Почетна / Регион / Тенкови и бомбардери за избеглице у ЕУ

Тенкови и бомбардери за избеглице у ЕУ

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Да су за „коначно решење“ избегличке кризе спремни и до зуба наоружани војници, открила је вежба чланица НАТО-а и њихових партнера која је почела у Словенији а одвија се и у Хрватској

Талас избеглица из Азије и Африке добро је уздрмао, за само неколико недеља, темеље Европске уније. Уместо хуманости, слободе кретања и демонстрације, поштовања и заштите људских права, исцрпљене избеглице су на мађарској и другим међама ЕУ дочекали бодљикава жица, полицијски пси, претње драконским затворским казнама, полицајци који их „пописују“ исписујући им бројеве на подлактице, војници под бојном опремом… Уопште, третман недостојан људских бића. Увођењем пограничног надзора у Немачкој, Аустрији и другим земљама ЕУ, de facto је суспендован Шенгенски споразум. Чини се да ништа није остало од идеје ЕУ без граница, а на аутопутевима између Аустрије у Немачке већ се вију колоне и застоји…

Паника и нејединство европских земаља због избегличке кризе довели су и до бројних непримерених, чак срамних реакција јавности али и државних органа земаља из окружења Србије. Мађарска репортерка која је шутирала и саплитала избеглице није ретка птица у толико опеваним „напредним“ европским земљама, нити је размештање војске на граници са Србијом уникатан потез мађарског премијера Орбана.

 

МУЊЕВИТИ ОДГОВОР

И државе ЕУ, настале на тлу некадашње Југославије – Словенија и Хрватска – припремају се за навалу избеглица из Сирије, пошто се очекује да оне после 15. септембра више неће ићи преко Мађарске (због опасности од петогодишњег затвора), већ пут Загреба ка Љубљани и Марибору а онда даље, у обећане земље Западне Европе. Да су за „коначно решење“ избегличке кризе спремни и до зуба наоружани војници, открила је вежба чланица НАТО-a и њихових партнера која је почела у Словенији а одвија се и у Хрватској. ТВ Словенија је 9. септембра лансирала репортажу са терена уз најаву да је сврха „највеће војне вежбе Муњевити одговор 2015“ (Immediate Response 2015, скраћено „EXE IR 15“), у којој учествује 1.500 војника из девет земаља – интервенција војске у решавању избегличке кризе.

Поред домаћина (Словенија), брошура словеначког Министарства одбране открива да инструктори НАТО из САД и Велике Британије на полигону Почек код Постојне тренирају војнике из „Хрватске, Македоније, БиХ, Црне Горе, Албаније и Косова“. Репортерка ТВ Словенија истиче да је циљ вежбе и „оспособљавање војске за тренутно највише горући европски проблем“. „Проверићемо оспособљеност јединица у одзивању на избеглице, мигранте, јер војска даје подршку цивилној заштити која је првенствено намењена за такве ствари – за транспорте, збрињавање и све остало за шта смо, између осталог, такође надлежни“, у камеру националне ТВ куће објашњава Бенсад Шиниковић, начелник штаба 1. бригаде Словеначке војске.

Новинарка додаје да права акција неће изостати јер ће на полигону тећи интензивне војне вежбе тешке артиљерије (њене речи прати снимак тенкова „М84“ који у покрету испаљују пројектиле), као и чести прелети америчких ратних авиона из италијанских база (следи снимак пилатуса са ракетама испод крила). Војна вежба се протегла и на Хрватску. Војници премазани ратничким фарбама, дан за даном усавршавају своје спретности. Рафали из аутоматских пушака, бука тенкова и бомбардери у ниском лету – требало би да осоколе земљаке забринуте због најављене најезде избеглица из Африке и Азије „које стижу из Србије“, а ту је и психолошко застрашивање нежељених придошлица. Остало је нејасно како чланице НАТО-а (чији Македонија није члан, као ни БиХ, ни Црна Гора, а Косово још мање) и врхушка ЕУ снују да војском реше питање избеглица које према међународном праву уживају међународну заштиту.

[restrictedarea]

Уместо очекиване заштите, избеглицама (међу којима је много жена и деце) сад прети и војно насиље од којег су побегли из Сирије и других земаља обухваћених ратним дејствима. На страну што је већина земаља Европске уније у које избеглице данас беже – била у комплоту тзв. „коалиције податних“ која је војно и политички подржавала америчко свргавање режима у земљама Блиског истока. Ирак, Сирија, Либија… све те државе биле су мета незаконитих „хуманитарних интервенција“ и последичног крвопролића од којег очајни људи беже ка Европи, спасавајући голи живот.

Словенија и Хрватска су, на пример, чланице групације „Пријатељи Сирије“ која је од почетка грађанског рата дипломатски подржавала снаге које би да сруше власт у Дамаску. И службена Љубљана, као и Загреб, такође су део коалиције која је 2003. године подржала Вашингтон у незаконитом нападу на Ирак. Обе државе учествовале су и у спорној (према слову међународног права) интервенцији у Авганистану, а приде су што слањем људства, што војног материјала подржале незакониту окупацију Ирака, а потом и рушење Муамера Гадафија у Либији; и ту се нису устручавале да подрже „креативно проширење“ резолуције УН која је забранила операције либијских ваздушних снага и потом послужила као смоквин лист за незаконите британске и француске ваздушне ударе на Либију. Све то је био увод у актуелну „избегличку кризу“ чије би последице чланице ЕУ сада хтеле да свале на леђа Србији и других држава које нису део ЕУ, иако оне ни у чему нису учествовале у стварању садашњег хаоса на Блиском истоку.

Убрзани тренинг јединица „девет војски“ од који је седам из непосредног окружења Србије, уз оркестрирање америчких бомбардера из италијанске базе Авијано – јасан су знак да избеглице ни у Словенији, ни у Хрватској неће бити дочекане раширених руку. Љубљански медији јављају да је словеначка полиција у Словенији већ уловила две групе избеглица које су успеле да се „пробију“ из Мађарске, укупно 14 душа намерених да се домогну Немачке или Шведске. Њиховим сновима је у Словенији дошао крај, јер су власти одлучиле да им не понуде уточиште већ их враћају у Мађарску пошто су тамо „прво регистроване“. Медији иду наруку државној политици, па је јавност прикраћена за подробније извештаје, попут оних о полу и старости тих 14 несрећника, а изостале су и фотографије уцвељене нејачи да не би дотакле тврдо срце домаћина. Цивилне организације покушале су да мобилишу јавност упозорењима да је враћање избеглица у Мађарску грубо кршење међународних норми пошто им тамо прети затвор. Надлежна министарства су се оглушила о упозорења, па активистима није преостало ништа друго него да се наругају најновијој „помоћи“ владе премијера Мира Церара колегама у Будимпешти у виду – 10 шатора.

 

ТВИТЕР МРЖЊА

У ситуацији у којој су државе ЕУ намерене да голоруке избеглице дочекају тенковским салвама и рафалима из аутоматског оружја, уместо подизањем шатора, покретних мобилних болница, изградњом прихватних центара и сличног – није чудо што се „обични грађани“ широм ЕУ осећају позваним да и лично узму закон у руке и „по кратком поступку“ реше избегличку кризу. Пример мађарске новинарке која је прва шутирала избеглице које су бежале пред полицијом, а онда и саплела оца док је у наручју држао дете – није усамљен, већ је само врх леденог бега. У Мађарској, Хрватској, Словенији, Италији… друштвене мреже преплављује говор мржње уперен против „непозваних миграната“, а надлежни државни органи ксенофобичне изливе и претње насиљем према избеглим људима прате индиферентно, као да их се то не тиче.

Типичан пример је случај словеначког новинара Себастјана Ерлаха (33), дипломираног теолога. Он је подстакао огорчење у либералнијем делу словеначке јавности када је на твит Лејле Иргл (сесте Еве Иргл, посланика и перјанице странке Јанеза Јанше) да би „улазница за Словенију требало да буде крштеница“, одговорио твитом да има „још радикалнију идеју: Дозволити им да се приближе граници до 500 метара, а ко то прекорачи, све побити“. Мисао је закључио да ће „Бог већ знати ко је његов“. За Ерлаха, сарадника локалног верског часописа, Бог има велико слово „Б“ и јасно да је католик. А онда је у одвојеном твиту дописао, на енглеском: „Европа може као од шале да реши избегличку кризу – мецима!“ Упркос очекивањима, чак и овако огољен говор мржње (усмерен према припадницима друге вероисповести, али и према избеглицама уопште), уз позив да се пуца на сваког несрећника који приђе словеначкој граници на мање од 500 метара – остао је без икакве теже санкције. Да скандал буде већи, процурело је да је Врховно државно тужилаштво Словеније одбило да Ерлаха гони не само по службеној дужности, него и по пријави представника цивилног друштва. Зашто за словеначко тужилаштво позив на убијање избеглица није кажњива радња?

Зато што Окружно државно тужилаштво у Љубљани сматра да Ерлахов испад „не садржи елементе кажњиве радње“. Љубљанска ПОП ТВ открива да тужилаштво мисли да „Ерлах нема могућности ‚за конкретно пуцање‘“! Такву одлуку тужилаштва осудила је Либерална академија (ЛА, форум левичарски настројених интелектуалаца), записавши у изјави за јавност: „Није довољно речима осудити такве страшне ствари, а још мање због њих изражавати тек пословично жаљење, већ би њихове носиоце требало гонити.“ Конкретно, у Ерлаховом случају, предлажу 297. члан Казненог законика због јавног позива на насиље и нетолеранцију. Изјава ЛА остала је усамљена у овом делу Европе. Узалуд је апеловано на врх словеначке политике да се угледа на Немачку, где „озбиљно размишљају о ограничавању расистичних и ксенофобних коментара, с чиме би морали да се суоче и наши (словеначки) медији“, уз цензуру позива на погром избеглица путем „Фејсбука“.

Укратко, Ерлах је прошао више него благо; јесте покренут поступак за одузимање награде коју му је пре две године доделило словеначко Удружење новинара и публициста за (да цинизам буде потпун) „ангажман у промоцији демократских и европских вредности на којима је утемељена Словенија“, али му иначе није фалила длака с главе. Није му ни на памет пало ни да се извини за љагу нанету земљацима и држави, напротив. У инат опонентима је, штавише, на свој блог окачио песму хрватског певача Томпсона, осведоченог србомрсца, „Нека нико не дира у мој мали дио свемира!“

Прошло је 20 дана од Ерлаховог срамног твита (објавио га је 26. августа), али у Словенији нема ни духа, ни слуха од најављене „одлучне акције против расизма и ксенофобије“ уочи очекиваног таласа избеглица које се са „мађарске трасе“ окрећу путу некадашњег „братства и јединства“ од Београда ка Хрватској и Словенији. Иако су Хрватска и Словенија само транзитне земље, друштвене мреже и медији усијани су од изјава да би „избеглице на путу у Европу требало спречити метком у чело и све их побити, јер се ради о новом облику турских освајачких похода“. Све то разоткрива „ужасне димензије мржње која тиња у људима, а коју у тренутку када несрећне избеглице и мигранти још нису ни на прагу наше државе – демонстрирају бројни познати појединци“, резигнирано закључује гласноговорник Либералне академије.

 

ВЕЋ ВИЂЕНО

Где нестаде „хумана и солидарна Европа“? Где је ту Словенија (и Хрватска) као део ЕУ? Где је приврженост начелима људских права, куд ишчезе емпатија? Писмо словеначких писаца, срочено 8. септембра, пружа одговоре на нека од тих питања, уз упозорење да је све ово већ виђено пре 25 година када су ка Словенији кренуле избеглице из Хрватске и Босне. Чланови Друштва писаца Словеније су „као слободни грађани света у име поштовања највиших етичких и моралних стандарда, у име правичности, једнакости и братства“ п(р)озвали државно и политичко руководство Словеније (и ЕУ) да у „вези с горућом избегличком проблематиком и прихватањем избеглица престану да оперишу с квотама и бројевима и пребројавањима која на било који начин ограничавају слободу човека и достојанство“. Апел није коснуо сународнике, нити је имао шире домете, иако ламентира да „нас историја учи да су последице таквих пребројавања много скупље и дугорочније него што се чине на први поглед“.

Књижевници захтевају од политичара да престану да се „ваде на шенгенске и даблинске споразуме, јер је тврђава Европа скривила градњу нових ограда и зидова на својим међама, иако није прошло ни четврт века од пада Берлинског зида“. Талас прогањаних и обесправљених, очајних бескућника који имају још само свој живот неће зауставити ниједан, па макар како висок зид, уверени су словеначки писци, огорчени над „дискриминаторном политиком тврђаве Европе“. Њихов позив да се „избегличка криза реши системски јер Словенија (на пример) има довољно робних резерви и смештајних капацитета да збрине избеглице“ – налетео је на глуве уши. Писци нису пропустили прилику да подсете власт да је била саучесник у прљавој светској политици, јер је „европска политика са својом неолибералном и неокапиталистичком политичком логиком до данас била успешнија у асистирању нпр. Сједињеним Америчким Државама у дестабилизацији Блиског истока, Ирака, Авганистана, те афричког континента, него у решавању проблема у том делу света; кризе, социјална нестабилност и ратови како унутар Европе, тако и ван ње јесу последице промашених, импотентних политика, а последице пљачки и допуштања или чак подстицања ратова јесу избеглице; најбогатије и најразвијеније државе кују највеће профите захваљујући продаји оружја, чему би требало начинити крај!“

 

ИСКУСТВА ИЗ БАЛКАНСКИХ РАТОВА

Заиста, какви су „позитивни резултати“ и „искуства из недавних балканских ратова“ на која се позива словеначка влада, спремајући се за „навалу блискоисточних избеглица“? Није тајна да је Словенија већ први пут, приликом „пријема“ избеглица из Босне пала на испиту. У лето 1992. године је затворила своје границе под изговором да не може да прими више од 70 хиљада избеглица из Босне. Накнадно пребројавање, изведено на захтев тадашњих невладиних организација, открило је да је број не само претеран, него да је избеглица из БиХ и Хрватске било једва 30 хиљада. Дојучерашњу „браћу и сестре“ из претходне државне творевине (СФРЈ) Словенија је приде затворила иза високих зидова сабирних центара, ограничивши им и слободу кретања. Срећници су једном недељно смели напоље. Уз све то, Словенија је 1992. и сама спровела тзв. административно етничко чишћење на свом тлу тако што је из регистра становништва избрисала (службено) 26 хиљада људи; неслужбено је тај број бар двоструко већи. Све то је разлог што поједини словеначки интелектуалци покушавају да пробуде милосрђе у државном врху, подсећајући на срамну политику према избрисанима, према избеглицама (1991-1995), како би „данас делали хуманије и одговорније него они пре вас“.

Ако је судити према судбини првих 14 несрећника које је словеначка полиција уловила на друмовима око Шентиља и у Прекмурју, Словенија (уз остале државе ЕУ) није ништа научила из прошлости. Већ ту су се изјаловила очекивања интелектуалне елите да „држава овог пута неће пасти на поправном испиту из толеранције, сарадње, емпатије и хуманости, етике и здравог морала“. Остаје нада да се бар неће остварити пророчанска опомена Друштва словеначких књижевника да, „ако (избеглице) не прихватимо и гарантујемо им дугорочно помоћ уловиће их лавина ксенофобије и фашизма који не само да ће их гурати натраг, под метке крвника, него ће их убијати и на тлу демократске Европе“.

 

Удружена ватра уместо добродошлице

Од 9. до 22. септембра траје међународна војна вежба у којој учествују хрватске оружане снаге, Заповедништво америчких снага за Европу, Словеначка војска и „земље партнери: Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Косово и Велика Британија“. Вежба се одржава на војном полигону код Слуња, симулацијском средишту у Загребу, на војним полигонима у Словенији, те у Здруженом мултинационалном симулацијском центру у Немачкој. Код Слуња су, на пример, војници увежбавали налажење непријатеља, затим организацију напада и обране. „Циљ је да постигнемо интероперабилност, уиграност мултинационалне оружане постројбе како бисмо могли одговорити на било коју мисију која нас, као чланице НАТО-а, у будућности чека. То значи савладати непријатеља уз што мање, односно по могућности без жртава“, казао је генерал пуковник Мате Остовић, заповедник Хрватске копнене војске. Егзерцир у Хрватској је део заједничке вежбе, а војници ће научено показати у највећој заједничкој вежби у Словенији, на војном полигону Почек.

Није то једина војна вежба у Словенији, ових дана; од 13. до 26. септембра на полигону Мачковец код Бохињске Беле одржава се заједнички тренинг припадника 132. горског пука и припадника оружаних снага Велике Британије под називом „Звезда Триглава“ (Triglav Star). Учесници усавршавају знања као што су оријентација, ноћно патролирање, марш на Триглав, заседа, извиђаштво… Баш згодне вештине за наскок на „илегалне бегунце“, како избеглице крсте словеначки медији уз све чешће истицање чињенице да „даљи путеви миграната (после мађарске потпуне блокаде) зависе од дешавања и постављања препрека у више држава, од Србије до Немачке“.

Можда је и то разлог зашто само српска војска не учествује у регионалном „Муњевитом одговору 2015“, с обзиром на то да европски планери снују да од Србије начине, како се у уторак могло чути и на министарском самиту Уније у Бриселу – велики сабирни центар за све избеглице које чекају пред вратима ЕУ.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *