Почетна / БРОЈ 385 / Од Степинца до Туђмана

Од Степинца до Туђмана

Милорад Вучелић / главни уредник

Да ли су злочини Хермана Геринга делимично или сасвим опростиви због тога што се он храбро држао пред Нирнбершким судом за ратне злочине у чијем саставу је било и руских комуниста?

Да ли је свако ко је за доказано почињена злочинства и геноцид над Србима одговарао пред неким судом у којем су седели комунисти, невин или чак херој или будући светац? И да ли ћемо се, и зашто, око тога „сигурно сложити“ и откуд некоме уопште било каква идеја да се око тако нечега можемо сагласити или чак помислити да се сагласимо? Каква је то чудовишна ревизија историје по којој је невин и узвишен свако онај кога је осудио неки суд где је било комуниста? И како да се такво питање покреће и актуелизује баш када је у питању викар усташке „војске“ и кардинал Алојзије Степинац?

Свакоме ко би се, с правом, запрепастио и с разлогом упитао откуд уопште и како је могуће овакво питање треба указати на опипљив траг који се налази у интервјуу епископа Српске православне цркве Јована Ћулибрка објављеном у београдском „Недељнику“.

Епископ славонски господин Ћулибрк је том приликом рекао: „Мислим да ћемо сви морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца. Оно око чега ћемо се сигурно сложити то је да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљају полазиште за разговор о Степинцу. На том процесу и уопште пред комунистима он је показао храброст, и несумњиво да је тај елеменат исповједништва пресудан у процесу беатификације и канонизације.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

3 коментара

  1. Poštovani g. Vučeliću!
    Nisam siguran da su komunisti „oprostili“ saradnju Stepinca sa ustaškim režimom. Koliko mene „pamet“ služi nisu.

    Jedna opšta stvar, poznati aksiom, u društvu postoji, a to je:
    „I oni koji su bilo kako sarađivali sa zločincima, saučesnici su u zločinima“, pa i ako okreču glavu od zločina.

    U BiH danas, bilo ko da je na vlasti i njihovi saučesnici (od portira do direktora, od ministra do portira u ministarstvu i sl.) prihvataju da su saučesnici u „odumiranju“ BiH. Svi su ti ljudi nekim vezama (stranačkim, rodbinskim ili sl.) došli do radnih mjesta u „državnim organima“. Došli su tu da imaju obezbjeđenu egzistenciju, ali ih to ne opravdava za propadanje BiH.

    Stepinac je „morao“ da digne glas protiv tadašnjeg režima Pavelića i kompanije, jer su činili strašna djela. On to nikad nije uradio i „lijepo“ je živio i ispovjedao tzv. svoju vjeru u boga.
    Ma to je toliki apsurd i niko me ne može ubijediti da on nije „mogao ništa učiniti“. Mogao je da izađe iz te svoje vrlo uticajne funkcije u znak protesta šta ustaše rade. On to nije učinio.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Душан Буковић

    Како се у току ове године стално говори о злогласном хрватском усташком викару недбискупу Степинцу, кога свемоћни корпоративни западно-европски (новоримски) и амерички естаблишмент којег оличавају сулуди крсташи, чаробњаци међународне масонерије и римски католички темплари (Малтешки и Колумбусови витезови… ) покушавају на сваки начин да га прогласе за свеца.

    У току 1992 и 2001 године појавиле су се у Америци две књиге под насловом “Faith and fraternalism – The history of the Knights of Columbus” – „Вера и братство – Историја Колумбусових Витезова“ и “Patriotism and fraternalism in the Knights of Columbus – A history of the fourth degree” – „Патриотизам и братство Колумбусових Витезова – Историја четвртог степена“, у којима су
    објављени подаци да је свемоћни римски католички корпоративни естаблишмент у Америци стао у одбрану хрватског усташког викара надбискупа Степинца и да су се залагали за његову његову рехабилитацију… ( Види: Christopher J. Kauffman, Faith and fraternalism – The history of the Knights of Columbus, New York, 1992, стр. 379; Christopher J. Kauffman, Patriotism and fraternalism in the Knights of Columbus – A history of the fourth degree, New York, 2001, стр. 124).

    Факат је да је и Артуковић, хрватски усташки министар унутрашњих послова, имао заштиту свемоћног римског католичког корпоративног естаблишмента Сједињених Америчких Држава, као и моги нацифашистички злочинци који су били под њиховом заштитом. Артуковић је био председник свемоћне римске католичке корпоративне ложе “Knights of Columbus” – “Колумбусових Вититезова” у Калифорнији (Види: Howard Blum, Wanted! The search for Nazis in America – „Потерница! Потрага за нацистима у Амерци“, New York, 1977, стр. 170-171).

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Не будимо наивни одговор на питање „Одакле такав убилачки нагон у НДХ?“ је познат. Ватикан и његова језуитска војска су успели да покатоличене и исламизоване Србе претворе у србождере. Због чега исламизовани Срби у Турској, а има их неколико милиона не мрзе Србе? Зато што нису имали језуите да их пуне отровом.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *