„Сандинисти“ и моћ хрватског лобија у Србији

Поводом текста Душана Пророковића „Ми, Хрвати!“, „Печат“ бр. 383

Пише Бранко Радун
Моћ хрватског лобија много је већа (јер, између осталог, ради по „лиценци“ великих играча) но што то површном посматрачу може да се учини

Тезе изречене у текстовима „Брчкање Војводине“ и „Да ли ће Санда ‚отићи за‘ Пајтића у нови ДОС?“ изазвале су нервозну реакцију код функционера који предводе „остатке остатака“ ДСС. На жалост садашњих власника бренда ДСС (а остало је готово само то) тезе о напуштању основних принципа партије није изрекао само аутор тих текстова већ и велики број угледних чланова странке предвођених њеним оснивачем, Војиславом Коштуницом. Без намере да се спуштамо на ниво личне прозивке и изругивања типа „за дом спремни“, изречене тезе о утицају хрватског лобија у Београду заслужују значајно више простора но странка која је тренутно на неколико процената подршке.

 

АНТИСРПСКА МАТРИЦА

Наш уважени и пре свега храбри интелектуалац, професор Милан Брдар, у интервјуу из маја 2012. говорио је о „трагу усташког лобија у Београду“. Повод за његово оштро и хируршки прецизно реаговање била је представа „Зоран Ђинђић“ загребачког редитеља Оливера Фрљића, која почиње прањем руку у бурету пуном крви а завршава паљењем макете џамије што се вади из макете Храма Светог Саве, после чега следи и повраћање по српској застави. Ту су биле и сцене ислеђивања Војислава Коштунице а владика Амфилохије Радовић са „калашњиковом“ држи говор на одру Зорана Ђинђића (што имплицира да је „Ђинђића убила Црква уз помоћ Војислава Коштунице и традиционалног српског антиреформског мрака“)… Реч је о бруталном примеру симбиозе хрватске и другосрбијанске пропагандне матрице која је дубоко и доследно антисрпска. Уместо Хрвата који чине геноциде над Србима, што је историјска чињеница, пропаганда све изврће у то да су геноцидни Срби, такође су кривци за све ратове, а да не говоримо да су „примитивни и ксенофобични“.

Овај инцидент, који је само врх леденог брега, по професору Брдару део је разгранатог антисрпског, односно хрватског лобија у Београду, у шта спада и форсирање Крлеже или одбијање САНУ да се дистрибуира енглеско издање књиге Виктора Новака „Магнум Кримен“. Професор Брдар те 2012. уочава и да тадашња власт у Београду „хрватске злочине 1941‒1944. и 1991‒1995. гура у заборав ради обнове загрљаја ‚братства и јединства‘ по цену саучествовања у два злочина: прво, даље сатанизације Срба, а друго, у злочину заборава Јасеновца и његових жртава“. Однос према Јасеновцу и тзв. „Олуји“, што је исто тако био злочин геноцида, одређује на неки начин и однос према самом себи, а на том се плану и „очитује“ готово тријумф хрватског лобија (утешно је да смо, додуше „реактивно“, на државном нивоу први пут обележили страдање Срба у Хрватској 1995). Покојни др Милан Булајић, као оснивач Музеја жртава геноцида, рекао ми је да је једна од првих одлука нове власти после петог октобра била гушење Музеја и његово истеривање из просторија у којима се налазио. Њему је исто тако било јасно да је та идеја потекла од странаца и хрватског лобија у Београду, који је на велика врата ушао у српске институције са новом „револуционарном“ влашћу.

 

СРЕБРЕНИЦА И „ОЛУЈА“

Много шта се у српској култури и политици, а не само деловање оних који имају родбинске везе са Хрватском, могло протумачити као „продубљивање давних засада хрватских културнополитичких интереса“ (Мило Ломпар). Оно чиме смо се ми бавили у текстовима јесте однос према Јасеновцу, „Олуји“ или Сребреници. Не чуди нас што су политичари ДС и њима блиски људи хтели да Србија одустане од борбе против жига геноцидности у Сребреници те да не тражи од Русије стављање вета на предлог британске резолуције, или кад Чеда Јовановић „промовише“ Сребреницу као српски геноцид, али нас жалосте слични ставови код оних који се називају патриотама.

Такав пример је нова председница ДСС Санда Рашковић Ивић, која је рекла да је у Сребреници почињен злочин геноцида и да се поноси срамном Декларацијом Скупштине Србије о тамошњем злочину (Алтернативна ТВ Бањалука 28. 02. 2014.) што је ДС под притиском Запада наметнуо као став Србије. Поред тога је изјавила у интервјуу за хрватско гласило „21. стољеће“ да је подручје Српске Крајине требало доћи под јурисдикцију Хрватске. Ова изјава је дата 16. новембра 2012. и коинцидира са ослобађајућим пресудама хрватским ратним злочинцима Готовини и Маркачу. Ово није само контроверзно већ на (ин)директан начин реафирмише очигледно политички мотивисану и криминалну одлуку Хашког трибунала, којом се ослобађају хрватски ратни злочинци и Хрватска за почињена злодела. Можда ми и превише очекујемо патриотског и евроскептичног од некога ко је попут Рашковићке дошао у политику из Демократског центра Драгољуба Мићуновића и био, као посланик, члан Одбора за евроинтеграције и члан владиног Савета за евроинтеграције. Ови и слични срамотни ставови лидера странака насталих из окриља Ђинђићевог ДС (Пајтић, Живковић, Јовановић) врло су блиски изјавама председнице ДСС, па нас стога не би изненадила ни некаква „политичка сарадња“. Вероватно је и то разлог што су се многи угледни људи из ДСС, на челу са Војиславом Коштуницом, јасно и оштро дистанцирали од нове председнице, што је формално образложено њеним напуштањем политичког принципа неутралности Србије.

Да ли ови проблематични, штеточински и очигледно прохрватски ставови наших политичара (нажалост, списак је већи од горепоменутих) демонстрирају мазохизам српске политичке елите и „продубљивање давних, засада хрватских културнополитичких интереса“? Да ли су они свесно у томе или су изманипулисани као „корисни идиоти“ (Лењин) није наравно могуће лако утврдити, али на крају крајева, није ни битно. Битно је да је моћ хрватског лобија много већа (јер, између осталог, ради по „лиценци“ великих играча) но што то површном посматрачу може да се учини. Да и не говоримо о томе како је пољопривредна производња, трговина, у значајној мери у рукама хрватских компанија, иза којих, наравно, стоји и хрватска држава и безбедносни апарат.

На крају и да напоменем да идеја о стварању новог ДОС, чије би језгро могло бити ДС и ДСС, није идеја аутора овог текста, како му подмећу функционери једне од фракција ДСС која има код себе „печат“. Наиме, председници Санди близак аналитичар Ђорђе Вукадиновић дао је овог априла изјаву руском „Спутњику“ (текст Ненад Зорић) да би „савез ДС и ДСС (био) већа претња влади“ те да „с друге стране, без обзира колико су реално слабе или ослабљене опције ДС или ДСС, оне су и даље највећа потенцијална опасност за власт (…) Нека врста заједничког и координисаног наступа умерене левице и деснице могла би да за актуелну владу представља много већи проблем од неких екстремних снага и покрета“. То у преводу значи да су ДС и ДСС једина права опозиција (да то нису, рецимо, „Двери“ или радикали) те да би зато требало да заједнички наступају. Паметноме довољно.

 

Један коментар

  1. Fašističku Hrvatsku stvorila je fašistička Evropa !!To je siguran način uništenja Srbije i svega što je srpsko! Zato je i stvorena !!Zadnji rat je pokazao svu svirepost i bestijalnost,prije svega,Evrope pa tek onda onih snaga koje je ona podržavala!! Sve zločine koje su činili oni (logori,etnička čišćenja,silovanja,vađenje organa,odsijecanje glava i dr.),putem medija i propagande pripisivali su Srbima !! Moj mi je otac pričao o jednom razgovoru koji je slušao kao dječak !!Veli došli neki ljudi jednog dana našoj kući;majka postavila siniju i na nju stavila zdjelu meda.Ja sam otrčao na bunar i donio hladne vode.Moj otac diskutuje sa tadašnjim poslanikom nekim Tupanjom,ja stojim sa punom čašom hladne vode i čekam da ih poslužim.Tupanja tvrdi da prvo treba srušiti dinastiju Karađorđevića a otac,kao solunski dobrovoljac to odbija.Pita ga,šta ćemo mi sa hrvatskom hiljdugodišnjom kulturom ?.Lako ćemo veli Tupanja,nećemo veli otac i skoči na noge;preko sinjie govoreći:hrvatska hiljadugodišnja kultura popeće se i tebi ovdje,pokazujuć rukom,za vrat a i meni i sjede.Nisam tada kao mlad shvatao šta to znači.Tek kada smo početkom Drugog svjetskog rata zarobljeni i stigli vagonima u Đakovo na putu za Njemačku,izlazi jedan mađar odromnog stomaka i veli :”Gdje ste Srbi majku vam j…m,sve pod nož.”Tada sam shvatio šta je otac rekao poslaniku Tupanji.Ništa se tu nije promijenilo za tolike godine,samo se na perfidan način i danas vodi pogubna politika po srpski narod,pomagana od EU i Vatikana.Uticaj raznih lobija je stravičan,to se uporno krije i zavija u oblande demokratije, ljudskih prava i sloboda i ostalih laži i nebuloza!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *