Печат недеље

Николић: Удружени злочиначки подухват

Отварајући Међународни фестивал витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасија, његов покровитељ, председник Србије Томислав Николић, истакао је да је Србија и даље раскрсница путева, предмет интереса великих сила и да се и даље бори да остане и опстане.
Он је навео да је Манасија један од ретких манастира који је већим делом сачуван и да је културна баштина Србије духовна вертикала српског народа угрожена разарањима, временом, недостатком финансија, небригом и удруженим злочиначким подухватом који се зове отимање Косова и Метохије.
„Зато је и данас веома важно да тај део Европе, који је готово цео век био поприште сукоба и ратова, пошаље поруку мира и сарадње и ова манифестација је прилика да се кроз уметнички израз и приказ витешких вештина, покаже посвећеност заједништву и племенитим вредностима.“

„Убиј Србина“

Неколико локала у вуковарском тржном центру, углавном у власништву грађана српске националности, освануло је исписано графитима „Убиј Србина“, „Веселе усташе“, „Чекамо вас ми Хрвати“. На локалима су спрејом, током ноћи између уторка и среде, исписани и кукасти крстови, усташка „У“ и друга нацистичка обележја и симболи, саопштила је Инфослужба Заједничког већа Општине Вуковар.

Избори у јануару?

Настављају се медијске шпекулације о изборима у Србији.
Према писању „Блица“, Српска напредна странка одлучила је да се покрајински и локални избори одрже истовремено, 24. јануара 2016. године, док коначна одлука о евентуалним ванредним парламентарним изборима још није донета. Ако их буде, пише лист, биће одржани истог дана.
Ове среде је премијер Србије Александар Вучић рекао да су шансе да његова влада распише ванредне парламентарне изборе „50 према 50“, а одлука о томе биће донета до краја септембра.
Дневник „Данас“ пише, позивајући се на своје дипломатске изворе, да „стране дипломате у Београду не подржавају идеју српског премијера Александра Вучића о одржавању евентуалних превремених парламентарних избора… Како нам је речено, представници земаља ЕУ, али и осталих држава коначну одлуку о републичким изборима препустиће Вучићу, али су му више пута током протеклих месеци наговестили да такву одлуку не сматрају рационалном“.
Подсећамо, „Печат“ је прошле недеље дошао до закључка да најаве ванредних парламентарних избора највероватније представљају управо Вучићеву претњу Западу, да га не притиска превише јер је иначе спреман и да оде на превремено гласање и тиме западне захтеве одложи на неодређено време.

Зукорлић: Одлука САНУ нема научну тежину

Коментаришући одлуку Академијиног Одбора за стандардизацију језикa према којој бошњачки језик не постоји, муфтија санџачки Муамер Зукорлић је, гостујући на Н1, рекао да му је жао што је САНУ дала себи за право да се „тако сроза“ и да та одлука нема научну тежину.
„Оно што изазива ружан осећај да српска елита, кроз САНУ, не кореспондира са позивом премијера на дијалог. Он је направио искорак, али ако га не отпрате елите, то може да остане на нивоу вербалног позива.“
Не одустајући од изабране улоге балканског ајатолаха, муфтија је у духу етничко-верског сепаратизма, који годинама уназад заговара, позвао Бошњаке на „стрпљење и одлучност“.

Шаиновић у Србији

После одслужене две трећине затворске казне од 18 година на коју га је осудио Хашки трибунал због наводних злочина против човечности и кршења закона и обичаја ратовања на Косову од 1. јануара до 20. јуна 1999. године, бивши потпредседник Владе Србије Никола Шаиновић пуштен је на слободу и ове среде увече вратио се у Београд. На сурчинском аеродрому дочекали су га и партијски другови из СПС-а Славица Ђукић Дејановић, Милутин Мркоњић и Жарко Обрадовић. Шаиновић се Хашком трибуналу добровољно предао 2. априла 2002. године.

Законом на митрополију

Црна Гора је припремила нови закон о верским заједницама, по којем влада у Подгорици поставља највише црквене великодостојнике, дели имовину и одваја Митрополију црногорско-приморску од Патријаршије у Београду.
Нацрт предлога закона прописује одузимање црквене имовине стечене пре 1918. године, али и то да се без одобрења државе не могу бирати црквени поглавари, јер спорни члан 4 предвиђа да пре именовања, односно објављивања њихових имена, верска заједница о томе на поверљив начин обавештава владу Црне Горе.
Очито је да је иза овог закона покушај да се преко аутохтоне цркве дође до нације. Уз то, нови закон је у тесној вези са покушајима Црне Горе да уђе у НАТО, да би, у перспективи, новооснована црква попут оне непризнате у Украјини била спремна за отварање новог фронта.
Указом сличне садржине, подсетимо, и Анте Павелић је одобрио стварање Хрватске православне цркве у НДХ.

Земан: Азиланти у Србији покуповали маказе

Председник Чешке Милош Земан изјавио је да би Европска унија требало да формира заједничку армију да одбрани границе пред таласом избеглица ефикасније него плотови јер, како је прокоментарисао, у Србији су већ покуповали све маказе да секу плот с Мађарском.
„Наравно да сам за то да Европска унија штити своје границе. Када сам пре две године у Стразбуру говорио о потреби заједничке армије, неки су се смешкали. Данас би нам таква армија била потребна“, казао је Земан на годишњем сусрету са чешким амбасадорима у Прагу.
Чешки председник упозорио је да европска агенција за заштиту граница „Фронтекс“ има свега неколико лоше или никако наоружаних бродића и не може да изађе на крај са шверцерима избеглица наоружаним „калашњиковима“, а да је главна грешка ЕУ то што нема политичке воље да обезбеди границе.

Ко је све тражио пријем Косова у УНЕСКО?

Представници шест религија на Косову, осим Српске православне цркве, у заједничком писму упућеном челним људима УНЕСКО, подржали су чланство Косова у овој организацији.
У писму упућеном генералној директорки УНЕСКО Ирини Боковој, генералном секретару УН Бан Ки Муну и делегацијама земаља чланица, они су навели да представљају већину од 96 одсто популације Косова, да Косово негује историјски међуверски „склад и сарадњу“, иако је „сурови рат уништио“ Косово пре 16 година.
Верски лидери су подсетили и на порекло Мајке Терезе са Косова и на наводно спасавање јеврејског становништва од стране косовских Албанаца– муслимана током рата. Писмо су потписали муфтија Наим Трнава – поглавар Исламске заједнице Косова, др Дон Луш Ђерђи – генерални викар Католичке цркве на Косову, пастор Дритон Краснићи, вођа Протестантско-евангелистичке цркве Косова –шех Љујлзим Шеху, Савез Суфи тариката Косова, баба Мумин Лама из дервишког реда Бекташија, и Вотим Демири – председник Јеврејске заједнице на Косову.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *