НЕНАД ПОПОВИЋ председник Српске народне партије – СРБИЈА ДА ВОДИ ИСТУ ПОЛИТИКУ ПРЕМА МИГРАНТИМА КАО ЕУ

Разговарала Наталија Јовановић

Ми већ дуго упозоравамо да већина избеглица из ратних подручја Блиског истока долази без личних исправа, а документа „на реч“ добијају само у Србији, иако се ради, углавном, о мушкарцима двадесетих и тридесетих година који „не воле да се сликају и не оскудеваjу у новцу“, а половина их нема породицу. И све време питамо да ли је могуће да, међу њима, нема баш ниjедног терористе?

Изградња зида на граници са Македонијом је први и неопходан корак у борби са неконтролисаним приливом миграната у Србију. Тај корак неће решити овај проблем у потпуности, али ће прилив миграната смањити за најмање 80 одсто, истиче у разговору за „Печат“ председник Српске народне партије Ненад Поповић. Он наводи да се на исти начин против повећаног прилива миграната бори и Европска унија, која је наложила изградњу зида на граници Мађарске са Србијом. „Чак је и Саудијска Арабија почела да гради 1.000 километара дуг зид како би се заштитила од миграната, а међу њима и потенцијалних терориста. Саудијска Арабија ово ради иако су мигранти њој сродни Арапи и муслимани“, рекао је Поповић.

Ваша идеја да Србија треба да изгради зид на граници према Македонији (БЈРМ) изазвала је бурне реакције ривала из власти и опозиције, али и активиста тзв. невладиног сектора. Да ли је СНП заиста „ксенофобична“ странка, како тврде ти политички и интересни кругови?

Напади на СНП су лицемерни. Наша партија предлаже исти принцип за решавање проблема миграната као што предлаже Брисел, али нисам видео да било ко од тих појединаца и организација критикује политику Брисела у вези са овим питањем називајући је „ксенофобичном“. Иако је СНП евроскептична партија, ми имамо највеће поштовање према политици коју Брисел спроводи у вези са питањем миграната, јер је то политика која на прво место ставља безбедност и интересе грађана Европске уније. Ако Брисел подржава изградњу зида на граници Мађарске и Србије, не видим разлог да неко напада идеју СНП да Србија уради то исто на својој граници са Македонијом. СНП је једина партија која је дала конкретне предлоге како да приступимо решавању проблема миграната, водећи на првом месту рачуна о интересу Србије и њених грађана. То је разлика између државничког приступа СНП и демагошког приступа појединаца који су напали нашу идеју.

Да ли мислите да тај приступ може да шкоди рејтингу партије?

Када је пре месец дана Ангела Меркел у једној ТВ емисији расплакала палестинску девојчицу рекавши јој да њена породица не може да добије азил у Немачкој, она није бринула о свом рејтингу, већ је бринула о интересу Немачке и немачких грађана. То је државнички приступ који изузетно поштујем. И ја сам спреман да на исти начин као Ангела Меркел, без обзира на рејтинг, заштитим интересе Србије и њених грађана. Меркел није једина која је заузела такав тврд став према мигрантима. Пре неколико дана чули смо став словачких званичника који су спремни да на своју територију приме само 200 миграната хришћанске вероисповести. Британски премијер Дејвид Камерон отишао је и корак даље рекавши да у мигрантима види људе који желе да се „огребу о социјална давања“ и који угрожавају „европски животни стандард“.

У чему видите највећу безбедносну претњу за Србију у овом тренутку?

Ми већ дуго упозоравамо да већина избеглица из ратних подручја Блиског истока долази без личних исправа, а документа „на реч“ добијају само у Србији, иако се ради, углавном, о мушкарцима двадесетих и тридесетих година који „не воле да се сликају и не оскудеваjу у новцу“, а половина их нема породицу. И све време питамо да ли је могуће да, међу њима, нема баш ниjедног терористе? За Србију је изузетно велика безбедносна претња чињеница да преко наше територије, као мигранти, пролазе милитаристи из Сирије и других земаља. Ову претњу као држава морамо озбиљно да схватимо. Али и поред тога, ми немамо економску моћ да прихватимо мигранте. Србија има довољно ресурса да може да прихвати највише три хиљаде миграната – то видим као нашу моралну и цивилизацијску дужност, али не и 50, 100 или 400 хиљада тих људи. Уосталом, ми још увек нисмо решили питање српских прогнаника из Хрватске, који и после две деценије живе у колективним центрима, а у међувремену су у централну Србију пристигли прогнани и интерно расељени Срби са Косова и Метохије. Дакле, ми нисмо решили питање егзистенције српских избеглица, а неко очекује од нас да решавамо питање миграната са Блиског истока.

Мигранти тврде да им је крајњи циљ ЕУ, а не Србија?

Једно је шта желе мигранти, а друго шта жели ЕУ. Из релевантних међународних безбедносних кругова сам сазнао, а то је пре неколико дана потврдила и званична изјава аустријског вицеканцелара Рајнхолда Митерленера, да ЕУ намерава да на својим спољним границама створи безбедносне зоне и прихватне центре који треба да задрже мигранте ван територије Европске уније. За ЕУ је много јефтиније да финансира изградњу прихватних центара у Србији и другим земљама ван своје територије него да прима мигранте и има безбедносне ризике од терориста који су скривени међу њима. Према мојим сазнањима, Брисел је спреман да издвоји озбиљна средства како би у Србији био изграђен трајни прихватни центар који би само у првој фази био спреман да прихвати 400 до 500 хиљада миграната са подручја Блиског истока и Северне Африке. Задржавање миграната у Србији могло би врло лако да буде успостављено и као нови услов за нашу земљу за наставак процеса евроинтеграција. Уосталом, евроатлантске земље су проузроковале сукобе и нестабилности у деловима света из којих мигранти долазе, логично је да оне сада буду одговорне за мигранте, а не да одговорност пребацују на Србију.

У  ком смеру би могло да иде институционално решење овог проблема?

Према дефиницијама Уједињених нација и Европске комисије, избеглице су они који беже од рата, азиланти су оне особе које су угрожене у домовини због својих политичких ставова, а мигранти се селе у потрази за бољим животом. Код нас, најпре, не постоји званичан став о којим категоријама људи се овде ради. Морамо да схватимо да се Србија суочава са ванредном ситуацијом када је у питању прилив миграната у нашу земљу. То налаже да и у безбедносном и у институционалном смислу подигнемо своју спремност и способност да се изборимо са овим проблемом. Уз подизање зида и појачану контролу граница, у којој би учествовала и Војска Србије, морамо по хитној процедури да променимо Закон о азилу, тако да буде могуће да у року од 48 сати оне мигранте који на територију Србије уђу из Македоније и Грчке вратимо назад у те земље, јер је реч о земљама које су по међународним стандардима већ препознате као „сигурне“. Уз то морамо да повећамо казне за илегални прелазак границе, које су код нас симболичне, за разлику од Бугарске где се илегални преласци кажњавају са три месеца притвора, због чега мигранти радије бирају да илегално улазе у Србију него у Бугарску. Када се Норвешка 2013. године суочила са нагло повећаним бројем миграната из Србије, они су ставили Србију на листу „сигурних земаља“ и у року од 48 сати донели одлуку којом се одбија издавање азила за све мигранте са територије Србије. То је начин на који реагују озбиљне државе када уоче проблем. Тако морамо да се понашамо и ми. Јер, питам се шта ће тек да буде када милион и по потенцијалних миграната који се тренутно налазе на граници Сирије и Турске крене ка Србији.

Још увек нису до краја разјашњени мотиви зашто мигранти одлазе у ЕУ, а не у богате арапске земље…

Право је питање због чега мигранти не беже ка најбогатијим државама света, које су практично комшијске, а успут су и исламске земље, попут Саудијске Арабије, Катара, Кувајта, Уједињених Арапских Емирата, већ хрле у Европу. Зашто мигранти не иду у богату Турску, где живи 80 милиона припадника њима блиског народа, већ долазе у сиромашну Србију? Да ли је то само пука случајност или се иза тога можда крије опасна намера да се исламизује хришћанска Европа? Став словачких званичника који су истакли да ће примити само 200 миграната хришћанске вероисповести говори да се тај потенцијални сценарио озбиљно разматра.

Истакли сте да Србија не треба да се „стиди“ нечега што Саудијска Арабија већ гради?

Грађани Србије треба да знају да је Саудијска Арабија почела да гради хиљаду километара дуг зид, са низом жичаних ограда и јарака, насипа и прокопа, испрекиданих надзорним торњевима и стражарским местима. То чине да би се заштитили од неконтролисаног прилива миграната, а међу њима и од потенцијалних терориста. Саудијска Арабија ово ради иако су мигранти њој сродни Арапи и муслимани. Не заборавите да је и Америка подигла зид на граници са Мексиком како би се заштитила од најезде миграната и безбедносних претњи које одатле долазе.

 

СРБИЈА – КРАЈИНА ИЗМЕЂУ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА И ЗАПАДНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Чини се да је поново Србија та од које „Стара Европа“ жели да, дајући нам неке ситне паре за то, направи „војну крајину“ између „османског света“ и „западне цивилизације“, као последњу брану навали миграната са Блиског истока у ЕУ. Треба ли да подсећам да је управо Србија, током Другог светског рата и деценијама после њега, била прва жртва неконтролисаног прилива имиграната из Албаније, чиме је мењана и, на крају, и измењена етничка слика на КиМ? А морам да подсетим и на став Јелене Гускове са Института за славистику Руске академије наука, која тврди да је слична „изненадна“, прошлогодишња „социјална сеоба“ косовских Албанаца била притисак на Европу, са циљем да се убрза признавање Косова од стране европских и међународних институција.

 

ЗАУСТАВЉЕНА ПЉАЧКА ДРЖАВНЕ ИМОВИНЕ

На Златибору је постављен камен темељац за почетак изградње највеће гондоле на свету. Из Министарства грађевинарства желе да оспоре овај пројекат тврдећи да Општина Чајетина, која финансира изградњу гондоле, нема ниједну валидну дозволу за градњу.

Очигледно је да је реч о одмазди министарке Зоране Михајловић јер је председник Општине Чајетина Милан Стаматовић открио и зауставио њен покушај да 2.200 хектара државне имовине, вредне више од четири милијарде евра, поклони приватном лицу. Овде је реч о најдужој гондоли на свету, дугачкој чак 9 километара, која ће спајати центар Златибора и врх Торник. То је ударна вест у светским размерама, јер је реч о најдужој икада саграђеној гондоли на свету. Она може да буде један од главних туристичких брендова Србије. Уједно, ово је једини пројекат ове вредности у Србији, 10 милиона евра, који у потпуности из својих средстава реализује једна локална самоуправа. Треба истаћи да ће на изградњи гондоле бити ангажована домаћа грађевинска оператива. Не разумем коме није у интересу да она буде изграђена. Министарство, уместо да подстиче овакве капиталне пројекте, који су важни не само за Србију већ и за читав регион, оно због личног реваншизма министарке Михајловић жели да овај пројекат заустави. То је непрофесионално и штетно за нашу привреду. Када је реч о афери са ПК „Златибор“, коју је разоткрио Милан Стаматовић, наши стручни тимови темељно раде на разоткривању позадине тог случаја, али будите уверени да се ради о озбиљном криминалу иза решења министарке Михајловић.