Почетна / БРОЈ 386 / Дечак и хипокризија: управљање утисцима

Дечак и хипокризија: управљање утисцима

Пише Љиљана Богдановић

Како су се „фриленс“ Туркиња Нилуфер Демир и дечак из Сирије Ајлан Курди трагично сусрели на плажи у Бодруму и како је њихова судбина потом постала идеалан материјал за пигмалионе виртуелне стварности

У среду су најпродаваније немачке новине – „Билд“, други пут у непуних недељу дана, казниле своје читаоце. Прошлог четвртка – објављивањем сада већ мегапознате фотографије утопљеног трогодишњака Ајлана Курдија – брутално су ошинуле њихов психолошки статус и угрозиле им душевну равнотежу, а потом су, исте новине, надуривши се због реаговања и оштрих негативних коментара своје згрожене публике, ове недеље, и у штампаном и у онлајн издању, безмало први пут, укинуле СВЕ фотографије. Сасвим оригинално инаћење овог листа са јавношћу нису поновиле и друге познате и „велике“ новине које су истим поводом и на исти начин ових дана заиграле против своје публике (постигавши сличан скор). Међу њима је била и београдска „Политика“, чији је голем простор на насловној страни прошле седмице, а мимо познате нам праксе и обичаја ових новина, био посвећен дословно страшној фотографији тела бебе-утопљеника.

 

ПРОПОВЕДНИЦИ СПАСЕЊА

С предумишљајем и циљано, усмеривши се на шок, на производњу стреса и бола, а не само емпатије и „освешћења“, глодури поменутих али и других гласила, међу њима, рецимо, и британског „Индипендента“ (који је публику „звизнуо у чело“ истим снимком) вајкали су се на упадљиво сличан начин, уз заузимање позе примерене проповедницима спасења и искупљења. Док су из „Билда“ поручили да „свет мора видети истину“, а Британци да су „преко шока као виталног инструмента новинарства, а тиме и демократије, желели да свет подстакну на акцију“, из Београда је критичарима узвраћено да се чином бруталног суочавања јавности са призором мртвог тела на плажи у Бодруму, није, не дај боже, ишло у сусрет сензационализму, воајерству и грубом вређању достојанства умрлог, већ се заправо улетело у матицу промишљања на тему: „шта је права улога новинарства у друштву: да узнемирава савест или да чува миран сан“. Пошто је београдски читалац, уз осећање мучнине, бола, и вероватно заувек у меморију усељену слику малог несрећника, могао да размотри ову параду месијанске самосвести новинарске професије, био је суочен и са недоумицом да ли да да опрост главној уредници „Политике“, чије је признање да „сноси пуну одговорност, и да за њу није било дилеме: објави и буди проклет“, у писаном обраћању, уследило већ сутрадан.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *