Почетна / БРОЈ 381 / Срби у канџама геноцида

Срби у канџама геноцида

Драгомир Анђелковић 
Уништавали су нас и пре Јасеновца – где су у том погледу достигли врхунац и превазишли по морбидности Аушвиц – и после њега у „Олуји“ и ван ње. Намеравају и даље да нас затиру. Шта нам је чинити?

Да ли можете да замислите да у Минхену и у низу других немачких градова – уз образложење да је био полетан ако већ не и успешан сликар, што наводно треба раздвојити од његовог политичког деловања – постоји улица Адолфа Хитлера? Или да се у немачким и аустријским историјским делима карактерише као „велики патриота“ Рајнхард Хајдрих, уз фирера кључни нацистички „архитекта“ Холокауста? Одговор је сигурно – не! Али зато у нама суседној ЕУ Хрватској има градова, укључујући и други по величини тамошњи урбани центар (Сплит) – у којима су улице називaне по Милету Будаку, а неки албански историчари кују у небеса Мустафу Крују. То је друга страна срамне „медаље“ коју као народ носимо (трпимо?). Реч је о томе да смо негативни шампиони у занемаривању сопствених жртава и страдања, и да тако охрабрујемо непријатеље да иду у крајност у омаловажавању наших жртава. Запостављамо и оне који су се бавили нашом трагедијом. Колико Срба, примера ради, данас зна ко је био др Никола Николић?

 

МИЛИША И НИКОЛИЋ

Миле Будак, хрватски писац и током постојања НДХ министар у влади те монструозне творевине, творац је модела решавања српског питања на територијама под контролом Загреба. Он се своди на формулу: трећину Срба асимилирати (покатоличити) трећину протерати, трећину ликвидирати. А председник владе „Велике Албаније“ Круја, формулисао је албански рецепт за решавање „српског питања“ на Косову и Метохији. Он је 1942. албанским првацима на КиМ поручио да што пре тамошње Србе треба убити на лицу места или депортовати у логоре. Због наведеног многи Хрвати и Албанци и данас памте и воле Будака и Крују. С друге стране, ми Срби занемарујемо резултате геноцидних недела тих људи и њихових сабораца, као и оне који су на прави начин о злоделима над српским народом говорили.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

3 коментара

  1. Dusko - zeja Jovanovic

    Interesuje me kako kupiti knjigu od …Dr.Nikole Nikolica „Jasenovacki logor smrti“…..hvala i pozdrav…

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Изјаве Монтгомерија :

    Да је Дејтон данас насиље над Муслиманима и Хрватима и да његове бројне мане спречавају помирење и чине БиХ нефункционалном;

    Да је проблем с Дејтонским споразумом, присиљавање Бошњака и Хрвата да наставе са својим споразумом из рата којим је био формиран ентитет звани Федерација БиХ и да је то је велика грешка и да је требало да Хрвати добију властити ентитет;

    као и изјаве представника хрватске власти на челу са председницом и врховном заповједницом Оружаних снага Р.Хрватске Колиндом Грабар Китаровић, поводом прославе Олује у Книну, је само наставак лакрдијашке политике, која се спроводи под патронатом САД-а и ЕУ.

    О колико одговорним говорницима је реч, подсетити ћу наше грађане само на неке обавезујуће и кључне одлуке, из претходног периода:

    Oпшти оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини
    (започет у Дејтону 21. новембра 1995., а потписан у Паризу 14. децембра 1995.)
    Чланoви
    Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска и Савезна Република Југославија („Странке“),
    • Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска и Савезна Република Југославија („Странке“),
    • Признајући потребу за свеобухватним споразумом ради окончања трагичног сукоба у регији,
    • Желећи придонијети том циљу и промовисати трајни мир и стабилност,
    Споразумјеле су се како слиједи:

    Члан I

    Странке ће регулисати своје односе у складу са начелима изложеним у Повељи Уједињених нација, као и са Хелсиншким завршним документом и другим документима Организације за европску безбједност и сарадњу.

    Странке ће посебно потпуно поштовати међусобну суверену једнакост, рјешавати спорове мирним путем, те се суздржати од сваке акције, пријетњом или употребом силе или на други начин, против територијалне цјеловитости или политичке независности Босне и Херцеговине или било које друге државе.

    Члан X

    Савезна Република Југославија и Република Босна и Херцеговина признају једна другу као суверене независне државе унутар својих међународних граница.

    Члан XI

    Овај Споразум ступа на снагу његовим потписивањем.
    Склопљено у Паризу, дана 14. децембра 1995. на босанском, хрватском, енглеском и српском језику, с тим да је сваки текст једнако вјеродостојан.“

    Потписници Општег оквирног споразума су, према редослиједу потписивања,

    за Републику БиХ Алија Изетбеговић,
    за Републику Хрватску др. Фрањо Туђман и
    за Савезну Републику Југославију Слободан Милошевић.
    Потписивању су свједочили и то потврдили својим потписима, према редослиједу потписивања,
    за Предсједништво Европске уније Фелипе Гонзалез (Felipe Gonzalez),
    за Француску Републику Жак Ширак (Jacques Chirac),
    за Савезну Републику Њемачку Хелмут Кол (Helmut Kohl),
    за Руску Федерацију Виктор Черномирдин (Viktor Cernomirdin),
    за Уједињено Краљевство Џон Мејџер (John Major) и
    за Сједињене Америчке Државе Вилиам Клинтон (William Clinton).

    Наведеним споразумом, странке у споразуму, својим потписима обавезале су своје државе, Републику Босну и Херцеговину, Републику Хрватску и Савезну Републику Југославију, да ће посебно и потпуно поштовати међусобну суверену једнакост, да ће се суздржати од сваке акције, пријетњом или употребом силе или на други начин, против територијалне цјеловитости или политичке независности, како Босне и Херцеговине , тако и било које од тих држава, што Р.Хрватска, као и велики број чланица ЕУ и САД, НИСУ ИСПОШТОВАЛЕ, јер су признале само проглашено Косово и тиме учествовале у рушењу ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА Р.Србије.

    Због тога се поставља логично питање УН, ако наведене државе нису испоштовале, оно на што су се обавезале, да ли је Р.Србија дужна поштовати територијални интегритет Р.Хрватске и наведених држава?

    Из горе наведеног произлази, да СБ УН од свих тих држава потписника, присиљава само Србију , да испуњава потписане обавезе.

    Следећи докуменат, које су донеле УН, је План З-4 (скраћено од Загреб 4) ,
    је назив мировног споразума који је предложен ради окончања рата у Хрватској за Републику Српску Крајину.

    Прелог је припремила група Загреб 4, позната као мини-контакт група, коју су чиниле САД, Русија и Европска унија (преко Француске и Немачке).

    Њихов план је предат хрватским и крајишким властима у јануару 1995. године, али никада није примењен звог операције Олуја, која је уследила у августу исте године.

    Већ две деценије, сваког 4. и 5. августа, уз велику помпу, Хрватска прославља прогон из Хрватске више од 500 000 својих грађана српске националности. То етничко чишћење, својствено нацистима, проглашено је за дан хрватске државности а хрватски савезници који су подржавали етничко чишћење шуте, што значи да га прећутно подржавају.

    Председница Хрватске и врховна заповедница оружаних снага, Колинда Грабар- Китаровић у Книну изјављује:
    .
    „Drage Hrvatice i Hrvati u domovini i svijetu, i sve hrvatske državljanke i državljani, od srca vam čestitam Dan pobjede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja i 20. obljetnicu slavne vojno-redarstvene operacije Oluja.
    Poseban pozdrav svim hrvatskim braniteljima, ma gdje bili. Posebno danas moram pozdraviti sve one koji su sudjelovali u Oluji, posebno zapovjednike ratnih postrojbi, ali isto tako, moramo se u ovom trenutku prisjetiti i odati pijetet svim poginulim, umrlim i nestalim hrvatskim braniteljima, ………….итд.

    Својим говором у Книну, хрватска председница пркоси Повељи УН, ПРКОСИ Хелсиншкој повељи о људским правима, Европској повељи о људским правима, највишим републичким прописима – Уставима Р.Хрваске, који су важили у СФРЈ, тековинама НОР-а, којима су Хрватској повраћене изгубљене територије, свим мировним акцијама, мировним резолуцијама и плановима, мировним мисијама УН и слави оружани – војни напад на подручје заштићено мировном мисијом УН и војну АГРЕСИЈУ извршену на мирне грађане и њихово етничко чишћење.

    Повеља УН у ГЛАВА VI , говори о мирном решавању спора:

    Чланови Уједињених нација који су одговорни или који преузимају на себе одговорност за управљање територијама чији народи још нису постигли пуну меру самоуправе признају начело да су интереси становништва тих територија од првенствене важности и прихватају као свету дужност обавезу да унапређују у највећој могућој мери, у оквиру система међународног мира и безбедности установљеног Повељом, благостање становништва тих територија и, у томе циљу:

    да осигурају, уз дужно поштовање културе народа у питању, њихов политички, економски, социјални и просветни напредак, правично поступање с њима, као и да их штити од злоупотреба;

    да развијају самоуправу, да посвећују дужну пажњу политичким тежњама тих народа, као и да им пружају помоћ у прогресивном развоју њихових слободних политичких установа, у складу с посебним условима сваке територије и њених народа и различитог ступња њиховог напретка;

    да развијају међународни мир и безбедност.

    Уједињене нације успоставиле су под својим руководством међународни систем старатељства за управљање и надзор над територијама Републике Српске Крајине.

    Основни циљеви система старатељства, у сагласности с циљевима Уједињених нација утврђеним у члану 1 Повеље, јесу да учвршћује међународни мир и безбедност;

    да унапређује политички, економски, социјални и просветни напредак становништва територија под старатељством и њихов прогресивни развој у правцу самоуправе или независности, како то одговара посебним условима сваке територије и њених народа и слободно израженој жељи заинтересованих народа као и условима сваког споразума о старатељству;

    да подстиче поштовање права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик или веру, као и да подстиче осећање међусобне зависности народа света; и

    Р.Хрватска ништа од наведеног мировног плана, није испоштовала према Српском народу РСК и оном делу који живи и који је живео на њеној територији, ван подручја РСК.

    У протеклом периоду у Хрватској је стално подстрекавано непријатељство према Србима , а хрватске власти ни не размишљају да се суочавају с чињеницама о великом броју убијених и прогнаних недужних, да су толика насеља попаљена и разрушена и да је преко 500 000 људи морало отићи, а да им није омогућено да се врате на начин којим је то омогућено неким другим грађанима на неким другим просторима бивше Југославије.

    Две деценије од „Олује“, „ Бљеска“ и етничког чишћења Срба у подручјима ван РСК, проблеми избеглих и оних Срба који су остали да живе у Хрватској, су без решења, а СБ УН и ЕУ , уопште не размишљају да створе услове за повратак протјераних и да омогуће нормалан живот осталих у Хрватској, да им се омогући остваривање њихових стечених права, односно. нитко од њих ни не помишља да спроводи мировни споразум УН, плана З -4.

    Из свега написаног, поставља се логично питање одговорнима у УН :
    „Зашто УН спроводе двосруке аршине према Албанцима КиМ у односу на Србе Хрватске“?

    Албанцима КиМ стварају државу, док се итовремено игнорише етничко чишћење и истребљење Српског народа Хрватске, односно одузимају им се сва стечена права!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Душан Буковић

    У Лондонској “Нашој речи” објављен је чланак инжењера Стеве Косановића под насловом “На конференцији са Бакарићем”, где cтоје ове речи:

    “Половином јуна 1943, позва ме Владимир Бакарић на разговор. Он је тада био политички комесар за Хрватсаку а штаб му је био у Крбавици, Лика. У позиву је такођер стајало да предам дужност политичког комесара батаљона Кордунском одреду јер ће ми Главни штаб додијелити нову дужност…

    У односу на српски народ Бакарић је једини од хрватских комуниста који је јавно признао Србима њихов главни и најважнији удео у Н.О.Б., можда то није ни могао да избјегне, јер драма српског народа одигравала се пред његовим очима. Остали чланови Штаба и Централног комитета Хрватске омаловажавали су овај утјецај Срба ради тога јер су скоро сви били провејани клицом шовинизма. Бригаде, дивизије и корпуси носили су само хрватска имена, ма да су их, већину, сачињавали Срби. Крајем 1942, насловна страна Борбе пише: “Хрватска бригада ослободила српску дијецу”. Радило се о IV Кордунској бригади у којој је било поред 1200 Срба свега десетак Хрвата. Та сирота дијеца, о којој је Борба писала, одведена су са Козаре у један католички самостан у Јастребарско. Покојни Миле Мартиновић, комесар те бригаде, причао ми је: “Кад сам пребројао дијецу и постројио да се крећу у средини бригаде, како би што боље били заштићени, један дечкић од десетак година ухвати ме за руку и рече, ‘Чико, нисмо сви овдје који смо дошли са Козаре’, – Гдје су остали?’, запита Миле, уплашено дијете. ‘Ту доле, у врту, има пет закопаних које су ‘сестре’ убиле. Хоћете ли их чико, откопати? Ми ћемо, их носити јер су из нашег села. Мајке су нам рекле да се ни мртви не раздвајамо’…“ (Види: Стево Косановић, На конференцији са Бакарићем, „Наша реч“, Јануар 1974, бр. 251, London, Great Britain).

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *