Почетна / БРОЈ 383 / Српска историја по албанској мери

Српска историја по албанској мери

Пише Милан Дамјанац
У српским уџбеницима историје се на перфидан начин спроводи промена свести а деца убеђују да Космет није српски, већ станиште аутохтоног албанског становништва

Последњих дана се у медијима повела важна полемика о садржају уџбеника историје за шести разред основне школе у издању „Завода за уџбенике“. Конкретно, у медијима се спомиње спорно место у уџбенику на којем се наводи да су Албанци потомци Илира, и самим тим, староседеоци Балкана.

СПИНОВАЊЕ ЈАВНОСТИ

Овим поводом реаговао је и „Завод за уџбенике“, чији је уредник Небојша Јовановић показао колико је лако, користећи површност овдашњих медија, обманути нашу јавност. На новинарско питање зашто у уџбенику пише да су Албанци староседеоци и потомци Илира, наиме, Небојша Јовановић одговорио је да у уџбенику о којем је реч није написано ништа што је научно и фактографски спорно, те да је једна од примедби била да се Албанци третирају као посебан народ. То је, додао је Јовановић, потпуно неоснована примедба – Албанци јесу посебан народ без обзира на дневнополитичке конотације. Ово је класичан спин. Никада нико није приговорио због чињенице да се Албанци третирају као посебан народ. Албанци несумњиво јесу посебан народ. Приговор на рачун „Заводовог“ уџбеника (који је овај аутор изнео још 2010. године) тицао се наводног статуса староседелаца Албанаца на овим просторима и њихове лажне везе са Илирима, али о томе ни речи. Изнете су и тврдње да су уважене примедбе Патријарха српског г. Иринеја и да је из новог издања уџбеника из 2015. године избачен део о постојању македонске нације у средњем веку и да је „релативизован“ статус Албанаца као староседелаца, али је истовремено констатовано и како је неоснован приговор на тврдњу из уџбеника да је цар Душан освојио албанске крајеве. А управо ова невероватна теза, а и много значајније и поразније од њих, могу се прочитати у овом скандалозном уџбенику.

Додатна невоља је у томе што споменуте измене у садржају нове верзије уџбеника, одштампане 2015. године, није могуће проверити, пошто у „Заводу“ и даље продају верзију из 2012. године, тако да остаје да представницима „Завода“ верујемо на реч. Ипак, не само да ове измене нису довољне већ суштински не утичу на квалитет уџбеника. Уџбеник има толико спорних места да је поштеније писати нови него преправљати стари. Штавише, овај уџбеник, за шести разред основне школе, није и једини уџбеник у којем се спомињу овакве, најблаже речено, спорне тврдње; и у уџбенику за други разред гимназије се понављају нека од ових спорних места. Писци уџбеника нису исти, што јасно говори о тенденцији да се одређена места из српске историје од стране различитих аутора запишу на сличан начин.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *