погођена нарочито јер је најбогатија а уз то има и поприлично комотне прописе у вези са питањем пријема нелегалних имиграната, који зато према немачким границама толико и хрле. Према „Њујорк тајмсу“, Немачка је досад примила између трећине и половине свих избеглица, уједно, више од било које друге земље ЕУ. Према агенцији „Блумберг“, очекује се да ће до краја 2015. године бројка новопридошлих достићи и читавих 800 хиљада људи.

Да би се одбранила од толике најезде несрећника који мисле да ће у Немачкој наћи своју срећу, берлинска влада сад тражи европску солидарност и озбиљнију расподелу избегличких квота. Узалуд, с тенденцијом да ће тако и да остане. Али Немачка гледа  – природна потреба – да себе заштити и на други начин, чак и преко леђа својих савезника. Да мађарски зид према Србији није само мађарска идеја већ да има и тихи немачки благослов, почело је да постаје јасно још када се Виктор Орбан хладнокрвно оглушио о европске протесте због подизања тог зида, а постало је и много јасније када је немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер, како коментарише „Њујорк тајмс“, „упадљиво одбио позив да критикује мађарску ограду на конференцији за штампу. Када би државе поштовале постојећа правила, рекао је, Мађарска вероватно не би била приморана да гради ограду“. А да овај зид заправо и не служи заштити Мађарске колико Немачке, открило се ове недеље, када су мађарске власти – иначе толико жељне да избеглице оставе изван своје земље да су се прихватиле изградње оноликог зида и пратећег негативног публицитета и кварења односа са Србијом – ничим изазване одлучиле да хиљадама избеглица са купљеним возним картама забране одлазак са централне будимпештанске железничке станице возом у, наравно, Немачку. Зашто би Мађари овако радили у корист сопствене штете? Из истог разлога због којега су исту ствар управо урадили и Италијани, који су прихватили захтев власти Баварске да се на прелазу Бренеро поново уведу контроле и привремено суспендује Шенгенски споразум, с циљем да се избеглице задрже у Италији уместо да пређу у Немачку као што и желе.

АКЦИОНИ ПЛАН

Али сва ова решења су, што се Немаца тиче, само привремена. Истовремено, жељену расподелу избегличког терета ће, због свих описаних догађања у остатку Европске уније као и трендова који из тих догађања несумњиво проистичу, тешко добити. Излаз из ове ступице наши европски партнери, међутим, имају, и око њега ће лако постићи консензус, ако већ и нису. Нажалост, јер им је тај излаз Србија, у коју су већ успешно, како смо видели и виђамо сваки дан, преусмерили оне избеглице које би до Немачке да дођу преко Турске и Грчке. Сада их још само ту, код нас, треба и задржати.

Можда међу нама има и оних безнадежних случајева који не мисле да су Немци и остали ЕУропљани спремни да себе заштите тако што ће потурити нас да настрадамо уместо њих, можда има и оних који доказ те спремности не желе да виде ни на централној будимпештанској железничкој станици и на италијанском прелазу Бренеро ка Баварској; ако тако могу да потуре Мађаре и Италијане, како неће нас? А ту је и мађарски зид. И то не само овај жичани и други од чвршћег материјала који се управо гради већ и легални зид у виду закона који би на снагу требало да ступе већ 15. септембра, а према њима ће избеглице ухваћене у илегалном преласку мађарске границе бити осуђиване на три године затвора и приде ће им се, како упозорава АИ, ограничити право на азил тако што ће право на азил аутоматски бити одбијано ако су „тражиоци азила“ у Мађарску стигли „транзитом кроз ‚сигурну трећу земљу‘, тј. Србију“.

У вези са овим мађарским планом о сигурним земљама и ускраћивању азила, могуће је, стоје и тачке 7 и 8 немачког плана од 10 тачака, који су јавности ових дана представили Франк-Валтер Штајнмајер и Зигмар Габријел, министри спољних послова и економије у влади Ангеле Меркел. Седма тачка говори о обавезној реадмисији – дакле, ускраћивању права на азил – додуше оних избеглица које у ЕУ стижу из сигурних „земаља порекла“ а не сигурних трећих земаља али разлика између та два може да буде врло магловита ако то буде потребно, док осма говори и директно да су земље Западног Балкана, будући да се већ налазе у процесу ЕУ интеграција, свакако сигурне земље.

При чему је Србија у вишеструко неповољном положају: избеглице кроз њу пролазе на свом путу ка Мађарској, то јест Немачкој, „сигурна“ је, за разлику од Македоније и Грчке, које се налазе на истом путу али су означене као „несигурне“ због начина како третирају избеглице, и приде је, како констатује АИ, у неповољнијем положају од Македоније и зато што је ова бивша југословенска република само кандидат за чланство у ЕУ док су преговори Србије са ЕУ (макар и само формално) већ отворени, што значи да су и наше обавезе да послушамо ЕУ захтеве кудикамо веће. „ЕУ тражи од Србије да спречи избеглице да нелегално улазе у ЕУ преко Мађарске… Планирано приступање Србије Европској унији, Европској унији даје додатну предност,“ отворено констатује „Амнести интернешенел“.

И то са добрим разлогом, а ти добри разлози налазе се у преговарачком Поглављу 24 („Правда, слобода и безбедност“, како то лепо звучи) које заправо потврђује све наше сумње да су наши ЕУ пријатељи намерили, на један или на други начин, да нам увале своје избеглице. Своје, и зато што су они створили те избеглице верно пратећи Америку у њеном разарачком походу по Либији, Сирији, Ираку, Авганистану… и зато што те избеглице хоће тамо да оду, у ЕУ, а не у Србију. У Извештају о скринингу за Поглавље 24 који је саставила Европска комисија, тако, лепо пише да је Србија обавезна да „гарантује приступ поступку азила у Србији када сигурна трећа земља не дозвољава подносиоцу захтева да уђе на њену територију“, што се Мађарска, како смо малопре видели, управо спрема да учини. Штавише, од нас се тражи и усвајање ЕУ Уредбе бр. 604/2013 која у члану 13, став 1, каже да је за избеглице које у Србију уђу нелегално „из треће земље“, то јест Македоније, „одговорна држава чланица у коју је (нелегални имигрант) на тај начин ушао“. Због тога, наводе и директно: „Уз предвиђање да ће Србија постепено постајати земља одредишта, потребни су додатни стални прихватни објекти који имају адекватне услове за смештај и боравак тражилаца азила.“

Наш Акциони план за Поглавље 24 – који је на енглеском језику, а не српском, Министарство унутрашњих послова Републике Србије проследило Народној скупштини Републике Србије на разматрање, али боже мој, то је ионако само радна верзија, образложио је шеф посланичке групе владајућег СНС-а Зоран Бабић – дакле тај наш акциони план одређује и рокове у којима ћемо удовољити овим европским жељама да на себе преузмемо њихов терет зарад некаквих ЕУ интеграција које су већ почеле да показују своју злокобност по наш национални интерес а да преговорима честито још нисмо ни приступили. Додатне смештајне капацитете за прихват миграната, у складу с ЕУ препоруком 1.3, изградићемо, наводимо у Акционом плану, до четвртог квартала 2016. године. До четвртог квартала 2017. пак, у складу са препоруком под тачком 2.1.3, изградићемо и „трајне смештајне капацитете“, односно „нови центар за азил, у складу са потребама тражилаца азила“. Наводи се цифра од 300, али наводи се такође под 2.1.3.3 и 2.1.3.4, обавезни смо да обезбедимо и „додатне капацитете за смештај“ у случају „масивног прилива“ тражилаца азила којима ћемо, када усвојимо споменуту Уредбу бр. 604/2013 и остале пратеће документе (рок: први квартал 2016.) у складу с препоруком 2.1.5, морати да обезбедимо и „адекватну процедуру интеграције (…) укључујући курсеве језика и ефективан приступ тржишту рада“… Реч је, притом, подсећамо, о стотинама хиљада људи који се очекују у наредним годинама.

Сувишно је и напомињати да Србија неће бити у стању да плати овакву цену својих ЕУ интеграција, које је притом у ЕУ и неће одвести брже јер јој, Европској унији, сигурно нећемо постати привлачнији када Србију населимо хиљадама несрећних Сиријаца, Ирачана, Авганистанаца… Насупрот томе, наставак омогућавања овим несрећницима да своју срећу потраже тамо где уосталом и желе, уз истовремени прекид или макар жестоко успоравање малигних ЕУ интеграција и усвајања њихових прописа сачињених тако да заштите Немачку и у том процесу жртвују све остале, постају насушна национална нужда. Све друго ће се, и то са пуним правом, сматрати озбиљним чином велеиздаје.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Slugeranjski odnos prema izazivacima ovog egzodusa tj. briselskim ludacima i vasingtonskim
    bezumnicima;kratkovidost i idolopoklonstvo;amaterizam,voluntarizam i ja-pa-ja-izam…srbske
    vrhuske moze nam doci glave ako ovaj “protocni bojler” zacepljene slavine i bez adekvatne
    zastite…eksplodira i kucu razrusi .Pregrejavanje je pocelo,pritisak raste…majstore,mani se
    “akcionog plana”,hitno je!

  2. Najsuroviju,a izgleda,najrealniju definiciju nase patnje, izrekao je pre nekoliko dana jedan funkcioner Amnesti internesnela,govoreci o ovoj temi,po meni,temi laznog izbeglistva,gde se vrsi katapultiranje naroda,radi promene demografije,kasnije i politike u Evropi…dakle,on je rekao,
    spontano,smatrajuci tako:
    BALKANSKA NICIJA ZEMLJA…!?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *