Почетна / БРОЈ 382 / Љубав и мржња

Љубав и мржња

Драгомир Антонић 
Када се очекује да губимо, ми Срби побеђујемо. Броје нам само медаље са светских и европских такмичења. Где год се погледа, оно Срби први… При том, ми Срби се победама мање радујемо, него што због њих наши суседи тугују

С једне стране љубав, с друге стране мржња. С једне стране победе, овенчане љубављу, с друге мржња и завист. Прва страна се радује, друга тугује. Радосни певају: „Ја те волим, ја те волим, Србијо.“

НЕДОУМИЦА – КАДА СУ ПОБЕДЕ ПОЧЕЛЕ

Тужни запевавају: Удри, обори, Србина закољи. Убиј Србина! Евроунијатима из Брисела, Ватикана, Берлина, Лондона ратни покличи и речи мржње не сметају. Уперене су против православних Срба, а кад смо ми у питању очито да је све дозвољено. У Приштини Оливера Ивановића који је на сваки начин сарађивао са Албанцима, често и против интереса Срба на Косову и Метохији, да би показао да је некакав цивилизовани однос међу припадницима различитих народа могућ, држе у затвору скоро две године. Сви знају да није крив за оно што га оптужују, али ипак је он Србин. Мора да је за нешто крив.
Тако вам је ових месеци у Србији. Ми Срби се радујемо, певамо, побеђујемо. Ко пева зло не мисли – каже српска народна пословица. Од кад су почеле српске победе? Једни кажу од овог лета. Други верују да је прва победа остварена у доба Винчанске цивилизације! Нека наука светска, европска, азијска а може и наша да да одговор на историјат српских победа.
Бројне медаље и прва места освојена су на светским и европским такмичењима одржане на разним континентима. Побеђивали смо усред лета кад су велике врућине. Значи да смо побеђивали у отежаним, тропским, немогућим условима. Када се очекује да губимо, ми Срби побеђујемо. Броје нам само медаље са светских и европских такмичења. Где год погледају, оно Срби први. Побеђивали смо, овог лета и у фудбалу. Нисмо најјачи у том спорту, али имамо Војводину и Партизан. Оба тима су стигла до места о којима други могу само да сањају.
При том, ми Срби се победама мање радујемо, него што због њих наши суседи тугују. Радујемо се како доликује. Дан-два и онда се окренемо новим победама. Знамо да смо најбољи. Мора и да се ради. У комшилуку који је под даљинским управљачем римског бискупа и дежурног домара у Бриселу све се на ноге подигне. Гасе телевизоре, искључују предајнике, само да се не би чула химна. Чија химна? Химна победника!Да ли је могуће да „ Боже правде“ неком смета? Бог и правда! Коме то може да смета? Хиљадама година народи, читаве цивилизације страдају борећи се за Спаситеља и правду, а комшијама смета !? Опасна је болест Хрвате обузела. Лекарска помоћ им је неопходна. Већ сутра може бити касно.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *