Почетна / Колумне / На путу за Вашингтон

На путу за Вашингтон

Драгомир Антонић 

На путу за Дамаск је Христос упитао генерала Савла: „Зашто ме гониш?“ То је било довољно да се Савле преуми у апостола Павла. Можда је и ово један од разлога да се Дамаск уништи? Да више нико не иде тим путем, већ да се по сопствено мишљење иде путем за Вашингтон

Ништа ново код Срба. Народ је показао да је паметнији од власти коју је сам изабрао. Мирно, без панике и зле воље посматра све што се дешава. Чека да његови изабраници обаве своју дужност због које су, ако ништа друго, плаћени. Богу хвала, има их довољно. Почев од председника државе, преко премијера и његових министара, заштитника грађана, чувара родно равноправних, до разноразних агенција типа „узми паре и ћути“. Буни се само у случају да неко пита шта вам је посао и ко вас плаћа. Ова увредљива питања одмах приписати „десничарима, фашистима“ и грађанима државе Србије од којих иначе добијате део средстава. Стране финансијере, „донаторе“ нећу помињати. Постоји интернет. Ту се могу пронаћи подаци о количини новца коју независне и невладине организације добијају и од кога их добијају. Неће ме зачудити ако ускоро затраже укидање интернета, бар у оним деловима који њима сметају.

[restrictedarea]

ВАЖНО ЈЕ ОПТУЖИТИ СРБЕ

Што морам ја да знам ко финансира нешто што се зове „Инцијатива за младе“ или слично кад сам пензионер? Вероватно су они држави Србији потребнији од пензионера. Тачно је да на младима свет остаје, али зашто мени одузимају зарађену пензију (за десет месеци су ми отели 62.300 динара) да би они качили фотографије прогнаних по Тргу Републике и Споменику Кнезу Михаилу? (Шта кажу људи из Завода за заштиту што свако на Споменик качи шта му падне на памет?) Наводно, тим чином желе да се нама који имамо разумевања за страдања прогнаних захвале. Помоћ немоћном или особи у невољи никад се не удара на велика звона, нити неко трећи треба да се захваљује у њихово име… Све остаје између невољника и особе која је помоћ пружила.

Логично, ми знамо да је њихово уплитање око судбине протераних лицемерно. Прво су оптужили Србе (!?) додуше не све већ само „десничаре, екстремисте и фашисте из српског народа“ који хоће да науде избеглим невољницима. Није прошло много времена да Мађари оптуже Србе што је у аустријској хладњачи пронађен 71 леш избеглица!? Какве везе имају Срби? Није важно. Битно је да се Срби оптуже.

НАТО злочинце и америчке зликовце који изводе геноцид у континуитету и спроводе етничко чишћење десетина милиона људи, са очитом намером да у другим земљама промене демографску структуру, новине и телевизије не помињу. Не, они су заштићена врста зликоваца и злочинаца против човечности. Знате, кад протерате десетину милиона људи са својих имања и из сопствених кућа; кад немилосрдно разарате бомбама и отровима четири године државу Сирију; кад вас није брига што се уништавају историјски градови као што је Палмира (нека се припреме Дечани, Грачаница, Богородица Љевишка…) и друга света хришћанска места, онда чините злочин према целом човечанству.

ШТА СМО ЗАУЗВРАТ ДОБИЛИ?

На путу за Дамаск је Христос упитао генерала Савла: „Зашто ме гониш?“ То је било довољно да се Савле преуми у апостола Павла. Можда је и ово један од разлога да се Дамаск уништи? Да више нико не иде тим путем, већ да се по сопствено мишљење иде путем за Вашингтон, где ће Џо Сопрано Бајден посетиоцима објаснити шта им је чинити и да све што је у америчком интересу јесте и у њиховом.

Брзо ће истина избити на видело и никаква прича српског премијера и његових министара о повећању пензија, аплаузима ММФ-а, о европскијим Србима од самих Европљана неће се моћи сакрити чак ни од „глупих људи“ у Србији. У Срба има пословица која каже да није добро кад се неко прави већим католиком од папе. Не ваља ни кад неко ко је изабран гласовима грађана сопствене државе изјави: „Морамо преузети одговорност у своје руке, а не да чинимо само оно што се грађанима свиђа.“ Грађани се не смеју потцењивати. Можда су и глупи, али не толико колико власт мисли. Знају грађани колики је притисак евроунијата и обојице римских бискупа, али нису спремни ни да у бескрај трпе понижења. Није ово први пут да су се на Србе обрушили, али преживећемо и своју веру, језик, писмо и обичаје сачувати. Сачуваћемо и државу. Будите сигурни.

Стиже септембар месец. Последњи летњи и први јесењи. Судећи по врелинама, лето није на измаку, али то је варка. Стићи ће хладни дани. Не заборавимо наше хероје у хашком казамату. Сетите се како је све почело. Услов да постанемо део евроунијата је био сарадња са Хашким трибуналом. Сарадњу смо одавно успешно обавили. Тражене Србе предали. Шта смо заузврат добили?

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *