Ја сам са Путином

Специјално за „Печат“ Дијего Фузаро 

Зашто би Европа требало да буде са Русијом, а не са Обаминим САД

Ја нисам на страни „добрих“. Ја сам на страни „лоших“. Ја сам на страни Путинове Русије. А сада ћу да објасним зашто би Европа требало да буде са Русијом, а не са Обаминим САД.

Ако се слуша хор медија и власти, чини се као да је ситуација она од пре 1989, када је свет био подељен Берлинским зидом на два блока. Са једне стране САД, са председником, добитником Нобелове награде за мир, који извози демократију уз звуке „етичког“ бомбардовања; Русија је са друге стране, „Зло на земљи“, стална претња миру. Одавно је заувек одлучено ко је добар, а ко лош, али као и увек у обрнутом смеру.

Лош је Путин, а у међувремену бомбардовања широм света, од 1989. наовамо, врше САД да дестабилизују сваку земљу која пружа отпор.

Лош је Путин,  а у међувремену обојене револуције ради дестабилизације легитимних влада широм света оркестрирају САД.

Лош је увек Путин, а у међувремену миграције, о којима се повремено говори, све до једне имају узрок у дестабилизацији влада које су извеле САД: Либија, Ирак, Сирија.

Лош је увек Путин, али у међувремену се Русија, од 1989. године наовамо, смањивала, а није се проширивала, док има више од 200 страних војних база расутих широм Европе, а све те базе су америчке, а не руске. И још Американци сада подржавају неонацистичке снаге у Украјини, у антируској функцији.

Из тих разлога верујем да данас имамо, више него икада, потребу за геополитички јаком и војно независном Русијом, која је у стању да заустави амерички империјализам, може да подржи све државе што се опиру, и може да заустави ширење капиталистичке економије америчког типа.

Америка жели да доминира светом, а Русија жели мултиполарни свет. Зато кажем и закључујем, Европа би требало да гледа у Русију и да се супротстави САД, да каже Обами исто оно што Путин каже председнику Обами: „Не можеш…You can’t“.

Али данас знамо да Европа не постоји геополитички. Европа данас постоји само као евро.

 

 У ТВ емисији „La Gabbia“  („Кавез“), 16. септембра 2015.
Превод с италијанског Драган Мраовић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *