Почетна / БРОЈ 385 / Срби, опрез – причамо о Степинцу!

Срби, опрез – причамо о Степинцу!

Пише Владимир Димитријевић

Како су надбискупа Алојзија и усташку државу Хрватску, половином прошлог века, видели и о томе  потом сведочили демократски оријентисани Хрвати

Недавно смо од једног високопостављеног лица из СПЦ добили упозорење да ми, као Срби, морамо бирати речи кад говоримо о надбискупу Алојзију Степинцу, кога Ватикан сматра „блаженим“. Решили смо да тај савет послушамо, па да чујемо гласове Хрвата који нису били ни усташе, ни комунисти, него демократски оријентисани и уз Владу Краљевине Југославије у Лондону.

 

ПАПА И ХРВАТИ

М. Мирошевић Сорго (Хрват) посланик Владе Краљевине Југославије у Ватикану, посетио је, још почетком августа 1941. године, папу Пија Дванаестог и обавестио га о „последицама које би могле настати за цркву због става једног дела католичког клера у Хрватској, који у садашњој Хрватској види остварење католичке државе“. Папа на то није рекао ништа, али је отворено изјавио да постоје „раније тужбе Хрвата“ и да је „поколебана вера Ватикана у обнову Југославије“. Једном речју, папа је желео смрт Југославије, и став антијугословенских Хрвата сматрао је јединио битним за своје опредељење – признати Павелићеву НДХ de facto, ако не de jure.

Хрват Ф. Гажи је, преко југословенске радио-станице у Јерусалиму, специјално Хрватима упутио поруку 17. децембра 1941, у којој своје сународнике подсећа на стравичност инквизиторског поступка приморавања Срба на католичење, „што је највећи злочин над појединцем и над цијелим народом“, при чему су усташе за своје злочине добили савезнике – „то су католички попови, који су у многим случајевима наткрилили у својим недјелима чак и саме усташе“.

Хрват југословенске оријентације, др Берислав Анђелиновић, у свом писму влади у Лондону 23. децембра 1941, упозорава на срамно држање католичког клера, које „још више и још јаче баца кривњу на цијели хрватски колектив, а он апсолутно није крив за све оно што чини Павелић, уз беневолентну наклоност, на многим мјестима сарадњу, службене Католичке цркве у Хрватској“. Исти овај Берислав Анђелиновић извештава 1942. Гргу Анђелиновића и владу у Лондону да је „повећана морална одговорност због неодлучног и кукавичког држања Степинца и других бискупа и подршке пружене Павелићу од дијела нижег свећенства и активног судјеловања одређеног броја млађих фрањеваца у масакрима над Србима“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

3 коментара

  1. Као дете о д девет год ина сам као сведок штаје НДХа са усташама чинила у мојој Тењи од 1941 до априла 1945 године. Говорим без неког редоследа: у школи забранили ћирилицу, и све књиге које су
    на било који наћин спомињале Србе и Србију. Ухапсили радикалског посланика и убили у соколани у Осјеку,и његовог сима Мирка.Ухапсили честитог домаћина Душана његовог сина Грују и унука Гојка уморили у нашој школи. С јесени 1941 сву српску децу
    прекрстили у католичку веру.На Савин дан 1942 срушили су крст моје цркве Светог Николе и цркву срушили до темеља уз свесрдну помоћ Хрвата католика, наше швабе су биле против преверавања и рушења цркве.Све ове злочиначке радње знао је високи клер католичке цркве укључујући и Степинца. Дали ми Срби треба дасе петљамо тамо где је већ донешена одлука НЕТРЕБА јер смо већ преварени почев од тако-званих поштених Хрвата дали југословена или комуниста.Ми треба само јавно изнети штаје католички клер чинио и шта чини сада против Срба православаца нису они ни у ком случају браћа, тосе јасно види и сада у овој избегличкој несрећи шта раде ПРОТЕСТАНТИ И РИМО-КАТОЛИЦИ МАЏАРСКЕ.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Bilo bi poucno napisati jednu komparativnu studiju o tome kako je „demokratski Zapad“ gledao na Stepinca i Drazu Mihailovica pocev od kraja drugog svetskog rata. Dok se o prvom pocelo pisati sve najgore klevete, o Stepincu su se mogli cuti samo hvalospevi. Stepinac je uvrscen u Panteon velikih mucenika i stradalnika, Draza se pamti kao podli saradnik nacistickog okupatora.
    U toj hipokriziji se ogleda sav uticaj rimske Crkve na kolektivnu psihu Oksidenta.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. @ JUNGER,Дража и Степинац нису за упоређење.Али за упоређења гдесе ко налазио за време НАЦИСТИЧКЕ окупације бивше Југославије о томе се пишу књиге и доносе судови. Српски Патријарх Дожић и Владика Николај били су у нацистичким логорима а Митрополит Загребачки блиски комшија Степинца ниле био под заштитом (ТАКО ЗВАНЕ БРАЋЕ У ХРИСТУ) од стране Степинца. Нису биле под заштитом ни српске БОГО МОЉЕ са својим Владикама и свештеницима. Тоје истина у времену када је он био викар усташке кољачке удруге.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *