Почетна / БРОЈ 382 / Зелене стране – Трансплантација органа, да ли су нам о томе све рекли?

Зелене стране – Трансплантација органа, да ли су нам о томе све рекли?

Пише Мара Кнежевић Керн
Зашто су лекари приступили промени дефиниције смрти одлучивши да се уместо чекања на престанак дисања и циркулације крви, уведе термин „мождана смрт“

Поучен богатим колонијалним искуством, Махатма Ганди је будућим жртвама „демократских промена“ поручио: Закони су све што ћете добити од Запада. Ако тада нисмо разумели о каквим се оковима ради, данас смо у прилици да осетимо тежину закона-услова за „прикључење“, „партнерство“, „усвајање заједничких вредности“…Систематско, легитимно претварања свих људских активности, емоција, креативног потенцијала па чак и репродуктивних способности у робу, довело је до предлога за измену закона о поклањању органа, којим би сва људска бића била у обавези да своје органе предају држави, кад она процени да им више нису потребни. Процедура око „примопредаје“ подразумева поверење у оне који процењују да вам нема спаса, па је разумно очекивати предлог закона о поверењу као грађанској обавези.

 

НЕЋЕТЕ МИЛОМ, МОРАЋЕТЕ СИЛОМ

После закона о претварању материце у простор за изнајмљивање, стиже нам закон о преузимању органа, без обавезе прибављања сагласности од даваоца или породице. Принуда је уследила после слабог одзива становништва Србије да ‒ по угледу на напредни свет – приступи масовном прибављању донорских картица. Неспремност нашег народа на бланко потписивање пакта с непознатим партнером, под још мање познатим условима, покренуло је механизме за наметање још једне колективне кривице, уз одлуку да се примени принцип: нећете милом, мораћете силом.

Медији су већ започели некрофилични пропагандни рат, насловима од којих се коса диже на глави: „Младић X (с тешком срчаном маном) имао је срећу што је младић Y (власник здравог срца) страдао у саобраћајној несрећи…“ Можда бисмо били мање осетљиви на ове иритантне апеле на хуманост, да нас мајке жртава донорске епизоде из „жуте куће страве“, не подсећају да су сви хирурзи ‒ учесници у масакру – пацовским каналима евакуисани у Унију, где су (према старом добром обичају Запада из акције „спајалица“), укључени у тимове за трансплантацију.

Можда бисмо временом и повратили поверење у државу, струку, ЕУ… да је посао пребројавања „на живо“ вађених органа Срба са Косова на време обављен, и да се изнад читаве приче не вије сенка мафије у белим мантилима, смештене у ЕУ сигурну кућу . Толико о поверењу.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *