Почетна / БРОЈ 381 / Реадмисија као кукавичје јаје

Реадмисија као кукавичје јаје

Пише Филип Родић
Садашња криза са мигрантима што су преплавили Србију открила је опасност која није била очигледна приликом потписивања споразума са Европском унијом зарад сврставања на „белу шенгенску листу“. Једносмерна употреба ових споразума доводи данас Србију у опасност да постане европски избеглички логор

На први поглед, лепо је бити на „белој шенгенској листи“ и моћи без виза и даноноћног чекања испред неке од амбасада путовати у земље Европске уније. Лепо је и за оне што имају пара да отпутују, али и за оне који те паре немају, јер, макар, имају привид неке слободе кретања. У оно време, 18. септембра 2007, када су потписивани Споразум о визним олакшицама и пратећи Споразум о реадмисији између ЕУ и Србије, ретко ко је могао видети ишта лоше у томе. Чак и најзагриженији евроскептици. Тада се на рачун потписника свих споразума који су нам омогућили да од 1. јануара 2010. године у ЕУ путујемо без виза могла, евентуално, изнети само оптужба да су, не размишљајући, брзали у испуњавању услова зарад изборних поена.

Данас, нешто више од пет година касније, очигледно је да су се чак и у нечему, наоко тако безазленом, скривале замке веома опасне по Србију. Главна је била у томе да је, испуњавајући услове Брисела, Србија практично изгубила контролу над тим ко све може ући и остати на њеној територији. Назнаке овог проблема могле су се уочити и пре неколико година, када је у Србију започето депортовање великог броја Рома из ЕУ, а данас је, са избегличком кризом која поприма размере катастрофе, то очигледно. Поред „победе проевропских снага“ на изборима, како су Вечерњим новостима 2008. рекли извори из Брисела, услови су, између осталих, били и примена споразума о реадмисији и усвајање закона по међународним и европским стандардима за азил и да обезбеди адекватну инфраструктуру и процедуру за пријем и обраду ових захтева. Услов да полиција од војске преузме контролу границе испуњен је раније, још почетком 2005. Нејасно је, међутим, зашто је Брисел сматрао да би полиција била боља од војске у заштити државне границе од нелегалних прелазака, шверца и других врста криминала. Посебно ако се узме у обзир да све земље, укључујући и чланице ЕУ, у којима је полиција надлежна за контролу границе, у кризним ситуацијама у ове активности укључују војску. Такав је случај са, на пример, САД чију границу са Мексиком, поред многобројних других служби, обезбеђује и војска и са Бугарском, чијом границом са Турском од средине априла патролира управо војска. Зато треба очекивати да би и границу Србије у тренутку када се суочава са незабележеним таласом илегалних имиграната много боље могла чувати војска, али то нам је забрањено…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *