Почетна / БРОЈ 386 / Др Андреј Л. Шемјакин – Заборављени јубилеј

Др Андреј Л. Шемјакин – Заборављени јубилеј

Разговарала Биљана Живковић

Марта 1901. на позив тадашњег управитеља Народног позоришта, драматурга прве класе, како се тада именовало званично, Бранислава Нушића, у Београд је допутовао кнез Александар Иванович Сумбатов-Јужин, чувени „руски трагичар“. Било је то прво гостовање једног уметника из Русије не само у Србији, него и на Балкану – каже наш саговорник

Русију и Србију спајају нераскидиве и дуге историјске везе – исто порекло, иста крв, православна духовност, слична историјска искушења. Многим западњацима је несхватљиво и недопустиво то обострано осећање вишевековне солидарности и нерационалне љубави. Неразумљив је, и некима у Србији, европеизованим невладиним структурама за заштиту права од немила или до недрага. Неретко – за заштиту свега оног што подрива дугу традицију културне сарадње српског и руског народа. Много тога повезује два народа. Русија је била и остала за Србе Исток – место где је за нас поробљене вековима сунце излазило, а са њим нада и снага, онда када их у нама није било. Док су се са нескривеном ароганцијом западне земље трудиле да омаловаже много тога вредног у културном животу Срба „шизматика“ – Русија је била спремна за размену свега вредног за опште добро оба народа, а неретко и за конкретну помоћ. Наравно у то време, пре 130 година, најатрактивнији облици уметности цветали су у позоришном животу и хорском појању. Захваљујући интересовању познатог руског историчара РАН, др Андреја Шемјакина – подсећамо на најзначајније догађаје у историји културних веза, на почетак сарадње руско-српских хорова и националних позоришта, претеча свих каснијих културних спона све до данашњих дана.

 Прошла година била је у знаку обележавања 100-годишњице од почетка Првог светског рата. Међутим, један догађај остао је у потпуној сенци. Сто тридесет година од почетка културне сарадње Србије и Русије. Свака размена културних вредности два народа темељи се на овим почецима. Шта, према Вашем мишљењу, обележава почетак руско-српске културне размене

 Ако је, на пример, културна активност Руса емиграната у међуратној Југославији широко позната (захваљујући, пре свега, радовима Алексеја Борисовича Арсењева, Виктора Ивановича Косика, Мирослава Јовановића и других), уметничке везе Руса и Срба у годинама српске независности готово су занемарене. Сувише је у то време, у односима Петербурга и Београда, било политике. Нећу улазити у питања руско-српских књижевних веза, а такође руског утицаја у српској архитектури и ликовној уметности. О томе су већ исцрпно написали Мила Стојнић, Витомир Вулетић, Миодраг Јовановић, Угљеша Рајчевић и друге колеге. Говорићу вам о професионалној сарадњи у области хорског појања и позоришне уметности. И разуме се, не рачунамо, да ћемо успети да пружимо исцрпну и пуну информацију о овој теми у овом једном разговору. Наша је скромна намера да се кратко, буквално „телеграфски“, направи пут којим би ишла наша будућа, даљња темељита истраживања.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *