Почетна / БРОЈ 381 / Србија са четири прста

Србија са четири прста

Држава и њено власништво на мети неолибералне интернационале

Пише Никола Мартић
Данас се јасније него икада види да је идеолошка догма да „приватизација нема алтернативу“ Србију одвела директно у књижевну фикцију Миодрага Булатовића у роману „Људи са четири прста“. Како смо се сви заједно нашли заробљени у пишчевом емигрантском универзуму похлепе и очаја?

Контроверзни власник Српске фабрике стакла, Бугарин (име није битно) за којим трагају бугарски органи гоњења, сасвим либерално, дакле слободно, богатио се на рачун препреке либералног прогреса – српске државе. За гас и струју дугује српској држави 20 милиона евра (!?) колико је, ваљда, био слободан да увећа свој лични конто.

Поменути лик као да је међу нас доспео из романа Миодрага Булатовића „Људи са четири прста“. У духу индивидуализма, личног интереса и слободе, без икаквих обзира према овој заједници, Параћину и запосленима, дакле потпуно неморално, интернационални „спасилац српске привреде“ је имовином тако „газдовао“ да фабрици и целом граду прети економски колапс а радницима глад, очај и улица. Бугарину, „добитнику“ неолибералне светске заједнице, грађанину предаторског братства из Булатовићевог емигрантског универзума којим је он још 1975. упозорио како ће изгледати постмодерни свет и Србија у њему, наравно, у духу новог дискурса похлепе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *