Почетна / БРОЈ 383 / Ми, Хрвати!

Ми, Хрвати!

Поводом текста Бранка Радуна „Брчкање Војводине“, објављеног у прошлом броју „Печата“

Пише Душан Пророковић
Ново је време, нове су околности, нови изазови. Траже се решења у оквиру „социјалног конзервативизма“, „здравог конзервативизма“, „традиционализма“, „грађанског национализма“… То треба да буде улога ДСС у данашњој Србији

Хвала Бранку Радуну на бриљантној анализи. Отворио ми је очи. Водио сам се логиком да у политици треба остати доследан и принципијелан. Зато сам, и даље, члан ДСС. Странку су напустили многи мени драги људи. Од којих сам пуно научио и којима пуно дугујем. Међу њима и Војислав Коштуница. Али је највећи број њих остао. И то оних који су пуне две деценије одржавали Странку на терену. Остати са њима, када следе локални избори који им пуно значе, јесте обавеза. По цену и да се доживи неуспех. Не би ми то био ни први ни последњи пораз у животу. Има нешто и у моралу. Чак и када говоримо о политици. Знам да су због овога остали и још неки. Попут Александра Поповића и Марка Јакшића, на пример. Такође, мислио сам да капацитете који су о(п)стали треба искористити за уоквиравање нове политичке платформе. У запаженом чланку руског професора Александра Ширињанца темељно се анализирају политике данашње деснице. Ново је време, нове су околности, нови изазови. Траже се решења у оквиру „социјалног конзервативизма“, „здравог конзервативизма“, „традиционализма“, „грађанског национализма“… То је требало да буде улога ДСС у данашњој Србији. Да се укаже да алтернатива неолибералном фундаментализму постоји. Међутим, авај, ДСС је постао заступник „хрватске политике“. Прохрватска странка. Ортаци са Бојаном Пајтићем, које ће на следећим изборима финансијски подржати хрватски тајкуни, а помоћи ће и обавештајне службе из нама непријатељских, западних држава. Када боље погледам изложену аргументацију Бранка Радуна, схватам да је у праву. ДСС се јесте променила. Уместо да инсистира на отварању новог поглавља у односима са ОДКБ и тим поводом организује скупове у Србији, ДСС је подржала потписивање ИПАП; уместо да јасно каже како је референдум на Криму био и легалан и легитиман, ДСС се погубила у причи о отварању некаквих поглавља, због којих су спремни и на мењање свести; уместо да тражи начин да поднесе још једну представку Уставном суду због нових споразума са Приштином, ДСС је поздравила Бриселски споразум; уместо да освежава замрле односе са „Јединственом Русијом“ и успоставља нове са другим политичким актерима у Москви, представници ДСС не излазе из Брисела, где су чешће од Јадранке Јоксимовић; уместо да на Петровдан буду у Братунцу и Кравици, они су три дана раније на мезарју у Поточарима; уместо да указују на погубност распродаје државне имовине у постојећим условима, ДСС се залаже за приватизацију „Телекома“ и дозвољавање продаје ораница странцима; уместо да саборце траже у Бошку Обрадовићу и Синиши Ковачевићу, ДСС разговара са Ненадом Чанком; уместо да у једном од програмских докумената поново отвори причу о српском питању и интеграцијама српског етнопростора, у страначким просторијама, поред српске тробојке, стоји и застава ЕУ; уместо да око себе покуша да окупи неке од водећих српских интелектуалаца и организује потписивање петиција које се тичу важних националних питања, ДСС кокетира са прозападним НВО сектором; уместо да председника прати на пут у Севастопољ, Пребиловце и Јасеновац, ДСС јој тражи столицу за молитвени доручак и састанак Трилатерале. Све су то сличности са Пајтићем. Аргументи да се прави „нови ДОС“ који ће Војводину испоручити Хрватима. Све су то докази да се води прохрватска политика. Да су у ДСС остали Хрвати. За дом спремни!

 

 

Један коментар

  1. Ne postoji „građanski nacionalizam“, jer to jedno drugo isključuje! Trebalo bi da ste bar toliko obrazovani da to shvatite… „Građansko“ isključuje svaki „nacionalizam“ i uništilo je srpsku nacionalnu svest i zato bauljamo u sopstvenom „krugovima čistilišta“, potpuno sluđeni i zbunjeni sopstvenom nesposobnošću da shvatimo šta nam se dešava unazad ceo vek. Tražimo od naših „mudrih glava“ (??? kao da tako nešto uopšte postoji u nas!) da nađu put i pokrenu Naciju u pravcu izlaska iz „začaranog kruga“ i to sve naravno u okviru „građanskog“ koncepta, što je naprosto nemoguća misija. Znate onu definiciju budale Voje Žanetića? Uporno ponavljate sve na isti način, a očekujete potpuno drugačiji rezultat! Mi smo paradigma za to! Srbija mora da poništi građanski koncept potpuno, da ga izbriše do zadnjeg detalja, jer on i ne priznaje naciju i upravo zato su građanske metropole Srbije žarište neoustaške mržnje prema svemu što definiše srpski Nacion. Naše „elite“ su ropski potčinjenje mišljenu i stavovima ustaške nacije i cvile kao prebijene džukele, kad ne mogu da letuju na Hvaru, jer Bože ako ne letuješ tamo, nisi u trendu, „demode“ si!? Večiti strah građanskog taloga zajednice, da budu optuženi da još „nose blato na opancima“, čega se oni užasavaju! Džabe ovi jadni spinovi o nekoj „promeni“ u „istim licima iste kovanice“, suštinski oni su nesposobni da se promene… Građanski koncept je „hibrid“, neprirodno stanje društvenog poretka u Srba i tu ove zapadne marionete, pod bilo kojim prefiksom, ne mogu ništa da promene… Promena će se desiti, neminovna je, ali više ništa neče biti isto, jer ovaj Sistem zaštićenih kasti više neće postojati. Ili tako ili nikako… i onda je svejedno.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *