Почетна / Регион / Словеначки Давид би да купи српског Голијата

Словеначки Давид би да купи српског Голијата

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина
Власник Телекома Словеније није успео да ували то предузеће ниједном страном купцу, а сада би да огроман минус у каси закрпи преко наводне „докапитализације“ (није јасно ко би за то уопште дао новце) и нових кредита ради куповине – српског „Телекома“

Словеначки „Телеком“, чија је продаја страном „стратешком“ купцу прошле седмице дефинитивно и неславно пропала, досетио се необичном спасу па је колико одмах предао „необавезујућу понуду“ за преузимање компаније „Телеком Србија“. И то чим је у Београду обзнањено да се исти даје у продају. Иницијатори ове необичне куповине, у тренутку када словеначки „Телеком“ већ годинама тражи ко ће да га купи и обезбеди му опстанак на тржишту, саопштили су своју намеру словеначкој јавности као да је куповина српског „Телекома“ већ готова ствар, вазда уверени да ће српска влада, обасута обећањима о „помоћи на путу ка ЕУ“, бити податна и по питању закључења тог бизарног и надасве сумњивог посла. Информација, међутим, није у стручном делу словеначке јавности побудила патриотски занос o питању изгледа да неко словеначко предузеће (после серије куповина у којима су последње перјанице словеначке привреде, попут „Меркатора“ и престижних хотела у Порторожу, клизнуле у руке власника из Хрватске) коначно „наскочи“ бар неку трофејну фирму из Србије, кад из Хрватске то више није могуће.

Тако су словеначки финансијски експерти, на челу са берзанским мешетарима, вест да је словеначки „Телеком“ наумио да пазари српски – дочекали салвом подругљивих коментара. У свету финансија, како су објаснили, нема много примера да фирма чији власник (у конкретном случају – словеначка држава) незадовољан њеним пословањем и жељом да путем њене продаје дође до свежег новца – истовремено купује неку другу фирму. Уз то, словеначки „Телеком“ није усамљен у напору да се дочепа српског „Телекома“, већ га чека надметање са озбиљним „играчима“ попут „Дојче телекома“ и „Франс телекома“, а у утакмици су и бројни фондови попут „Адвент интернешенела“, „Апола“, „Колбек кепитала“, „Америка мовила“ (у власништву мексичког бизнисмена Карлоса Слима)…

[restrictedarea]

 

ИСПОД ЖИТА

„Дојче телеком“ има јак интерес да освоји највеће телекомуникационе понуђаче на Балкану, тачније у државама насталим на тлу некадашње СФРЈ, нарочито откако је купио хрватски „Телеком“. „Дојче телеком“ је дуго времена важио и за најозбиљнијег, безмало повлашћеног купца словеначког „Телекома“, али је тик уочи продаје одустао да би одмах потом у игру ускочио Фонд „Синвен“ из једне од пореских оаза, чија је улога била, како тврде словеначки аналитичари, да за рачун немачког купца у сенци (Дојче телеком) додатно обори цену словеначке компаније. У чему је „Синвен“ и успео, јер је цена акције словеначког Телекома на почетку продаје била око 400 евра, а сада вреди четири пута мање. Како су саопштили љубљански електронски медији, после прошлонедељног „Синвеново“ одустајања од куповине, акција словеначког „Телекома“ срозана је далеко испод 100 евра.

И док су домаћи власници очајни, страни партнери упозоравају да то можда и није тако лоше, јер се на примеру хрватског „Телекома“ показало да су очекивања како купца а још више продавца – била далеко изнад реалног. У Хрватској није дошло до очекиваног процвата тамошњег „Телекома“ после продаје немачком власнику. „Дојче телеком“ је инвестирао неупоредиво мање него што се очекивало, па је влада премијера Зорана Милановића принуђена да крене са увођењем паралелног система базних станица, после чега се суочила са новим притисцима незадовољног Берлина због угрожавања (немачког) монопола у лику „Хрватског Телекома“. Све то би  и те како морало да занима и Србију која у „Телекому Србије“ има 58,11 одсто власништва, 20 одсто акција је у рукама компаније, док 21,89 одсто фирме поседују физичка лица.

Изненадни интерес и муњевита понуда словеначког „Телекома“ за куповину „Телекома Србије“ утолико су необичнији, не само због лошег пословања словеначке компаније него и због њених веза са актуелном политиком земље и њене владе. „Телеком Словеније“ нема довољно свежег капитала ни за себе (отуда толико разочарање јер су са пропалом продајом одлетели и снови о преко потребној модернизацији и улагањима новог газде у изанђалу мрежу) а камоли за куповину и нове инвестиције у српски „Телеком“, што доказују и нетом објављени подаци о планираном отпуштању око 500 запослених у словеначком предузећу. Други проблем словеначког „Телекома“ јесте дугогодишње „исцрпљивање“ компаније, што изнутра, што споља. Посланици из редова деснице словеначки „Телеком“ поспрдно називају „банкоматом левих странака“, јер је јавна тајна да су многи појединци и фирме, повезани са актуалном влашћу, били привилеговани у „пословању“ са домаћим „Телекомом“, при чему није занемарљиво да су последњих двадесетак година Словенијом кормилариле махом партије левог политичког спектра. Тако су склопљени бројни уговори који су наштетили словеначком „Телекому“ и навелико црпећи капитал из фирме.

Државно тужилаштво је касно почело са утврђивањем неправилности, а окаснио је и судски прогон починитеља. Један од најпознатијих случајева је пример Леонарда Ф. Пеклара, једног од првих менаџера словеначког „Телекома“, који је склапајући штетан уговор са „Телекомовом“ кћеринском фирмом СиОЛ оштетио матично предузеће (државни Телеком) за милионске износе (у еврима). Спис је толико дуго таворио по фиокама, да је после десет година наступило застаревање, јер су словеначки судски органи имали проблеме да Пеклара лоцирају у Дубаију – иако се он тамо није посебно крио а обашка је и током протеклих година прегршт пута долазио кући, у домовину. Тужилаштво је потрошило шест година да истражи његов случај. Безуспешно, бар што се судског епилога тиче. И обештећења „Телекома Словеније“. А то је само једна од бројних корупционих прича везаних за пословање „Телекома Словеније“.

ПОГУБНА АЛБАНСКА ВЕЗА

Слична прича се поновила и у случају Албафона, четвртог највећег мобилног оператера „Оне“ у Македонији. „Албафон“ је користио мобилну мрежу словеначког „Телекома“ односно локалног оператера Оне, предузећа које је у Македонији својевремено купио „Телеком Словеније“. „Албафон“ је опслуживао готово искључиво албанско становништво широм Македоније, што се лепо видело и на сајту ове фирме, где је све писало само на албанском језику. „Телеком Словеније“ се гадно преварио у рачуници, рачунајући на профит приликом склапања послића са предузећем у Македонији. Наиме, била би то добра инвестиција, али само под условом да албански купци – корисници „Албафонових“ услуга, којих се током две године рада „Албафона“ накупило шеснаест хиљада – плаћају доспеле рачуне. То се, међутим, није десило, па су „Албафонова“ дуговања за коришћење мреже остала неизмирена, без шанси да икада буду наплаћена, с обзиром на то да је „Албафон“ свим својим клијентима послао СМС поруку да престаје са радом па нека се пребаце код другог оператера.

Укратко, албански корисници услуга словеначке кћеринске фирме у Македонији ојадили су своје „пословне партнере“ до балчака, па је пословодству у Љубљани пропао маневар са заташкавањем тог фијаска у пословним круговима. Коначно, и британски Фонд „Синвен“ је у финалном, најважнијем тренутку преговора о куповини „Телекома Словеније“ истакао да је неприхватљиво широкогрудо пословање кћеринског „Телекомовог“ предузећа „Оне“ у Македонији. Тек тада су испливале на светло дана све појединости, укључујући и чињеницу да Синвен захтева да се Телеком Словеније прво (пре склапања уговора о продаји) ратосиља лоших инвестиција у Македонији, оценивши куповину оператера „Оне“ као проблематичну и губиташку. „Синвен“ је чак захтевао да Словенија утиче на македонска регулаторна тела да убрзају дозволу за удруживање фирме „Оне“ са аустријским оператером „Вип“. Како се ништа од тога није десило, преговори о куповини „Телекома Словеније“ су крахирали, а акције словеначког телекомуникационог предузећа доживеле нов суноврат.

Кад се подвуче црта, произлази да власник „Телекома Словеније“ није успео да ували то предузеће ниједном страном купцу, захваљујући и лошем „бизнису“ са албанском фирмом у Македонији, а сада би да огроман минус у каси закрпи преко наводне „докапитализације“ (није јасно ко би за то уопште дао новац) и нових кредита ради куповине – српског „Телекома“! Тај „спасоносни план“ за „Телеком Словеније“ споран је и због чињенице да је словеначки „Телеком“ већ годинама присутан и на Косову, где му „пословне успехе“, тачније јефтину куповину локалне инфраструктуре „обезбеђује словеначка војна сила“, како се за „Дело“ још 2008. године похвалио тадашњи командант словеначких трупа на Косову (под плаштом НАТО) Ведран Божич. Продор словеначког капитала на тржиште Косова био је и остао, како је тада признао тај високи официр Словеначке војске (недавно је догурао чак до начелника Генералштаба) један од приоритета и најважни задатак присуства словеначких војника на Косову. Није чудо што су инвестиције словеначког „Телекома“ у предузеће ИПКО и сличне пројекте на Косову –баш за Божичевог вакта у војној бази код Пећи – биле на врхунцу. Легенда о Давиду и Голијату може бити инспиративна али у пословном свету нема места за бајке, па би био вишак ироније уколико би Телеком Словеније губитке које је „зарадио“ захваљујући пропалим пословима са албанским предузетницима у државама у окружењу – сад „покрио“ и надокнадио исцрпљивањем много већег Телекома Србије.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. pa oni ovde imaju svoje ljude. sta radi dinkiciz potaje, pa profesor labus, pa ministar pitic,pagospodin vlahovic,pamnogi drugi koji sada arce ono sto su pokrali. slovenci su tu u prednosti nad svim stranim firmama. they know how, sa srpskim prodanim fukarama/znaju kako i kome da se obrate, umalo da zaboravim gospodina dulica. pogledajte dame i gospodo nekogbugarskog hohstaplera koji je vlasnik staklare paracin. bugarska je za njim raspisala poternicu, a on glavni kapitalista u srbiji. slovenija darezimiramo, nije bez sanse.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *