Почетна / БРОЈ 386 / „Ревитализација” за Али Бабу и четрдесет хајдука

„Ревитализација” за Али Бабу и четрдесет хајдука

СРПСКА НАУКА ПРЕД НОВИМ СУДИЛИШТЕМ

Пише Филип Раке Вукајловић

Шта је смисао јавног позива који је Министарствo просвете, науке и технолошког развоја упутило „свим заинтересованим високошколским установама и научноистраживачким организацијама”, тражећи да они предложе „пројекте за ревитализацију и развој истраживања и образовања у јавном сектору“? Расипништво, некомпетентност, бандитизам или…?

Сушно лето 2015. године ће бити упамћено по необично живој активности Министарства просвете, науке и технолошког развоја (МПНТ) и његових тела.

Његова Јединица за управљање пројектима (ЈУП) је 14. 07. 2015. године расписала велики тендер за набавку нове капиталне опреме, за преко 20 милиона евра, који садржи 1.120 уређаја. Мало затим, МПНТ је 18. 08. 2015. године упутило: „Јавни позив свим заинтересованим високошколским установама, научноистраживачким организацијама, другим организацијама и удружењима регистрованим за обављање делатности образовања или науке, да предложе пројекте за ревитализацију и развој истраживања и образовања у јавном сектору“. Наводни циљ јавног позива је: „да се направи листа приоритетних пројеката како би се у сарадњи са зајмодавцем – Европском инвестиционом банком одредили нови пројекти за финансирање из неискоришћених средстава кредита уговореног 2010. године, претходно намењених за групу пројеката који у протеклом периоду нису реализовани и пројеката који због промењених тржишних околности захтевају ревизију.“ Рок за подношење пријаве и предлога пројеката је 28 дана од дана објављивања позива, а процењена вредност пројекта мора да прелази минимум од 1.000.000 евра. За „ревитализацију“ је предвиђено између 50 и 100 милиона евра.

Како објаснити ове хиперинтензивне активности на трошковној страни МПНТ ако се зна да у исто време ова, одавно засела, екипа руководилаца министарства касни у обављању свих за науку Србије важних послова као што су: Закон о науци, нова Стратегија науке од 2016. до 2020. године, правила по којима ће се оцењивати успешност научника, услови конкурса за нови пројектни циклус и још много тога? Може ли се икако логички засновати приступање огромним инвестицијама за пројектни период који је практично завршен и набављати опрема и плаћати инфраструктурни пројекти, милионским сумама у еврима, уз грубо обмањујуће изјаве министра Вербића: „да ће приоритет имати они пројекти који су у складу са стратегијом развоја науке и образовања, и да се за сада јасно зна шта су приоритети“? На коју стратегију се Срђан Вербић позива? Актуелна је једна једина – она Божидара Ђелића: „Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2010. до 2015. године“. Њој рок истиче кроз три месеца – пре него иједан уређај по овом новом тендеру стигне у Србију.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *