Почетна / Интервју / Милан Стаматовић – Чекамо доказе о пропасти пакленог плана

Милан Стаматовић – Чекамо доказе о пропасти пакленог плана

Разговарала Невенка Стојчевић 
У овом спору, који је потресао домаћу јавност, министар правде Никола Селаковић стао је у заштиту угроженог државног интереса; извесно је и то – да је овај опаки план, који је неко осмислио, реализован, штета би била немерљива

У претходном броју „Печата“ значајан простор добио је покушај министарке за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру Зоране Михајловић да 2.213 хектара државног земљишта, вредног четири милијарде евра, преда у власништво приватизованом Пољопривредном  комбинату „Златибор“. Поменута вредност узбуркала је српску јавност и натерала министра правде Николу Селаковића да се озбиљно позабави министаркиним наумом. Под притиском јавности и надлежних институција министарка је натерана да „капитулира“ и повуче своје претходно Решење.

Али, Општина Чајетина и њен председник Милан Стаматовић не верују министарки све док не добију јасне доказе о испуњењу њеног обећања.

Верујете ли да сте, после тешке и вишегодишње борбе за државно земљиште у Oпштини Чајетина, коначно успели да 2.213 хектара које је министарка Михајловић хтела да поклони приватнику сачувате у општем интересу?

Још увек не верујемо, док не будемо видели јасан доказ да је земљиште у власништву државе. Имамо негативна искуства из дуготрајне борбе и вођења судских спорова у сличном случају са предузећем ,,Златибор турист“. То је још драстичнији пример злоупотребе, где је ,,Златибор турист“ из општинског јавног предузећа изнео комплетну имовину са статусом државне имовине у приватне руке. Пут за прелазак државне имовине на коришћењу у друштвеним предузећима у приватну својину очигледно је много лакши.

[restrictedarea]

Ко је, поред вас, имао пресудну улогу у спречавању ове криминалне радње и натерао министарку да поништи Решење којим би, да је успела, изазвала штету за Србију тешку неколико милијарди евра?

Министарство правде, на челу са министром Селаковићем и републичким јавним правобраниоцем, далo je изузетан допринос брзом решавању проблема. Њихова реакција била је правовремена јер су одмах увидели, на нашу сугестију, да је угрожен јавни интерес. Ово враћа веру и наду да у држави Србији постоје носиоци високих функција који заиста штите јавни интерес, за разлику од министарке Зоране Михајловић која ради директно против интереса грађана и своје земље.

Можете ли да замислите државу чији министар ставља свој потпис на крађу државног земљишта, а онда изјављује да „о историјату уписа власништва над спорним земљиштем није располагала детаљним информацијама“?

То је још једна потврда колико су институције система, тамо где је најважније – у министарствима, девастиране и уништене. У државама са високим степеном демократије које су уређене својина је неприкосновена, било државна, било приватна. Да се овако нешто десило у било којој другој земљи, био би то озбиљан разлог за пад владе, а не за смену министра или кривичну одговорност за највећу пљачку државног земљишта.

Поред свега, немогуће је да министарка није располагала информацијама. У својим јавним излагањима дрско и безобразно бранила је своје Решење којим је поништила решења Службе за катастар непокретности у Чајетини и заменика републичког јавног правобраниоца.

Невероватну изјаву „да штете по државу нема, нити је може бити“ дала је и министаркина радна група још током прве „провере појединости око случаја ПК ‚Златибор‘“. Зар после свега ово нису дрске и за јавност увредљиве изјаве?

Сама та радна група је основана одлуком или решењем министра и она јасно указује на чињеницу да је циљ био да се ублажи или скине одговорност са самог министра. Да се хтело озбиљно приступити овом задатку, радну групу требало је да формира Скупштина или влада. И објективност те радне групе се показала кроз два различита мишљења у само неколико дана. У првом, искључиви кривац била је локална самоуправа, а у другом једино се износила чињеница да није настала штета по државу, без бављења стварним разлозима како је дошло до тога и по чијем налогу да се 2.213 хектара земљишта на Златибору препише на приватно лице, и за чији интерес.

Да, сада заиста нема штете, јер смо ми из Општине Чајетина упозорили и алармирали јавност и надлежне. А да је овај паклени план, који је неко смислио, реализован, штета би била немерљива.

У једном новинском тексту анонимни саговорник каже да „треба водити рачуна и о могућим политичким последицама, јер је Михајловићева и потпредседница владе Србије и висока функционерка СНС“. Зар њена одговорност није тим већа и подложнија законодавству и критици јавности?

Наравно да је њена одговорност тим већа, јер је спорно Решење потписано и у својству потпредседнице владе. Сигуран сам да ће грађани ово оценити на изборима и да ће СНС сносити и политичку одговорност. Међутим, у оваквим случајевима треба да реагују и надлежне институције у смислу постављања питања кривичне одговорности.

Која је, за државу Србију, од ове две могућности гора – да је министарка аферу изазвала у незнању, односно услед неспособности, или да је у њу ушла сасвим свесно, рачунајући да ужива подршку владе и партије и да ће бити заштићена од сваке одговорности?

Понашање министарке и хронологија догађаја, па и начин и припрема доношења овакве одлуке говоре да се ради о организованој групи људи. Њени иступи у јавности касније потврђују да је врло добро била упозната шта ради. Овакав сценарио и доношење одлуке у време када заменик правобраниоца одлази, пре ступања на снагу Закона о конверзији, периода годишњих одмора и необавештавање Министарства пољопривреде које издаје под закуп то земљиште  говоре такође да је министарка била упозната са садржајем Решења. Пошто смо изашли у јавност са чињеницама о бесправном преносу државне земље приватним лицима, путем мејлова и телефона јавио се велики број људи са притужбама на исте околности, само се ради о мањим површинама. Треба испитати колико је државног земљишта у другим локалним самоуправама поклоњено приватницима.

Доказ да је знала налази се и у чињеницама да су инспекције одмах дошле у Општину Чајетина, по налогу министарке. Том инспекцијом овде руководе помоћник министра Александар Симић и саветник потпредседника владе Милан Ракић, политички функционери који контролишу рад Републичке грађевинске инспекције и координирају са неким из Министарства које предмете да траже.

Шта бисте одговорили на спекулације да је Општина Чајетина целу борбу изнела зато што хоће да сама располаже спорним земљиштем и претвори га у грађевинско како би остварила огромну зараду?

Општина претварањем земљишта у градско грађевинско не задире у власништво. Што је државно, остаје државно, а приватно и даље припада приватницима, док су општинске парцеле и даље у власништву општине. Израдом планске документације и инфраструктуре општина увећава вредност како грађевинског тако и пољопривредног земљишта што је основна улога локалне самоуправе. Општине су и законима обавезане да праве развојне планове, привредни амбијент, граде инфраструктуру. То је посао државних, јавних институција, а не појединаца, како су овде покушали да заведу јавност.

Јесте ли на трагу истинским пљачкашима државне имовине на Златибору?

На томе тек морамо да радимо и, верујте, озбиљно ћемо се предати овом, најважнијем од свих послова!

Радна група као политичко оружје

Улогу радне групе, сматра Милан Стаматовић, треба преиспитати.

„Питање је да ли је госпођа Михајловић заиста формирала ту групу или неко други стоји иза тога. Она је изгледала као политичко оружје министра у једном делу, а у другом, заступала је и прикривала истовремено интерес стварних налогодаваца и потенцијалних власника златиборске земље. Оба мишљења радне групе су вређање интелигенције и потцењивање стручне јавности и свих грађана Србије. Чланови радне групе вероватно су учествовали и у доношењу спорног Решења. То је чисто замајавање јавности.“

Чекамо одговоре на важна питања

„Био је ово још један покушај, по гебелсовским методама, да се све што се уради добро омаловажи и критикује као лоше и погубно, по чему је, иначе, министарка позната. Важније питање за грађане Србије и надлежне институције, на које треба да нам одговоре: Зашто не одлучи по жалби Општине на упис корисништва државног земљишта на предузеће ‚Златибор турист‘? Пред нама је борба да утврдимо ко су стварни налогодавци и ко би били крајњи власници државног земљишта које се преписује ‚Златибор туристу‘ и ПК ‚Златибору‘“, каже Милан Стаматовић.

Министарка свесно ушла у аферу

Међу предметима који интересују Републичку грађевинску инспекцију на Златибору, наглашава Милан Стаматовић, нема предмета где се најдрастичније крши Закон о планирању и изградњи. „То су предмети ‚Златибор туриста‘ у којима није решен статус државног земљишта, са нелегалним објектима и апартманима за продају, и ПК ‚Златибор‘, где су бесправно изграђени фабрика, ресторан и продавница у путном појасу, као и млекара, све на државној земљи. Саветници и помоћници министра приликом боравка у Чајетини нису видели те објекте, што јасно доказује да је министарка у ову аферу ушла свесно, а не у незнању.“

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Ова госпођа, тј. министарка, ако има и мало морала треба хитно да поднесе оставку, а да се надлежни органи позабве позадином ове трансакције. Уколико се то и не деси, што је врло вероватно, г. Вучић, председник Владе, треба хитно да је смени а надлежни да обаве свој део посла око позадине целог случаја, уколико желимо да постане високо морална, тј. правна држава.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. necuveno i verujem, ni u jednoj zemlji sem srbije , moguce!!
    p.s.
    da li je trac ili istina da je ministarka o kojoj je rec prethodno bila clan cedinog ( propalog) ldp-a?/?

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *