Упаљене бакље предизборне борбе

Зa „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Десетак дана уочи ванредних избора у Грчкој, „Сириза“ и „Нова демократија“ готово су изједначене, док треће место заузима десничарска „Златна зора“

Туристичка сезона у Грчкој ближи се крају. Људи су се вратили на своја радна места (они који су толико срећни да их имају), деца се спремају за школу, несташица новца и даље влада, ноћи су дуже и хладније. На први поглед, све тече једним природним током. Међутим, иза кулиса ври атмосфера. Грчка политичка сцена управо се запалила од предизборних бакљи. Рат речима политичких фракција добија на интензитету.

 

ПРИДОБИЈАЊЕ НЕОДЛУЧНИХ

Све очи упрте су на предстојећу телевизијску дебату политичких вођа двеју најјачих странака, „Сиризе“ и „Нове демократије“, да би се видело ко са чиме располаже, ко шта мисли и ко шта крије. Иначе, гласачко тело Грчке последњи пут је уживало у таквом телевизијском угођају давне 2009. године, када су мачеве укрстила два стара политичка борца, Јоргос Папандреу из „Пасока“ и Костас Караманлис, тадашњи председник „Нове демократије“.

Циљ учесника овогодишње дебате, Алексиса Ципраса, бившег премијера, и Евангелоса Мејмаракиса, привременог председника „Нове демократије“, јесте да што садржајнијом реториком придобију поверење неодлучних гласача који достижу чак 10 одсто укупног гласачког тела Грчке.

[restrictedarea]

Агенција за истраживање јавног мњења „Пулс“ изнела је на светло дана најновије резултате испитивања, који су свакако донели са собом талас стрепње који је снажно ударио о хриди нада грчког народа за бољу сутрашњицу.

Како се наводи у поменутим резултатима, за „Сиризу“ би гласало 25,5 одсто гласача, а за „Нову демократију“ само 0,5 одсто мање, што је супротна слика од оне коју су представљала средства јавног информисања претходне недеље. Панајотис Лафазанис, бивши министар енергетике у влади Ципраса, који је предводио Леву платформу „Сиризе“, а недавно основао своју нову странку „Народног јединства“, покупивши са собом велика имена нелибералне фракције матрице, није добио жељено поверење испитаника „Пулса“. Са свега четири одсто гласова, „Народно јединство“ једва да прелази цензус.

Странке као што су „Пасок“, Комунистичка партија Грчке и проевропски покрет „Потами“, по прогнозама ове агенције за јавно мњење, добиће по око пет одсто гласова. Чуђење изазива поновљени успех неонацистичке партије „Златна зора“ која, као и на претходним изборима у јануару, заузима треће место на ранг листи политичких струја. Да ли су то несрећне избеглице које су у пролазу кроз Грчку пробудиле расистичке страсти „уснулих нациста“ неког будућег псеудорајха? Или је архинацисти Михалољакосу порасла популарност јер изјављује како не подноси ни своје превише преплануле сународнике? Лидер „Златне зоре“ Никос Михалољакос се, иначе, нашао увређеним зато што није био позван на прву телевизијску дебату у којој су учествовале све вође партија, те су његове присталице испред телевизијске куће која је била домаћин сучељавања протестовале и стварале уличне нереде.

Познато је неписано правило на грчкој политичкој сцени, по којем мале партије које учествују у једној влади у склопу коалиције на следећим изборима не успевају да уђу у састав Парламента. То ће се, изгледа, десити и са „Независним Грцима“ који, по истраживањима, једва да ће добити 2,5 одсто гласова на ванредним изборима 20. септембра. Председник ове партије Панос Каменос, бивши министар одбране у влади Алексиса Ципраса, не крије разочарање и изненађење што више не ужива поверење својих „десних“ присталица.

 

ВАРУФАКИСОВА ПРОГНОЗА

Као најподеснијег будућег премијера 35 одсто испитаника „Пулса“ наводи Алексиса Ципраса, а 33 одсто Евангелоса Мејмаракиса. Предизборна обећања партијских вођа веома су умерена у поређењу са обећањима пре осам месеци јер нико не би волео да прође Ципрасов пут посут латицама и трњем. Иронична је чињеница да ће се 20. септембра одржати ванредни избори, а 21. грађанима Грчке почеће да пристижу рачуни за ванредни порез на имовину, због чијег је „предизборног укидања“ минулог јануара Ципрас добио подршку.

Све у свему, у Парламент Грчке највероватније ће ући девет партија, од којих шест са свега око пет одсто гласова.

У ишчекивању избора, контрола капитала, односно ограничење лимита подизања новца дневно на 60 евра, неће се мењати у догледно време. Провере валидности банака ће се завршити тек крајем октобра, а предвиђа се и „стапање“ четири велике грчке банке у једну.

Живот наставља да тече, а све више Грка се све теже бори са свакодневицом и трошковима које она носи. Тема коју није потребно посебно „разрађивати“ српском читаоцу. Да ли је Ципрас крив за све? То ће остати мала историјска тајна. Бивши цар финансија Грчке, Јанис Варуфакис, који ће ускоро организовати своју проевропску странку, са жаљењем је констатовао да ће харизматични Ципрас завршити неславно, као и сви његови претходници „премијери ванредних пакета помоћи и наметнутих мера штедње“. Варуфакис се лаганим корацима извукао из Ципрасовог пожара, те сад изјављује да црна Тројка (ЕУ, ЕЦБ, ММФ) није дала бившем премијеру да оствари план Б. Који је то план Б био, остаће такође мала горка тајна грчке историје. Једног дана ће се све сазнати, а пре свега ће 20. септембра бити познато ко ће вадити вруће кестење грчке стварности испреплетане трећим пакетом помоћи од „хуманих Европљана“.

[/restrictedarea]