Почетна / Друштво / Нова доза нестабилности

Нова доза нестабилности

Албанци и југ Србије

Пише ВИКТОР МАТИЋ

Суочени са великим незадовољством на Косову због формирања Заједнице српских општина, косовски Албанци решили су да подигну улог и унесу нови елемент у договоре Београда и Приштине – фантомску асоцијацију албанских општина на југу централне Србије

Влади у Приштини после договора о формирању Заједнице српских општина од 25. августа у Бриселу прете демонстрације које најављује радикални покрет Самоопредељење, познат по раније изведеним акцијама као што су превртање камиона са српском робом на Косову, насилни упади у зграду косовских власти, исписивање претећих графита на приватној имовини лидера привремених институција на Косову Исе Мустафе…

У таквој атмосфери приштински званичници прибегли су лукавству чији је циљ не само да смањи гнев косовске јавности због најављеног формирања Заједнице српских општина, већ и да се та институција обезвреди и обесмисли кроз процес писања Статута ЗСО који би требало да буде завршен у наредним месецима.

Колики страх од ЗСО и њених овлашћења влада на Косову говори и изјава Фисника Коренице из приштинске групе за правне и политичке студије који је казао да приштинске власти у процесу формирања Статута Заједнице не смеју да дозволе да она постане „инструмент за етничку поделу“, односно да се не сме дозволити формирање „нове Републике Српске“ на територији Косова. Кореница је чак предложио и да, ако се дозволи формирање ЗСО, њено трајање буде ограничено на пет година.

Очигледно је да су Албанци озбиљно схватили могућност да Србија преко ЗСО, која ће бити институција коју признаје и Запад за разлику од српских државних институција на Косову, трајно заглави ногу у вратима косовске независности и оствари пресудан утицај на тамошњу политичку сцену преко посланика српске заједнице који имају право вета у парламенту у вези са најважнијим питањима.Отуд и жеља да се поново покаже моћ да Албанци лако могу да дестабилизују југ централне Србије, тачније општине Прешево, Медвеђа и Бујановац. После споменика терористима из такозване ОВПМБ у центру Прешева, прешло се на формирање асоцијације албанских општина која би требало да парира ономе што су косовски Срби добили после преговора у Бриселу.

[restrictedarea]

ПЛАН С МАНОМ

Албански план, међутим, у овом случају има једну велику ману. Нејасно је о каквој би асоцијацији општина могло да буде речи када се зна да су Албанци на југу централне Србије сигурно у већини у само једној општини, Прешеву, где додуше чине око 90 одсто становника. Оно што Албанци пажљиво покушавају да сакрију, и због чега су и бојкотовали попис из 2011. године, јесте да су због велике економске миграције изгубили већину у Бујановцу (где су максимално некада чинили до 60 одсто становништва), а да су се у Медвеђи свели на око шест процената мештана који заиста живе у тој општини. И избори у недељу у Медвеђи показали су да албанске странке могу да дођу до већег процента гласова тек када их организовано аутобусима довозе са територије Косова.

Према попису из 2002. године око 61.000 Албанаца живело је на простору три општине на југу централне Србије. Међутим, садашњи број им се не зна јер су бојкотовали попис из 2011. године, али је извесно да им се догодио значајан одлив становништва, будући да су из економских или других разлога масовно одлазили у западну Европу или на Косово. Утолико и прича о формирању асоцијације албанских општина више личи на политичку бајку него на реалност.

Друга велика мана албанског плана је што није остварена општа сагласност међу албанским партијама у Прешеву и Бујановцу, те формирању асоцијације 12. септембра у Прешеву није присуствовала изузетно утицајна Партија за демократско деловање Ризе Хаљимија. Седници на којој је формирана асоцијација нису присуствовали ни одборници албанских странака из Медвеђе који су се припремали за изборе, те се у целу работу укључило пет партија Албанаца.

Свакако највећи утицај међу њима има Јонуз Муслију, ветеран ОВПМБ, дакле човек који је 2000/2001. године учествовао у подизању оружаног устанка против Србије, а који је сада на челу Националног савета Албанаца. Он је после формирања асоцијације казао да је њен циљ да Албанци на југу централне Србије добију иста права која имају и Срби у оквиру ЗСО на Косову и Метохији.

Муслију није много желео да говори о онима из албанске заједнице који се нису одазвали позиву, него је само казао да ће се и они ускоро дозвати памети. „Не желим то да коментаришем… И они ће се сагласити ускоро са нама, јер нико од њих не живи боље од нас“, рекао је Муслију.

Он је за Албанце затражио додатна права у области полиције, судства, здравства и осталих области у којима су Срби на Косову и Метохији добили права при формирању ЗСО. На питање да ли је такво удружење у складу са правни оквиром Србије, Муслију је казао да се не тражи ништа више од онога што је гарантовано косовским Србима. Муслију, међутим, није имао конкретан одговор на питање чиме ће се бавити асоцијација, већ је казао да ће то зависити од статута који би  тек требало да буде усвојен.

Посебно је занимљиво да се Муслију није либио да каже да је формирање асоцијације наставак референдума Албанаца из Прешева, Бујановца и Медвеђе из 1992. године, на којем су затражили и припајање Косову. У том случају, нова институција свакако не би имала основе у правном систему Србије који, наравно, не дозвољава сецесију дела територије.

 

СКРЕТАЊЕ ПАЖЊЕ ЈАВНОСТИ

Са друге стране, Риза Хаљими наговестио је да оснивање асоцијације има још једну димензију – регулисање односа међу албанским партијама на југу Србије. Он је оценио да је формирање асоцијације покушај скретања пажње јавности са низа проблема у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. Хаљими је у том контексту посебно споменуо председника Општине Прешево Рагмија Мустафу, оценивши да је албанска заједница незадовољна њим и да се због тога и припрема протест за 18. септембар. „Председник општине је био заинтересован за неки догађај који би засенио проблеме“, рекао је Хаљими, који је у време оснивања асоцијације са својом странком у Прешеву прослављао 25. партијски рођендан. Хаљими је замерио и то што се у цео процес ушло без јасне припреме, односно без заједничког става свих албанских одборника из три општине.

Занимљив став о асоцијацији изнео је и покрет Самоопредељење који је прекорео Албанце са југа Србије да својим потезима само легитимишу ЗСО. „Албанци из прешевске долине (како називају три општине) имају право и задатак да се организују и делују зарад њихове воље, интереса и потреба, за интеграцију и уједињење како са Косовом, такође и Албанијом… Али, Албанци из прешевске долине не би требало да имитирају Београд, нити да се ограничавају на реакције према Београду“, наводи се у саопштењу.

„Заједницу на Косову нису тражили косовски Срби, већ Београд који тражи више територије Косова за Србију, а не више права за Србе који живе на Косову. Зато би Албанци у прешевској долини требало да се истовремено супротстављају Заједници Вучића и Мустафе на Косову, а не да је легитимишу својим захтевима“, каже се у саопштењу Самоопредељења.

Реакције из Београда биле су различите, од отворене претње Албанцима да се „не играју ватром“, до поруке да би држава у овом случају требало да реагује „одмерено и мудро“. Лидер социјалиста и министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је на предизборном скупу у Медвеђи да Албанци немају основа да за себе траже оно што су Срби добили Бриселским споразумом. „Упозоравамо их да у суботу у Прешеву не праве неку паралелу са Заједницом српских општина на Косову и Метохији, упозоравамо их да се не играју ватром и да поштују Устав и поредак Републике Србије. То што је Србија за дијалог, не значи да је слаба, напротив, она је јака, најјача у последњих 20, 30 година“, казао је Дачић.

Премијер Александар Вучић био је умеренији и навео је да би Србија сада требало да поступа мудро. „Морамо да реагујемо мудро и паметно, а када буде требало, да покаже снагу, Србија ће и те како знати да је покаже“, казао је Вучић. Он је додао да Србија Албанце у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи сматра делом своје државе и да ће наставити да улаже у подручја где они живе.

Иначе, према законима Србије, Албанци су за себе у Прешеву затражили статус какав нема ниједна друга мањина у земљи. Такође, у надлежности националних савета нигде се не наводи да те организације могу да се баве одлукама које задиру у територијални интегритет државе или повезивање општина по националној припадности дела становника.

Дакле, тешко је оспорити да је у овом случају право на страни Србије. И није први пут да су Албанци уместо пута сарадње и мира изабрали пут који може да доведе до конфликта. Али, проблем је у чињеници што су многе моћне земље света често виделе већу опасност од њихових претњи него користи од испружене руке Србије, те су много пожари угашени на штету српских националних интереса. Зато Србија мора пажљиво да прати развој догађаја у својим јужним општинама и да спречи сваки покушај да се ту направи проблем или ствара лажна противтежа како би се умањила овлашћења за ЗСО. Можда би било добро одмах истерати начистац и оне који су у многим ситуацијама били главни спонзори албанских захтева и уцена на рачун Србије.

[/restrictedarea]
 ЧИЈА ЈЕ МЕДВЕЂА

Српска напредна странка (СНС) освојила је на недељним ванредним изборима у Општини Медвеђа око 60 одсто гласова. Према подацима, листа Александар Вучић – СНС-СПС-ПУПС је освојила око 60 одсто гласова,  листа „Демократска партија – Нагип Арифи“ око 15 одсто, листа Партије за демократско деловање и Демократске уније Албанаца 10 одсто, Група грађана „За Горњу Јабланицу“ око 13 одсто, док Демократска странка није прешла цензус.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *