Почетна / Друштво / Сумрак Европе

Сумрак Европе

Пише Никола Врзић

Док Европска унија, под притиском таласа избеглица из Сирије, пуца по шавовима одумирућег Шенгена и ограђује се бодљикавом жицом чак  и од саме себе, Србија је избеглице почела организовано да преусмерава на Хрватску, која их пак прослеђује даље Словенији…

Покушавајући да докучи узроке непријатељског дочека сиријских избеглица у источним чланицама Европске уније и пре него што су оне тамо доспеле ако икада и доспеју, Јан Томаж Грос, професор историје на престижном америчком Универзитету „Принстон“, рођен у Варшави од оца Јеврејина и мајке Пољакиње, и нехотице је нама у Србији указао којем то тачно систему вредности тако жарко желимо да се прикључимо. Додуше, није да то што нам је Грос поручио и сами нисмо могли да видимо макар када смо видели сниматељку мађарске телевизије која шутира избеглице, њихову бодљикаву жицу на граници са Србијом или пак мађарског полицајца чији пас кидише на избеглице које покушавају да се домогну Европске уније…

 

СРПСКО ЧОЈСТВО

Елем, пише Грос са „Принстона“, „државе познате као ‚Источна Европа‘, укључујући моју родну Пољску, разоткриле су се као нетолерантне, нелибералне, ксенофобичне и неспособне да се присете духа солидарности који их је извео у слободу пре четврт века… Од 1989. године – а нарочито од 2004, када су се прикључиле ЕУ – оне су се окористиле обилним финансијским трансферима у виду европских структурних и кохезионих фондова. Данас, оне ничим не желе да допринесу да се разреши највећа избегличка криза с којом се Европа суочава још од Другог светског рата… Електронско издање највећих новина у Пољској, „Газете виборча“, сада објављује запањујуће обавештење на крају сваког текста о избеглицама: ‚Због невероватно агресивног садржаја коментара који заговарају насиље супротно закону, и позивају на расну, етничку и религијску мржњу, читаоцима нећемо дозволити да објављују коментаре.‘“ Читаоци „Печата“ сетиће се да је иста појава забележена и у Словенији, као што смо већ писали. У наставку својих запажања, проф. Грос указује и на корене оваквих сентимената: „Не тако давно, непосредно после (Другог светског) рата, Јевреји који су преживели Холокауст у Источној Европи побегли су од убилачког антисемитизма својих пољских, мађарских, словачких или румунских комшија у сигурност избегличких кампова у, замислите, Немачкој… У овом случају, историја није само метафора. Напротив, основни узрок источноевропских ставова који се сада виде свирепо, може се пронаћи у Другом светском рату и његовим последицама… Узмите на пример Пољаке, који су, заслужено поносни на отпор њиховог друштва нацизму, заправо убили више Јевреја него што су убили Немаца током рата. Иако су пољски католици били жртве нацистичке окупације, они нису имали саосећања за судбину највећих жртава нацизма. Речима Јозефа Макијевича, конзервативног, антикомунистичког пољског писца са непорецивим патриотским референцама: ‚Током окупације није било ниједне особе, буквално, коју нисте могли чути како каже: Једина ствар коју је Хитлер учинио исправно јесте то што је истребио Јевреје. Али о томе не би требало говорити јавно.‘“

[restrictedarea]

Као што у Другом светском рату ми, Срби, нисмо поступали по угледу на наше источноевропске комшије, не поступамо ни данас. И тада, као и данас, показујемо да смо, будући просто оно што и јесмо, другачији од њих. Морално супериорнији од оних чијим би вредностима, кажу, требало да стремимо, и то је чињеница коју, као што не би требало нарочито да је истичемо јер је нешто што се подразумева, не смемо ни да је изгубимо из вида како бисмо остали то што јесмо. Пре свега, људи. „Хвала ти, Србијо!“, узвикивале су, према сведочењу мађарског новинара Панија Саболча, избеглице заустављене на Хоргошу ове среде. И чојство и јунаштво, јер једно без другога не иде а код нас иду заједно одвајкада. Осим ако, јел’, неко не мисли да је на избеглице, међу којима су и деца и жене, људски и јуначки и човечно слати псе и тенкове и водене топове и на њих бацати сузавац, као што је то ове среде учинила мађарска полиција на Хоргошу када су избеглице почеле – види се на ТВ снимцима – да куцају на врата Европске уније ударцима рукама и ногама по мађарском зиду од бодљикаве жице. Мађарска је на то куцање, уистину не баш нежно али и нимало опасно, осим споменутом силом узвратила и званичним захтевом Србији, јавља америчка ТВ станица АБЦ, да се обрачуна с поменутим избеглицама. Српска полиција, такође јавља АБЦ, одговорила је тако што је на границу послала амбулантна кола да помогну повређеним избеглицама…

Све у свему, са Србијом као очигледно светлом тачком, сумрак Европе, рекло би се, иако се историчар са „Принстона“ Јан Томаж Грос с тиме не би сложио пошто је, видели смо, мишљења да се то само Европа враћа својим правим коренима о којима не би требало говорити јавно…

 

УЗРОЦИ КРИЗЕ

Но, морална димензија је само један део приче о избегличкој кризи која – осим што је разголитила дубоку хипокризију и, како ћемо видети, сасвим несолидарну себичност наших ЕУ партнера од којих, таквих какви су и сами међу собом, можемо да очекујемо само нож у леђа – потреса и саме темеље организације која се показује неспособном да сачува чак и темељне вредности на којима је саздана. Баш као што је немоћна и да се суочи са правим узроцима кризе с којом се суочава и којој је уосталом и сама допринела верно следећи своје газде из Вашингтона у њиховим освајачким походима вођеним мирисом нафте и природног гаса… А шта у свему томе Србија може да уради? Једино што и може, баш због моралне димензије коју споменусмо; дакле, као и досад, људским прихватом и државном помоћи избеглицама да оду тамо где уосталом и желе, у Европску унију која их не жели…

Но, кренимо редом, од узрока кризе које кастрирана западна јавност не сме ни да спомене. Тек се мало познати „Дојче виртшафтснахрихтен“ усудио да констатује оно што је очигледно: „Смрт, сиромаштво и верски мотивисани масакри које су изазвале САД и војне интервенције НАТО-а на Блиском истоку и шире, довели су до незапамћеног прилива избеглица, који се једино може зауставити ако се ‘несмотрени’ страни војни ангажмани приведу крају.“ „Ови ратови“, пише даље лист мислећи на „незаконите војне интервенције које су извршиле САД или њени савезници“, „јесу кључни разлог ових масовних миграција. Ти ратови су произвели смрт, сиромаштво, анархију, распад друштава, верски мотивисане масакре и егзодусе. Они који желе да зауставе масовне миграције, требало би да спрече несмотрене и непромишљене трајне војне интервенције. Они такође морају променити војне савезе попут НАТО-а и од њих направити чисто одбрамбене савезе.“

Или смо пак склонији да верујемо онима који, попут британског премијера Дејвида Камерона недавно а далеко од тога да је он усамљен, за талас сиријских избеглица – а оне, према подацима УНХЦР-а које преноси „Вашингтон пост“, чине 78 одсто избеглица које сада стижу до Европе – криве сиријског председника Башара Асада? Звучи згодно, нарочито ако сте до гуше уплетени у крвопролиће које сте покренули да бисте га збацили с власти, али тај исти Асад је на власти још од 2000. године, а избеглица из Сирије није било све док није покренуто крвопролиће да би Асад био збачен с власти, што ће рећи да Сиријци не беже од Асада – да од њега беже, бежали би и раније – већ од хаоса који су произвели они који су покушали да га сруше. При чему недавно откриће Мартија Ахтисарија у британском „Гардијану“ – да је Русија у фебруару 2012. била спремна на споразум о мирном одласку Башара Асада с власти, али да је Запад ту понуду одбио и приде га после те понуде означио као ратног злочинца, што је ситуацију додатно закомпликовало – ствара основе за сумњу да евроатлантском Западу, дакле Вашингтону и његовим европским вазалима, циљ и није био Асадов одлазак с власти колико производња хаоса у Сирији и на Блиском истоку, хаоса који се сада (не?)планирано шири и на Европу…

Ову сумњу додатно појачава однос према Исламској држави (ИС), чији се почетак деловања ниоткуда, негде у априлу 2013, поклапа с драстичним порастом броја избеглих Сиријаца; 2. априла 2013, кажу подаци УНХЦР-а, било их је (регистрованих) 1.014.558, а нешто више од две године касније, 25. августа 2015. та цифра је постала чак четири пута већа: 4.089.023 у избегличким камповима у Египту, Ираку, Јордану, Либану (укупно 2,1 милиона) и Турској (1,9 милиона), уз још 428.735 који су до августа 2015. азил затражили у некој од земаља ЕУ и 7,6 милиона интерно расељених унутар Сирије. Дакле, сиријски талас избеглица, осим што је очигледно и директно повезан са западним покушајем обарања Башара Асада, још је повезанији са деловањем ИС. Званично, Американци и њихови савезници ратују против ИС. Ствар је, међутим, у томе што је – како пише „Политика“ – до сада, за годину дана, извршено око 6.000 ваздушних напада на снаге ИС, „смешна бројка“ имајући у виду чињеницу да су 1999. на Југославију слали  по 1200 авиона дневно, што значи да је за годину дана бомбардовања ИС-а против њих послато авиона колико на Југославију за свега пет дана. Овај лажни рат Вашингтона против ИС-а – а ИС је произвео онолики број сиријских избеглица – постаје нешто смисленији ако се погледа фотографија коју објављујемо, америчког сенатора Џона Мекејна са Абу Бакр Ал Багдадијем, калифом Исламске државе, из маја 2013, и још смисленији ако се присетимо да је у јуну ове године објављен тајни документ америчке Одбрамбене обавештајне агенције (ДИА) из 12. августа 2012, који је на својих седам страница – видовито најављујући стварање Исламске државе годину дана пре њеног званичног појављивања, рекосмо, тако рећи ниоткуда – потврдио везу западних и заливских војних и обавештајних структура са (терористичким) организацијама које су Запад и заливске монархије финансирале за борбу против Асада, а из којих ће потом изнићи Исламска држава. Све у свему, не чуди што 82 одсто Сиријаца, како овог уторка преноси „Вашингтон пост“, сматра да су Исламску државу „створили Сједињене Државе и њени савезници“.

Елем, као што је и у украјинској кризи ЕУ самоубилачки следила интересе Вашингтона уместо сопствене, исто се поновило и у сиријској кризи. И сада ЕУ трпи последице сопствене немоћи и саучесништва, а Србија се, захваљујући свом незгодном положају, налази на путу тим последицама и може им постати и колатерална штета…

ЕВРОПСКИ ОДГОВОР ЖИЦОМ

И сад смо ту где јесмо, и Европска унија заслужено и ми колатерално. Према подацима Међународне организације за миграције (ИОМ) Медитеран је, у потрази за азилом, од почетка 2015. године прешла 432. 761 углавном несрећна душа, од чега убедљива већина преко Грчке (309. 356), а одатле у највећем броју кроз Македонију и Србију ка централној и западној Европи, и преко Италије (121. 139). Немачка је, као што је познато, примила убедљиво највећи број ових људи, а позната је и процена њихове полиције да ће бројка избеглица који уточиште траже у Немачкој до краја ове године достићи цифру од чак 800 хиљада. Пре неколико дана, ова процена је коригована. „Има пуно назнака да у овој години нећемо добити 800 хиљада избеглица, као што је предвиђено, већ милион“, упозорио је у писму члановима своје Социјалдемократске партије немачки вицеканцелар Зигмар Габријел, преноси „Њујорк тајмс“.

А чак и то би – имајући у виду споменуте милионе Сиријаца у избегличким камповима у Турској, Јордану, Либану…, али и Ирачане, Авганистанце, Либијце и све остале које је помиловала тешка рука америчке демократије – могао да буде само почетак ове велике сеобе народа… Куда ће сви они?

Не усуђујући се, како рекосмо, да се позабави узроцима кризе, Европска унија ових дана себи поставља исто питање. До одговора, заједничког, не успева да дође. И због тога почиње да пуца по шавовима, разоткривајући се као лажна унија лажне солидарности и правог себичлука у којем свако ради против свакога. Шта ли су тек спремни да ураде нама?

Посрћући под теретом избеглица под којим се нашла, Немачка је позвала на европску солидарност и расподелу избеглица у складу с договореним квотама. ЕУ министри унутрашњих послова и правде на састанку у понедељак, међутим, не успевају да постигну конкретан договор чак ни о расподели 160. 000 избеглица са територија Грчке, Италије и Мађарске. „Нисмо дошли до споразума који смо желели“, изјављује у понедељак увече ЕУ комесар за унутрашње послове Димитрис Аврамопулос, илити речима немачког вицеканцелара Зигмара Габријела после проспаване ноћи, којима се нема много шта додати, Европа је „поново јуче направила будалу од себе“. Нешто мање суптилно, пошто позиви на солидарност већ нису уродили плодом, немачки министар полиције Томас де Мезијер прети својим колегама и ЕУ партнерима. „Земље које одбијају да прихвате квоте за расподелу избеглица често су земље које добијају значајан део европских структурних фондова“, каже. „Морамо да разговарамо и о томе који су начини да се изврши притисак.“ На сличан ће начин реаговати и већ цитирани Габријел, објашњавајући да Немачка губи стрпљење: „Немачка не може да буде само благајник, и сви су ту када им је потребан новац, али нико не учествује када мора да се преузме одговорност. Ако се овако настави, то ће значити крај садашњег начина финансирања.“ Што је поприлична претња, имајући у виду да је Немачка у заједнички ЕУ буџет уплатила (податак за 2014. годину) убедљиво највише, 21,26 одсто, дакле више од петине износа који је уплатило свих 28 чланица ЕУ.

Тек, некако истовремено и нимало случајно, немачка канцеларка Ангела Меркел доспева под критике сопствене странке, Хришћанско демократске уније, и коалиционог партнера из Баварске која је и најугроженија, Хришћанско социјалне уније. Веома хришћански, и једни и други јој замерају, пише немачки „Тагесшпигел“, што је избеглицама широм отворила немачке границе, а то је пак изазвало њихов масовни прилив за који Немачка није спремна.

И тако је започело парање Европске уније по шенгенским шавовима. Домине падају у низу. Најпре Данска уводи контролу своје границе према Немачкој, чиме Немачка остаје и без тог, јединог вентила кроз који су избеглице одлазиле пут Скандинавије. Потом Немачка уводи контролу своје јужне границе, према Аустрији, са очигледним циљем задржавања избеглица у тој земљи. На овај немачки потез Аустрија одговара увођењем контроле своје границе и према Мађарској, желећи да избеглице задржи у тој земљи, и према Словенији. Словенија уводи контролу границе према Мађарској. Словачка уводи контролу граница са Аустријом и Мађарском. Председник Чешке Милош Земан, пре него што ће и Чешка учинити исто на својој граници са Аустријом: „Уколико је мађарска влада позвала на границе армију, Немачка затворила границе са Аустријом, а и Данска је ограничила саобраћај на граници са Немачком, сматрам да је време да и ми предузмемо исте мере. Очигледно је да сада, када траса не води из Мађарске преко Аустрије у Немачку, проћи ће преко Чешке.“ Пољска најављује затварање својих граница са Немачком, Чешком и Словачком, Холандија и Белгија са Немачком, Финска према Шведској, чак и Литванија према Пољској, а ни „Француска неће оклевати да следи Немачку у обнављању граничне контроле уколико постане неопходно“, саопштава њен премијер Мануел Валс… Нико не жели избеглице, сви су спремни да их великодушно увале својим суседима и европским партнерима из европске породице. Каква величанствена солидарност.

МАЂАРСКО И ЕВРОПСКО РЕШЕЊЕ

Мађарска је у томе, ипак, потпуни шампион. После ограђивања према Србији, и истовременог прослеђивања избеглица затечених у Мађарској даље ка Аустрији и то без регистровања („Мађарска је престала да региструје хиљаде миграната и избеглица који прелазе границу са Србијом и транспортује их на границу са Аустријом“, саопштио је УНХЦР. „Према нашим информацијама, мигранти се директно, без заустављања, специјалним возовима превозе са железничке станице у месту Реске до аустријске границе“, напоменуо је УНХЦР-ов представник за Централну Европу Ерно Симон. „Током ноћи су наше колеге виделе како полицајци буде људе у пограничном сабирном центру“), а мађарски премијер Виктор Орбан најавио је подизање сличних бедема и према Румунији и према Хрватској, двема савезницама и из ЕУ и из НАТО-а. „Мађарски политичари нису ништа бољи од сиријских и либијских, из чијих земаља људи беже… Мирише на Европу тридесетих и четрдесетих година прошлог века“, коментарише румунски премијер Виктор Понта, коме узвраћа комшија и ЕУ/НАТО партнер Петер Сијарто, мађарски шеф дипломатије: „Виктор Понта је јуче изгубио самоконтролу и његове неразумне изјаве увредиле су читаву Мађарску. Цивилизовани европски политичари не користе тако оштре клевете.“

Много озбиљније од ове пријатељске размене увреда, међутим, постало је на мађарско-српској граници, у Хоргошу. Ове среде видели смо драматичне сцене, окршаје мађарске полиције и избеглица којима је запречен пут у ЕУ (ако ње заиста и даље има), сузавац је са мађарске стране убачен у територију Србије због чега је Србија Мађарској упутила протестну ноту, претучена је и екипа РТС-а после чега је шеф српске дипломатије Ивица Дачић затражио од Мађара да међу својим полицајцима пронађу одговорне за тај чин, но, кључни моменат за ову драму на Хоргошу заправо се догодио дан раније, у уторак, када је на снагу у Мађарској ступио нови сет закона написаних с намером да избеглице задрже у Србији. Илегални прелазак границе проглашен је кривичним делом са запрећеним вишегодишњим затворским казнама – прве су већ и изречене – чиме су избеглице усмерене на званичне прелазе и званичну процедуру. А тамо… Тамо их очекује други део нових прописа. Најпре се избеглицама траже шенгенске визе које они, наравно, немају, због чега у Мађарску не могу да уђу. А када покушају да, као избеглице, затраже азил, захтеви им се махом одбијају зато што су у Мађарску дошли из сигурне треће земље, Србије, у којој је требало да затраже азил. „Полицијски преводилац маси (на граници Србије са Мађарском): ‚Ако желите да затражите азил, идите негде другде‘“, известио је у уторак „Би-Би-Сијев“ новинар са лица места Фергал Кин. Укратко, Мађарска се затворила потпуно и бескрупулозно – борна кола наоружана митраљезима, сузавци и водени топови само су логичан нуспроизвод оваквих закона, отприлике као што су то биле гасне коморе у нацистичкој Немачкој – и узалуд позив УНХЦР-а, поновљен у уторак, да се избеглице не терају натраг у Србију.

Избеглице затечене у Србији због мађарског зида и прописа у виду пендрека због тога су се усмериле на нову руту, ка Хрватској, па кроз њу ка Словенији и даље према богатијим деловима ЕУ. „Избеглицама које буду ушле у Хрватску биће дозвољено да прођу и наставе свој пут ка Западној Европи“, изјавио је хрватски премијер Зоран Милановић, изражавајући тиме јасну намеру да проблем пребаци даље, ка Словенији и остатку ЕУ. Међутим, „Словенија намерава да ојача границу са Хрватском уочи могућег таласа избеглица који траже нови пут до земаља Шенгена“, рекао је директор словеначке полиције Марјан Франк, док је влада те земље саопштила и да неће стварати, по узору на Хрватску, „безбедне коридоре“ за пролазак избеглица на путу ка унутрашњости Европе. Ове су најаве, изгледа, координисане с Бриселом јер, како јавља „Танјуг“, извори из ЕУ наводе да би поступање Хрватске какво је најавио премијер Милановић „значило кршење закона ЕУ и обавеза држава чланица. Према истим изворима у ЕУ, Хрватска је у овом случају дужна да збрине све који уђу на њену територију, региструје их и размотри захтеве за азил.“ И кључна порука Србији: „Уколико те особе не желе да поднесу захтев за азил или не желе да се региструју, у ЕУ кажу да би Хрватска у том случају те особе могла да врати у њихове државе ако са таквима постоје споразуми о реадмисији или у трећу државу из које су ушли ако је та држава сигурна. У овом случају, у Србију.“

„Нејасан одговор (ЕУ) на хитну ситуацију са избеглицама, која се претвара у озбиљну европску кризу, фокус усмерава на политику стварања ‚Тврђаве Европе‘“ – узгред, тако су и нацисти називали Европу коју су покорили у Другом светском рату – „чији је циљ искључивање избеглица и пребацивање терета одговорности на треће земље, или матичне или земље транзита“, описује најновије ЕУ планове дописник „Гардијана“ из Брисела Јан Трејнор.

Значи ли све ово да се Европска унија спрема да Србији ували своје избеглице? Оно што раде једни другима, оно што (нам) Мађарска већ ради, уз све ове најаве из Словеније и Брисела, те обавезе које нам ЕУ намеће кроз преговарачко Поглавље 24 о чему смо већ писали, такву опасност чине сасвим реалном. До сада, српске власти поступале су исправно, људским односом према избеглицама пропраћеним помоћи коју су им пружиле да оду тамо где желе, у Мађарску, а сада и у Хрватску. Само тако морамо и да наставимо. У супротном, задржимо ли их у Србији као што ће то ЕУ од нас можда затражити, нећемо испасти већи људи него што већ јесмо (за разлику од њих). Испашћемо магарци. „Србија ће умети да штити своју земљу, национално достојанство и своју територију, и ако буде потребно и од Европске уније штитићемо европске вредности“, поручио је у среду увече из Вашингтона премијер Србије Александар Вучић. И само се надамо да под заштитом наше земље мислимо на исто…

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Antonio Guteres,Visoki komesar UN za izbeglice(16/09/2015) :
    „Ako ne upotrebimo Srbiju kao PLATFORMU ZA RELOKACIJU,imacemo velike probleme“.
    Suma sumarum : jos jedna zloupotreba mnogostradalne,sirokogrudne i naivne Srbije u
    odbrani istocnih „Limes katolikus“ Svetog rimskog carstva .Neka nam je Bog u pomoci da
    opet, braneci ispareli rep komete zvane „EU vrednosti“ ,ne ispadnemo magarci .




    0



    0
  2. … ЕУ, стара кварна фрајла, најпре звала, па капију – закључала…. ?




    0



    0
  3. Сумрак тому дође са мало светла,за Србе увек је била мрачна Гос, Никола саберимо и преберимо дане не године када је светлила нама Србима једноставно никад.У тој Европи коју памтимо само је војно јуришала на СВЕТЛОСТ ИСТОКА и газила нас Србе од Наполеона преко
    свих досад укључујући ЕУ-НАТО ИМПЕРИЈУ. Њу Европу може само да осветли Исток односно Русија. Ови наши ПРЕОБРАЖЕНИ са остатцима ЖУТОГ-КАРТЕЛА раде по рецепту те СУМРАЧНЕ ЕВРОПЕ СА АМЕРИКОМ НА ЧЕЛУ дасе нелажемо више.




    0



    0
  4. Ne…nije sumrak Evrope,radi se o SUMRAKU SRBIJE…mogucem.
    Evo taze vesti:
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=09&dd=21&nav_category=1262&nav_id=1041976

    I sta ce mo sada?
    Cija majka crnu vunu prede?
    Zasto vlada Srbije ne zeli da se suoci sa realnoscu,a to je da je ovo opasna igra?
    Ako je Srbija TRANZITNA zemlja,zasto Bugarska nije?
    Zasto se izbeglice ne vrate u Grcku,tu su prvi put krocile u EU?
    Kako to da je ugovor o readmisiji,stariji od PRVOG UPISA u zemlji EU,osim AKO SE IZBEGLICE NE REGISTRUJU U GRCKOJ???
    Hocemo li da se psujemo i vredjamo sa komsijama Hrvatima i Madjarima,ili Sirijcima?
    IMA LI EU BILO KAKAV UGOVOR SA TURSKOM,VECNIM KANDIDATOM,I DA VRATE SVE TE IZBEGLICE ODAKLE SU II DOSLI…KAKO TO DA SRBIJA TREBA STALNO DA ISPASTA,I STA VLADA O TOME MISLI?
    KO SMO MI,SRBI???




    0



    0
  5. Baš lepo Hrvati blokirali kamione u Srbiji i direktno nanose štetu našoj zemlji a naši kao i uvek bez plana i dogovora, kontramere ma ništa od toga hrvatski lobisti i plaćenici su od Srbije uradili hrvatsku koloniju za izvoz svoje robe koju ne mogu izvesti u EU zbog nekvalitete.Što je sa pušenjem hrvatski cigara u Srbiji i to bez carine i ako nisu u CEFT-i, šta je sa prodajom vojvođanski njiva Hrvatima, šta je sa prodajom srpski firmi Hrvatima i šta je sa uništavanjem srpskih tajkuna i nameštanjem zarade Todorićevoj IDE-i ? Ko to stalno u Srbiji pogoduje Hrvatima ko su hrvatski plaćenici u srpskoj vlasti, za koliko su kuna prodali Srbiju i uništili domaću proizvodnju na račun Hrvatske?




    0



    0

Оставите одговор на zdrav razum Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *