Почетна / Регион / Државна одштета Јанезу Јанши

Државна одштета Јанезу Јанши

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Сви они коју су, према мњењу Тужилаштва, најодговорнији за бламажу словеначке државе због „афере Патрија“ – извукли су се без казне

Афера која је последњих осам година потресала Словенију и захваљујући којој су некадашњи премијер Јанез Јанша и двојица његових блиских партијских сарадника осуђени на вишегодишње затворске казне – доживела је неславан крај.

 

АПСОЛУТНО ЗАСТАРЕВАЊЕ

Најпре је словеначки Уставни суд ослободио све осуђенике усред издржавања затворских казни и препустио нижим инстанцама да поново одлуче о оптужници (коју су уставне судије поцепале као „недовољно конкретну“) после чега су Јанша и његови камеради пре неколико месеци поново постали слободни људи, али је остало неизвесно хоће ли (како се очекивало) поново сести на оптуженичку клупу пошто Тужилаштво поправи рупе у оптужници.

Да од новог суђења нема ништа, међутим, постало је јасно после најновије одлуке Окружног суда у Љубљани – да је немогуће даље процесуирање окривљених, оптужених за корупцију тешку милионе евра после склапања посла са војном индустријом из Финске. Окружни суд је заузео став да је све у вези са куповином оклопних осмоточкаша за Словеначку војску у висини од 275 милиона евра – застарело. Тако су од судског прогона и судски доказане кривице захваљујући апсолутном застаревању (прошло је десет година од наводно почињених недела) ослобођени не само Јанез Јанша, него и некадашњи командант ударне јединице словеначких територијалаца Тоне Кркович, као и Иван Чрнкович, директор предузећа „Ротис“ које је у Словенији састављало финске „патрије“. На крају су због примања мита осуђени и иза решетака завршили само ситнији извршиоци и споредни посредници, док ће Јанша, Кркович и Чрнкович од државе добити и високе одштете за време проведено у ћелији… На сличан начин су се извукли и директори „Патрије“ у Финској, јер је и у њиховом примеру тамошњи суд на опште изненађење пресудио да подаци, прикупљени у доказном поступку, нису довољни за осуду оптужених – „изван разумне сумње“. Сви су изашли из суднице као невини људи.

[restrictedarea]

„Афера Патрија“ почела је да се захуктава 2011. године; рочишта су се низала једно за другим, због интересовања јавности је мања судска дворана замењена много већом, испред суднице су логоровале хорде новинара, али и огорчене Јаншине присталице уверене да се ради о монтираном процесу којим би „левица“ да избрише свог вечитог ривала (Јаншу) из политичког живота земље. Кулминација је наступила 2013. године. Јанез Јанша је осуђен на две године, док су Кркович и Чрнкович добили по 22 месеца затвора. Сва тројица су оглобљена и са по 37.000 евра на име „додатне“ казне. Пресуду су потом потврдили Виши и на крају и Врховни суд Словеније, а онда ступа на сцену Уставни суд који са осам гласова „за“ (и ниједним против) поништава све правоснажне пресуде и враћа процес на почетак. Разлог за овакав обрт? Недовољно „конкретизовани докази“!

Другим речима, Тужилаштво је у Јаншином случају превелику веру поклонило разним „посредним“ доказима, на основу којих може да се нагађа о уплетености Јанше и осталих у коруптивне радње, али који нису довољно конкретни јер не дају одговоре на питања кад, где, на који начин итд. су Јанша и наводни саучесници примили мито.

 

ГОСПОДИН Ј.

Афера је, иначе, у Словенији експлодирала 1. септембра 2008. године када је финска телевизија YLE у ударном вечерњем термину, у програму који редовно објављује прилоге из домена истраживачког новинарства, емитовала емисију провокативног наслова „Истина о Патрији“. Репортер YLE Магнус Берглунд начинио је напету причу идући за трагом новца који је финска „Патрија“ уплатила „посредницима“ као „награду“ како би Словенија потписала уговор за набавку оклопњака за Словеначку војску. Посао века је, према финском новинару, одобрила глава те корупционашке хоботнице, чије име се појављује на екрану као  „господин Ј.“

„Господин Ј.“ је главна фигура која у Словенији одлучује о куповини наоружања за СВ, а чији иницијал је новинар Берглунд открио у „Патријиним“ документима до којих је дошао током своје истраге. Све је почело 2004. године када председник словеначке владе постаје Јанез Јанша. Како би „Патрија“ добила престижни посао (у игри су били, поред словеначких, и аустријски и амерички понуђачи оклопних возила сличних перформанси) група Јанши блиских сарадника тражи исплату мита и провизије. У компјутеру Ивана Чрнковича, директора „Ротиса“, форензичари проналазе формулу (коју је он записао), а према којој би „ТК“ (иницијали Тонета Крковича), „ЈЗ“ (Јоже Загожен) и „Иван“ (Чрнкович), те „партија“ (Јаншина странка СДС) поделили баснословно мито, који је „Патрија“ уплатила преко посредника. Уносна „зарада“ је охрабрила саучеснике у овом послу, па су супротно уобичајеној и „општој пракси подмићивања“ затражили од представника финске индустрије чак 30 одсто на име „провизије“ унапред, далеко уочи завршетка послова. Комбинација халапљивости и моћи односи превагу над опрезом, па су Јаншини емисари упорно притискали „Патријине“ лобисте да обећани новци што пре легну на рачуне. Аустријски посредник „Патрије“ Волфганг Ридл је касније сведочио у суду у Бечу да га је притискао Валтер Волф, „одговоран“ за исплате провизија у Словенији – оценивши да се радило о огољеном „мобингу“. Волф је, наиме, у периоду од 29. јануара до 13. фебруара 2007. године звао Ридла чак 16 пута, све нервознији и нервознији јер још није уплаћен аванс провизије од 30 одсто.

Код Волфа је касније пронађен и документ у којем је таксативно побројано да 4,2 одсто мита иде „Org“, дакле организацији (приде је и руком дописано „organisation“), те „PM JANZA“, што је протумачено као скраћеница за „председник владе Јанша“. Директор „Ротиса“ Чрнкович је узалуд уверавао судију да је пронађена формула о подели мита заправо рачуница за деобу профита у „неком другом послу – послу са биомасом“, а не оног са „Патријом“, али није знао да објасни зашто је све то записао тик поред опсервација о 30-милиметарском топу и белешке о 12,7 милиметарским митраљезима, што је опрема која је требало да краси словеначке „патрије“. Чрнкович се правдао да је „збрку“ скривио компјутерски програм „Outlook“, јер је машина наводно побркала неке записе које је имао у свом телефону када их је „синхронизовао са компјутером“. Упркос томе, Уставни суд Словеније поништава закључке нижих судова и ослобађа Јаншу & другове.

Тако су се на крају сви они који су, према мњењу Тужилаштва, најодговорнији за бламажу словеначке државе због „афере Патрија“ – извукли без казне. Валтер Волф је пред руком правде побегао у Канаду, где се крио све док и у његовом случају није наступило застаревање деликта. Из Канаде је поручио земљацима да ће тужити државу Словенију за милионску одштету, а већ сад се зна и да одштета за сваки дан (неправедно) проведен у затвору словеначку државу кошта (најмање) 42 евра. Јанши већ сад по том основу припада 7.300, а Ивану Чрнковичу преко 12.000 евра одштете. Што није крајња сума јер на њу следује још и нематеријална одштета због пољуљаног угледа, одвојености од породице, „медијског линча“, и тако даље.

 

ТРГОВЦИ СМРЋУ

Све то, међутим, не поништава чињеницу да је корупције било; новац је из „Патрије“ несумњиво текао у правцу Словеније (а и Хрватске), што је доказано у судским поступцима вођеним против посредника. У Словенији је због поменутог посредништва осуђен сликар Лука Цјуха, а у Аустрији бизнисмен Волфганг Ридл. Отуда овакав расплет није „хепи енд“ ни за Јанеза Јаншу, нити је то „потпуна победа“. Иако се више никако не може доказати да је Јанша крив за примање мита у случају „Патрија“ (па тако остаје формално „невин“), сви детаљи који су процурели у јавност око испоручивања мита током куповине финских вишеточкаша – штетили су не само њему него и његовој партији. И управо је то оно на чему сад јашу Јаншини политички супарници, уверени да је Јаншин кредибилитет као политичара доживео фаталан ударац. Јасно је да то неће поколебати његове присталице, али хоће евентуалне коалиционе партнере.

Посебна прича је љага која је пала не само на словеначко правосуђе него и државу. Испоставило се да су државни органи, у првом реду државно Тужилаштво, у „обрачун са корупцијом“ кренули срамно касно. Делимично је то масло и самог Јанеза Јанше, који је после проглашења државности Словеније на место врховног државног тужиоца инсталирао себи одане кадрове, прво Митју Дробнича (носио униформу домобрана током Другог светског рата), а потом Барбару Брезигар, пропалог противкандидата Јанезу Дрновшеку на изборима за председника Словеније; обоје су систематски минирали било какве истраге полиције против Јанше током деведесетих година прошлог века. Јаншу је штитио и Милан Кучан, први председник Словеније, који, како се касније испоставило, није желео да истрага против Јанше раскринка умешаност Словеније у кршење резолуције Савета безбедности УН 713 о забрани продаје оружја босанској и хрватској војсци, у чему су кључну улогу имали тадашњи министар одбране Јанез Јанша и министар полиције Игор Бавчар.

О овим „трговцима смрћу“ и уносним зарадама од кријумчарења оружја почетком деведесетих година, протеклих година су у Словенији штампани цели томови књига са све документима. Откривено је да су „првоборци за словеначко осамостаљење“ испод жита мешетарили и зарађивали на несрећи сукобљених народа на тлу некадашње Југославије, гурнутих у рат због насилног распада земље до којег је дошло и због исхитреног, једностраног отцепљења диктираног од стране власти у Љубљани без икаквог договора са остатком земље (СФРЈ), и то само шест месеци после Референдума „о осамостаљењу“ организованог у Словенији.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *