Почетна / БРОЈ 381 / Прича о шљиви

Прича о шљиви

Драгомир Антонић 

Некад је Србија била позната по „маџарки“ или „пожегачи“. То је практично иста врста шљиве, али како се она највише извозила у ондашњу Аустроугарску, прозвали су је маџарка. Ко каже да се у Милошевој Србији није знало за брендирање производа

Стиже август месец. Лето је у пуном јеку. Воће је ове године у Србији,  Богу хвала, добро понело. Родила шљива, некадашњи понос Срба и Србије. Од ње се живело. С њом се уживало.

 

БРЕНДИРАЊЕ Реч шљива је именица женског рода и означава воћку из породице ружа prunus domestica. Воћка је обично плаве боје са слатким меснатим делом и коштицом у средини. Јајоликог је облика. Користи се свежа и прерађена. Најпознатије пиће у Срба прави се од шљиве и зове се шљивовица. Од шљиве се праве још пекмез и слатко. Сува шљива је била главни производ за извоз. Шљива је пореклом са Кавказа и раширена је по целој планети. Успева на висинама до 800 метара висине. Врло је отпорна на климатске промене. Цвета у рано пролеће, а плод доноси од раног лета до јесени. Регистровано је преко стотину хиљада врста. Моја генерација је ово  учила у осмогодишњој школи. Предмет се звао „Познавање природе и друштва“. У то доба није било интернета те смо податке бубали из уџбеника. Није било тешко, јер скоро свако је у свом дворишту имао бар по једну шљиву. Некад је Србија била позната по „маџарки“ или „пожегачи“. То је практично иста врста шљиве, али како се она највише извозила у ондашњу Аустроугарску, прозвали су је маџарка. Ко каже да се у Милошевој Србији није знало за брендирање производа. Од њих се, поред ракије, прави и пекмез. Од пожегаче се правила најквалитетнија сува шљива.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *