Почетна / БРОЈ 383 / Успаванка

Успаванка

Драгомир Антонић 

Ћирилицу прогласише опаснијом од еболе, нилског вируса и осталих болести. Опасна је зато што њом Срби пишу. Зато се мора уништити. Слово, реч, писмо мора се Србима одузети

Прође Преображење. Неверне Томе су се могле уверити да православље и српска народна традиција не греше. Како је ред, време се преобрази. На неколико дана. Да се људи опомену да Бога има. Не ваља ниједном иксану да ово заборави. Ко заборави не вреди му касније његово име призивати и њему се жалити кад невоље снађу. Он нам је на време дао разум и слободу избора. Зато мислимо сопственом главом, трипут меримо пре него што пресечемо. Кад одлуку донесемо, трудимо се да је у дело претворимо. Никад није тешко као што нам се чини. Нити је тешко прави избор учинити. Сваки дан покаже где су пријатељи, а где су они који би нам зло са задовољством чинили.

 

РЕЖЕ И ПРЕЖЕ На православне Србе се окомили из комшилука и бриселског епископата. Из викаријата римског бискупа никад нису ни престајали. Реже и преже. Сад им сметају слова и речи. Оно што беше на почетку, 7523. године после стварања света, засмета хрватским сподобама у Вуковару. Нема више слова и речи писаних ћирилицом. Ћирилицу прогласише опаснијом  од еболе, нилског вируса и осталих болести. Опасна је што њом Срби пишу. Зато се мора уништити. Слово, реч, писмо мора се Србима одузети. Затим на ред долази православна вера. Прво атеизам, потом екуменизам, па унијаћење. Онда под управу „непогрешивог“ римског бискупа. Оно, јесте да већ неколико година римокатоличком шизмом владају двојица „непогрешивих“, што се не памти да је икад било. Нико да објасни – откуд данас потреба за двојицом? Није ваљда да је један папа предвиђен само за Србе а други за остале? Или им је грађевина попустила па морају двојица да је подупиру! Нас зато не би требало да буде брига. Нека они сами решавају како ће објаснити својим члановима догму о непогрешивости римског бискупа. Наша је брига да заједнички са сестринским православним црквама чувамо веру од Бога даровану. Не смемо ништа радити док се са Руском православном црквом не договоримо. Све православне, а поготову Српску и Руску цркву, чекају велика искушења ове и наредне године. Заједно смо јачи.

У Србији народ стоички подноси сваку муку. Мало освежења око Преображења помогло је да се људи, воће, живина, овце, јагњад, краве мало од врелине поврате. Суша је узела данак. Кукурузу помоћи нема, а биће тешко и сaкупити (боље рећи купити) сено за зимску прехрану стоке. Могла би држава или локална самоуправа, која приход остварује од разних приреза и разреза, да уместо што из буџета одваја средства за разноразне „независне“ агенције, одвоји нешто средстава за набавку сена и сточне хране.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *