Почетна / БРОЈ 386 / Србија као део проширеног Блиског истока?

Србија као део проширеног Блиског истока?

Драгомир Анђелковић 

Запад се према муслиманској најезди на Европу која је отпочела у другој половини 14. века понашао слично као што данас чини у вези са актуелном сеобом народа са Блиског истока

Када се, од средине 14. века, православна југоисточна Европа суочила са муслиманском инвазијом, западни и централни (католички) делови нашег континента били су прилично инертни ако не и потпуно пасивни. Ако је православном Истоку и помагано, то је тек секундарно чињено како би био заустављен турски освајачки поход на Балкан. Важно је било да он буде тек прикочен како би што мањи муслимански талас запљуснуо католички свет. То и неки други циљеви имали су примарну улогу.

Запад и Турци

Док су муслимани харали Балканом и постепено гушили тамошња средишта отпора, Запад је причао о општеевропском супротстављању освајачима са Блиског истока, али је тек повремено слао помоћ и то по правилу врло ограничену. Читава ситуација је коришћена за уцену власти и црквених структура тешко рањених православних земаља како би оне, преко Уније, прихватиле католичанство. Без тога православни Исток је вековима доживљаван готово једнако туђ као муслимански простор.

Политика духовне окупације Истока кулминирала је са одржавањем Сабора у Фиренци 1439. године (Фирентинска унија). Тада је већ скоро смртно рањена Византија поклекнула, те је очајно, покушавајући да спасе своју државу по било коју цену, њен тадашњи цар (Јован VIII Палеолог) прихватио Унију. Што се Цркве тиче, она се у великој мери томе противила, но држава је брутално ломила њен отпор. Тако је изненада и под неразјашњеним околностима умро и цариградски патријарх Јосиф. Но, народ је било много теже заплашити и преумити него црквени врх. Због његовог масовног и одлучног отпора Унија никада није заживела и поред тога што је велики део световних и духовних власти православних народа – али не и Србије због чега би требало да будемо поносни – био спреман да следи политику Цариграда.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Ништа ново све се понавља Гос, Драгомире Ви спомињете актуелне власто-држце а треба споменути и актуелну цркву са својим владикама. Ни једном речју не споменусте руски народ и његову цркву у борби против Ислама и римо-католика у време царске Русије.Српска властела изгубила је битку на Косову али је остала црква са народом непобеђена. Дали можемо веровати актуелном ПРЕОБРАЖЕНОМ Вучићу где у свом ватреном наступу на РТСу незна неће правилно да именује Престоло-наследника династије Карађорђевић погрдо трабуњао имена недостојна једног председника владе.Дали га волимо тоје лични избор али је дужност поштовати његово достојанство.Тоје ДИНАСТИЈА ИЗНИКЛА ИЗ БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ протих турских освајача који и сада раде на ОСМАНСКОЈ ИМПЕРИЈИ којима увек и сада помаже тај Запад.Гос, Драгомире чланак је одличан али невидим личност: Карађорђа,Милоша и Петра ослободица.
    Србији фали оно штосу уништили комунисти а тоје КРАЉЕВИНА СРБИЈА па није лоше рећи са ПРЕСТОЛО НАСЛЕДНИКОМ АЛЕКСАНДРОМ као Краљем обновљене монархије.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *