Почетна / БРОЈ 382 / Срби између Руса и Американаца (први део)

Срби између Руса и Американаца (први део)

Пише Драган Коларевић
Руси су, упркос томе што је „Велика Србија“, као идеја, била уперена против њиховог присуства на Балкану, свесрдно помагали Србију у ослобађању вековима окупираних територија, што је нарочито дошло до изражаја доласком на престо династије Карађорђевића 1903. Енглеска је пак подржавала Србију када је њена политика била хладна према Русији

Историја се не понавља?

У почетку Првог светског рата заштитник Срба и Србије био је руски цар Николај Други Романов. Одмах по нападу на Србију 28. јула 1914. објавио је рат Аустроугарској и Немачкој. Он је спасао српску војску 1916. од сигурног уништења, на обали Јадранског мора после преласка Албаније, јер је поставио ултиматум западним савезницима: или ћете дати бродове да превезу српску војску из албанских мочвара на Крф или ја склапам сепаратни мир са Немачком и Аустроугарском и остављам вас… Тако је постао и у народу запамћен као омиљена личност, омиљени „српски Руски Цар“. У Русији има оних који не воле Николаја Другог Романова, али „ко је Србин и српскога рода“ обожава овог митског владара.

У Првом светском рату срушена је руска царевина. Руски цар је убијен. Сви чланови његове породице су ликвидирани. Ипак, можда ће се једног дана, од некуд, ни из чега, неки Романов појавити, васкрснути – маштају Срби заљубљени у Царску Русију. Пад Романових поклопио се са почетком краја Србије као слободне државе, можда ће једног дана ток историје потећи у супротном смеру.

На крају Првог светског рата заштитник Србије био је амерички председник Вудро Вилсон. Формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, чиме су остварене скоре све идеје из „Начертанија“ (1844.) које је Илија Гарашанин преузео из „Плана“ Франтишека Заха и „Савета“ Адама Чарториског. Историчар проф. др Слободан Г. Марковић је утврдио да је 95 одсто „Начертанија“ Илије Гарашанина преузето из „Плана“ Франтишека Заха. Дакле, док говоримо о Начертанију говоримо, у ствари, о Плану Франтишека Заха.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

(Из рукописа књиге „Масони и Сарајевски атентат“)

 

Наставиће се

 

2 коментара

  1. Душан Буковић

    Светозар Марковић је замишљао време кад ће у Србији престати националност и настати интернационалност. Нема сумње да је Марковићева теорија и пракса српских маркисиста и довела до данашњег стања у којем се налазе Срби.

    Узимајући у обзир студију Илије Станојчића, коју је објавио под насловом “О једном досад непознатом чланку Светозара Марковића о парламентаризму и националном питању”, где дословно стоји:

    “… У тим првим чланцима Марковић ће третирати и однос националног и
    интернационалног у пракси решавања националног питања. ‘Ми разумемо, пише Марковић, потребу да се различити народи скупе, да живе заједно у једној заједници. Ми замишљамо време кад ће престати ‘народност’ и настати ‘човечанство’. Али то време може се спремити само развитком и образовањем разних народа, развитком индустрије и пуног саобраћаја… То је стање дакле тек резултат народног развитка. А дотле треба доћи… Важно је напоменути да Марковић, иако истиче принцип ‘самопределења’, тј. право
    сваке нације да заснује своју самосталну државу, говори и о могућности да се касније разједињене нације уједине, али, разуме се, на сасвим другим друштвеним и политичким основама….” (Види: Илија Станојчић, О једном досад непознатом чланку Светозара Марковића о парламентаризму и националном питању, Споменик CVI, САНУМ, Оделење друштвеих наука, Нова серија бр. 8, Београд, 1956, стр. 6).

    Такође, имајући на уму да је Родољуб Чолаковић такозвани „Роћко“ изнео своје комунистичко-троцкистичко мишљење и став о националном питању у једном чланку који је објављен под насловом „Правилан став о националном питању”, где дословно каже:

    “… Нација је резултат кретања друштвене поделе рада и овај јој (а не посебни интереси било које одвојено узете, класе или слоја у друштву) одређује оквире деловања и постојања као и суштину…” (Види: Родољуб Чолаковић, Правилан став према националном питању, “Социјализам”, бр. 2, Београд, 1959).

    Најочигледнији пример националног питања у свету биће решен према плану који је истакао Димитрије Захаровић Мануилски у једном говору давне 1925, као члан Извршног одбора Комунистичке интернационале, чија се Централа налази у Њујорку још од 1872. године, у којем је дословно рекао:

    „ … Национални сукоби и мржња играју и играће важну улогу у социјалним борбама тих земаља. Савршено нелењинистички би било кад не бисмо искористили те конфликте. Наш задатак није у томе да ублажујемо националне супротности, да би на тај начин створили повољне услове за „чисто“ класне борбе. Напротив, ми морамо да такав положај, заоштрен тако оштрим супротностима, искористимо за циљеве пролетерске револуције…“ (Види: Гордана Влјачић, Југославенска револуција и национално питање 1919-1927, Загреб, 1987, стр. 504; Сима Марковић, Трагизам малих народа – Списи о националном питању. Приредила и предговор написала др Десанка Пешић, Београд, 1985, стр. 176).

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Taj ruski car je urušio Rusku državu toliko da nije bila u stanju da se odbrani. Za njegovog vremena su seljaci umirali od gladi najmanje onoliko koliko i u SSSR-u tridesetih godina. Štrajkači su bili ubijano od stane vojske. Ništa u tom čoveku nije bilo sveto, pa i pomoć Srbiji je bila uslovljena njegovim interesima na Balkanu.
    A Vilson nije štitio ili simnpatisao južne slovene zbog njih, nego je gradio države članice „sanitarnog kordona“ prema Nemačkoj.
    I prva i druga Jugoslavija su bile podržavane od Engleske, Amerike i Francuske dok su se suprostavljale Nemačkoj.
    Kada je tog otpora nestalo, nestale su i te Države i zapadnih država.
    Kao pravom republikacu mi je odvratna pomisao da bi neko trebao da vlada državom samo zato što mu je i otac vladao, a da ne govorim o prečem pravu, navodno plemenitih na bolji život.
    Bar smo mi svedoci da su ljudi na vlasti dramatično inferiorniji od proseka stanovništva.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *