Књиге

„Савременик“, књижевни часопис; „Апостроф“, Београд, троброј – 2015.

„Постоје две Србије – Србија виших кругова, нестрпљива и без искуства, која још није живела правим животом, и која још није показала своју акцију, али која већ страсно машта о будућности, она већ има своје партије и зна за интриге које понекад добијају такве размере (због свог помањкања искуства) какве не можемо срести ни у нацијама које су много старије, већ и кудикамо самосталније него што је Србија. Али, упоредо са том ‚горњом‘ Србијом, која тако жури да живи животом политичке нације, постоји и она народна Србија која једино Русе сматра својим избавиоцима, својом браћом, она руског цара гледа као своје сунце, она воли Русе и верује им.“
Аутор овог знаковитог цитата Ф. М. Достојевски записао је наведене редове у тренутку од којег нас дели чак век и по – 1876. године, а у свом Дневнику. Изванредно занимљиве и обимне делове дневничких записа великог писца доноси недавно објављени троброј „Савременика“, у темату са насловом: Двадесет први век у очима Достојевског – О Русији и Русима, О Русима и Европи, О Словенима и њиховом односу према Русима. Поред овог изузетног прилога, у новом броју су, између осталих, објављени и текстови: Његош и Библија (Добрашин Јелић), Пушкин (Јован Шаховској), Добрица Ћосић (Боривој Рашуо), Миодраг Павловић (Катарина Судник), Сигнализам (Рајко Благојевић)….

Ахмет Давутоглу ,,Стратегијска дубина“, „Службени гласник“, Београд, 2015.

Темељна идеја концепта и доктрине „стратегијске дубине“, које је у овој књизи развио политичар и дипломата Ахмет Давутоглу, јесте да је вредност неког народа и државе у светској политици условљена његовом геостратегијском локацијом и „историјском дубином“.„Стратегијска дубина“ пружа веома озбиљну интелектуалну и теоријску основу за одређену визију савремене турске спољне политике. Књига је, у шта ће се читаоци уверити, веома добро аналитички обрађена, уз обиље добро поткрепљених примера, историјских референци и значајних података и закључака, саопштених уз отворено изражавање јасних ставова.

Денг Жунг „ДЕНГ СЈАОПИНГ и Културна револуција“ „Завод за уџбенике“, Београд, 2015.

Ово дело поседује занимљивост прворазредне мемоаристике и због тога што нас, откривајући један тако упечатљиви период из историје комунистичке Кине, заправо подсећа на кинеско „чудо“, на цивилизацију са тако самосвојном историјом, културом и обичајима изграђеним у њиховој два миленијума дугој традицији. Јер, од Конфучијевог доба, негде око 500. године пре Христа, па све до модерног времена, та феудална империјална Кина је постигла примат у свету, и на културном али и на научном плану. Али, од тада па све до почетка XX била је све виднија њена неприлагођеност свету који се за то време све брже мењао. Ту неприлагођеност Кине модерном свету разрешила је Комунистичка партија, формирана двадесетих година прошлога века, под утицајем совјетских прилика, када је 1949. године основала Народну Републику Кину.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *