Почетна / БРОЈ 385 / Европа ограђена жицом

Европа ограђена жицом

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Мађарски зид према Србији и избеглицама с Блиског истока завршен је два дана пре рока

Данас није питање у каквој Европи ми, Мађари, желимо да живимо већ да ли ће оно што називамо Европом више уопште постојати!? Имигранти су најозбиљнија претња културном идентитету европских земаља и допринеће знатном порасту незапослености, криминала и тероризма. Наш одговор је јасан: Ми желимо да Европа остане европска  ̶ Бриселу је радикалним тоном поручио премијер Мађарске Виктор Орбан, истовремено оптужујући Европску унију за потпуни дебакл у одбрани њених грађана од „таласа илегалних избеглица који иду један за другим“ са Блиског истока и из Африке. И још је подвукао да је актуелна „сеоба народа“ резултат политичких догађаја у којима његова земља није учествовала већ велике силе, САД, Велика Британија, Немачка и Француска…

 

ОГРАДА ПО НАТО СТАНДАРДУ

Мађарска је зато  ̶ морала да заштити себе. И као засебну државу и као чланицу Европске уније. Пошто власти у Србији не само да према избеглицама нису поставиле „зид“ на граници са Македонијом и Бугарском, већ им у тој, последњој етапи „балканске руте“ чак помажу организованим превозом до шенгенске границе (што мађарска сматра „потпуно неприхватљивим“) ̶ администрација Виктора Орбана одлучила се за „бодљикаво-жичани потез“. Градња првог дела граничне ограде (реч је о две врсте, обе по стандардима НАТО) намењене спречавању прилива илегалних миграната из Србије започела је 13. јула и уместо за 50, завршена је за 48 дана (29. августа уместо 31). Претходно, парламент на Кошутовом тргу у Будимпешти је 6. јула изменио део Закона о државној граници и одобрио држави да искористи десет метара простора у оквиру спољних граница шенген зоне ЕУ да би обезбедила бржу изградњу ограде. И за рекордних седам недеља затворено је свих 175 граничних километара према јужном комшији. Наредна фаза је градња ограде високе четири метра, коју ће радити војска Мађарске.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *