Почетна / БРОЈ 385 / Молдавија, земља на ивици понора

Молдавија, земља на ивици понора

Пише Филип Родић

О судбини Молдавије се у светским медијима неоправдано мало говори иако је ово земља која би могла бити потенцијално ново жариште у геостратешком сукобу Истока и Запада. ЕУ страхује да би Молдавија поново могла прећи на страну Русије, Русија жели да је врати у своју сферу утицаја, Румунија не одустаје од намере о уједињењу, а власти у Украјини отворено раде на распламсавању новог рата на овом простору

Пре шест година, 7. маја 2009, Европска унија је инаугурисала свој пројекат „Источно партнерство“, који за циљ има да из руске сфере утицаја извуче бивше совјетске републике Азербејџан, Белорусију, Грузију, Јерменију, Молдавију и Украјину и приближи их Бриселу. Од ових шест земаља, Азербејџан и Белорусија од самог почетка су показивали незнатно интересовање за овај пројекат, али су преостале четири државе – Јерменија, Грузија, Молдавија и Украјина – у њему активно учествовале. Мотиви за учешће ових земаља у Источном партнерству су различити. Грузија, Јерменија и Украјина (за време владавине Виктора Јануковича) гледале су да искористе геополитичко надметање Москве и Запада у своју корист. У овоме су се посебно вештим показали председник Јерменије Серж Саргсјан и премијер Грузије Бидзина Иванишвили, док је Јанукович неславно завршио своје председниковање након државног удара у Кијеву који је подржала ЕУ.

Молдавија је, међутим, током ових шест година ишла сасвим другим путем. Власти у Кишињеву све време су покушавале да се на било који начин ослободе утицаја Москве и без обзира на све интегришу у ЕУ. Ова радикално прозападна фаза у молдавској историји почела је пре шест година, некако у исто време када је ЕУ усвојила план о Европском партнерству и некако на исти начин као што је то урађено на многим другим местима, пре свега у Украјини 2004. и 2014. На парламентарним изборима у априлу 2009, са освојених 49,5 одсто гласова победила је Комунистичка партија коју је предводио Владимир Вороњин и која је на власти у овој земљи била од 2001. Другопласирана Либерална партија освојила је 13,1 одсто гласова, а трећа по снази била је Либерално-демократска партија Молдавије са 12,4 одсто гласова. Прозападна опозиција оспорила је, међутим, валидност гласања, иако су посматрачке мисије ОЕБС и Савета Европе и Европског парламента оцениле да су избори углавном били регуларни. Организоване су демонстрације које су убрзо ескалирале у озбиљне нереде у Кишињеву где су присталице опозиције упале у парламент и запалиле га. Иако је полиција убрзо повратила контролу, влада је била дестабилизована и у немогућности да добије довољну парламентарну подршку за избор новог председника. На ванредним изборима који су уследили крајем јула 2009, Комунистичка парија је поново освојила највећи број, 44,7 одсто гласова, али су три прозападне странке освојиле довољно посланичких места да, формирањем различитих коалиција, од тада неометано управљају земљом.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *